Francuzi su je upoređivali sa Brižit Bardo, a Italijani sa njihovom Anom Manjani.
Olivera Katarina, rođena je 5. marta 1940. godine. Pravo ime joj je Olivera Petrović, a umetničko ime po kojem je ostala prepoznatljiva izabrala je po svojoj majci Katarini.
U bogatoj karijeri uspela je da nastupi čak 72 puta u pariskoj „Olimpiji“, zatvarala je Kanski festival, pevala u Njujorku, Beču, Rimu, Los Anđelesu. Snimala je ploče za svetske izdavačke kuće. Njena najveća prekretnica u životu bila je uloga u filmu Aleksandra Saše Petrovića „Skupljači perja“, koji je nominovan za Oskara.
Ova uloga i pesma „Đelem, đelem“ otvorili su joj velika vrata u svet, a o čuvenom zatvaranju Kanskog festivala priča se i danas.
„Jugoslavija je u to vreme htela da pokaže koliko joj je stalo do kinematografije, kakve reditelje i glumce ima, i taj prijem je zaista bio nezapamćen događaj i za jedan Kan. U prelepom prostoru na obali mora, svirao je orkestar Janike Balaža, a ja sam pevala „Đelem, đelem“ i druge ciganske pesme iz filma. Na naš prijem došle su najveće svetske zvezde koje su tog trenutka bile u Kanu, a atmosfera se jednog momenta toliko „zagrejala“ da su i filmadžije počele da prave „lom“. Kan to nikada nije doživeo“, ispričala je Olivera Katarina u jednom intervjuu.
Kako je kasnije opisivala tada je bilo „olupano“ sve što je bilo na stolovima, a ona se u jednom trenutku transa i oduševljenja izula i bosa zaigrala po srči dok su dame oko nje vrištale od straha da se ne poseče.
Francuzi su je upoređivali sa Brižit Bardo, a Italijani sa njihovom Anom Manjani. Usledili su koncerti u pariskoj Olimpiji 72 puta zaredom.
„Na jednom od tih nastupa bio je i čuveni španski slikar Salvador Dali, koji je posle koncerta došao kod mene u garderobu i pokazao koliko su mu bili crveni dlanovi od aplaudiranja. Bio je oduševljen. Na jedan od koncerata došao je da me sluša i Alen Delon sa tadašnjom suprugom Natali „, prisećala se Olivera Katarina.
U Kan se vratila 50 godina kasnije, povodom jubileja – pola veka prikazivanja “Skupljača perja”. I tada je otpevala pesmu “Đelem, Đelem” ali ovog puta ih je posvetila Bekimu Fehmiu i Bati Živojinoviću, preminulim kolegama.
Koliko je ova pesma imala odjeka u svetu govori činjenica da je Dani Klajn, pevačica čuvene grupe Vaja Kondios, poželela da na njenom koncertu u Beogradu upravo Olivera Katarina otpeva ovu pesmu.
„Upitala me je da li želim da budem njen gost na koncertu u Centru „Sava” i da zajedno otpevamo Đelem, đelem! Predstavila bi me kao specijalnu gošću bez najave. Izaći ću iz mraka u drugom delu pesme i otpevati je na romskom“, ispričala je Olivera Katarina.
Ono što se već dogodilo na koncertu mogu da prepričaju samo oni koji su bili. Potpuno oduševljenje i trans, tokom izvođenja ove pesme.
Olivera je odrasla u Pop Lukinoj ulici u Beogradu. Kako je ispričala jednom “ulice tada nisu bile ugrožene automobilima i gužvom kao danas, deca su bezbrižno i bezbedno igrala žmurke i šuge. Išla je u osnovnu školu „Kralj Petar Prvi“, a zatim je upisala Petu beogradsku gimnaziju, u kojoj su prvi put primetili njen fascinatan glas.
Zanimljivo je i da je Olivera Katarina prva pevačica koja se na državnoj televiziji pojavila u mini-suknji.
“Bilo je to 1967. godine, sa pesmom „Šu, šu, Šumadija“. Sama sam osmislila taj nastup. Mnogi su me napadali zbog toga, ali se nisam obazirala na priče jer sam uvek bila svoja. Ne znam zbog čega se podigla tolika halabuka, jer pobogu nisam izašla gola”.
Fakultet dramskih umetnosti upisala je u klasi Ognjenke Milićević. Sa njom u klasi su bili i Stanislava Pešić, Branka Zorić, Dušan Golumbovski i Milena Dravić. U 21. godini je dobila ulogu u “Koštani” pa je tada napustila fakultet.
Olivera je tada upoznala svog prvog supruga pozorišnog kritičara Vuka Vuča, za kog se udala iako ga je pri prvom susretu ošamaraila.
„Posle premijere Koštane osvanuo je njegov malo zloban tekst, u kojem je napisao da sam „milolika priučena balerina“. Ta rečenica mi je zujala u ušima i zaklela sam se da ću ga ošamariti kad ga vidim. Posle nekoliko dana srela sam ga u Klubu književnika, skočila sam kao oparena, prišla mu i opalila mu žestok šamar. Nisam znala da je Vuk već tada bio zaljubljen u mene… Baš te večeri kada sam ga ošamarila on me je i zaprosio. Zbog toga je izbio veliki skandal u Beogradu i pisalo se kako je jedan strogi kritičar zaprosio glumicu. Proveli smo svega dve godine u braku i razišli se“, rekla je Olivera.
Krajem šezdesetih godina, dok je snimala filmove za rusko, francusko i italijansko tržište, Olivera je upoznala Miladina Šakića, tadašnjeg potpredsednika grada Beograda, koji je postao njen drugi suprug.
Međutim, kako tvrdi, posle udaje za Miladina u njen život se umešala politika, što je ujedno značilo i kraj karijere.
„Nikako nije pristajala da jedna glumica bude supruga političara. To se dogodilo i supruzi Peke Dapčevića, kojoj je karijera takođe bila uništena“, smatra Olivera Katarina.
Sa Miladinom je dobila sina Maneta, koji nije krenuo njenim stopama, ali je kao slikar ostao u sferi umetnosti.
Na pitanje novinara da li žali za nečim Olivera je odgovorila:
“Ne žalim ni za čim i ništa ne bih menjala u svom životu. Uvek sam imala čvrst stav i bila iskrena prema sebi, poslu, kolegama, ljudima. Nisam plakala nad prvom borom na licu, dostojanstveno nosim svoje godine, jer mislim da sam ih dostojanstveno i trošila. Ne razmišljam o prošlosti, ne čuvam svoje stare fotografije, jer sam uvek živela punim plućima, onako kako sam želela, sa mnogo strasti i emocija”.
Olivera je 2020. godine nagrađena Nušićevom nagradom koja se dodeljuje glumcima za životno delo, piše 24 sedam.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
