5 knjiga Džejn Ostin koje bi svaka žena trebalo da pročita bar jednom u životu

Zato njeni romani i danas ne deluju kao književni eksponati iz nekog drugog vremena. Ispod balskih haljina, nasledstva, engleskih imanja i strogo propisanih društvenih pravila nalaze se likovi čije greške vrlo lako prepoznajemo i dva veka kasnije.

Džejn Ostin rođena je 1775. godine, napisala je neke od najpoznatijih romana britanske književnosti i umrla sa samo 41 godinom. Njene knjige ostale su poznate ne samo po velikim ljubavnim pričama već i po oštroj društvenoj kritici, ironiji i junakinjama koje su odavno prerasle vreme u kojem su nastale.

A nova ekranizacija Sense and Sensibility ponovo je vratila jednu od najčitanijih spisateljica svih vremena u centar pop kulture. Ako ste je do sada uglavnom povezivali sa gospodinom Darsijem i Gordošću i predrasudom, ovih pet romana najbolje pokazuje koliko je njen svet zapravo širi.

Razum i osećajnost

Prvi objavljeni roman Džejn Ostin možda je i najbolji uvod u ono što će kasnije postati njen zaštitni znak: ljubav nikada ne postoji odvojeno od novca, porodice, društvenog položaja i očekivanja okoline.

U centru priče su sestre Elinor i Marijana Dašvud, dve mlade žene koje na emocije reaguju potpuno različito. Elinor je racionalna, uzdržana i naučena da osećanja drži pod kontrolom, dok Marijana veruje u velike gestove, strast i ljubav kojoj razum ne bi trebalo da postavlja granice.

Naravno, Ostin vrlo brzo pokaže da nijedan ekstrem nije naročito dobar recept za život.

I upravo zato ovaj roman i danas funkcioniše: pitanje nije da li treba slušati razum ili osećanja, već koliko često nas život natera da pokušamo da pronađemo neku podnošljivu ravnotežu između njih.

Gordost i predrasuda

Ako treba izabrati samo jednu knjigu Džejn Ostin, velika je verovatnoća da će izbor pasti upravo na Gordost i predrasudu.

Elizabet Benet i gospodin Darsi postali su jedan od najpoznatijih književnih parova upravo zato što njihova priča nije samo romansa. Ona počinje međusobnim nerazumevanjem, pogrešnim procenama, povređenim egom i vrlo lošim prvim utiskom.

A oko njih postoji čitav sistem u kojem brak nije samo pitanje ljubavi.

Za porodicu Benet, koja ima pet ćerki, pronalazak dobrostojećih muževa predstavlja i vrlo praktično pitanje budućnosti. Dolazak bogatog gospodina Binglija i njegovog prijatelja Darsija zato pokreće čitavu malu društvenu mašineriju udvaranja, kalkulacija i očekivanja.

Ostin već prvom čuvenom rečenicom romana izvrće ideju „bračnog tržišta“ naglavačke i daje do znanja da će se narednih stotina stranica prilično dobro zabavljati na račun svih uključenih.

Ispod velike ljubavne priče krije se nešto još bolje: roman o tome koliko samouvereno možemo pogrešno da procenimo drugu osobu — ali i sebe.

Mansfild park

Mansfild park je manje očigledan izbor od Gordosti i predrasude ili Eme, ali upravo zato vredi doći do njega kada želite da upoznate Džejn Ostin izvan njenih najpoznatijih ljubavnih zapleta.

Glavna junakinja, Fani Prajs, odrasta kod bogatijih rođaka, svesna da pripada porodici, ali da istovremeno nikada nema potpuno isti položaj kao oni.

Fani je i sasvim drugačija vrsta Ostinine junakinje: tiša, povučenija i manje samouverena od Elizabet Benet ili Eme Vudhaus. U romanu koji se mnogo intenzivnije bavi moralom, klasom, novcem i društvenom hijerarhijom, upravo njena pozicija osobe koja sve posmatra sa margine postaje posebno zanimljiva. Izvorni tekst je opisuje kao jednu od najmanje nametljivih Ostininih heroina i naglašava koliko su novac i položaj važni za svet romana.

Nije nužno knjiga od koje treba početi sa Džejn Ostin.

Ali jeste jedna od onih zbog kojih postaje jasno da ona nikada nije pisala samo romanse.

Ema

Bogata, lepa, pametna i potpuno uverena da vrlo dobro razume druge ljude.

Problem je što Ema Vudhaus često nema pojma šta radi.

Za razliku od većine Ostininih junakinja, Ema nema finansijski razlog da se uda. Rođena je u bogatstvu i upravo joj ta sloboda ostavlja dovoljno vremena da počne da uređuje tuđe živote.

Ubeđena da ima poseban talenat za spajanje ljudi, Ema se meša u ljubavne odnose oko sebe, pogrešno tumači praktično sve signale koje može da pogrešno protumači i pritom dugo ostaje potpuno sigurna u sopstveni sud. Ostin je svoju junakinju namerno osmislila kao privilegovanu, tvrdoglavu i često frustrirajuću mladu ženu koja uporno ostaje pri svojim pogrešnim zaključcima.

I tu leži čar knjige.

Ema nije idealizovana heroina koju treba bezuslovno voleti. Ona greši, nervira, povređuje druge i mora da nauči da svet ne postoji zato da bi ga ona organizovala.

Više od 200 godina kasnije, i dalje je iznenađujuće moderna.

Pod tuđim uticajem

Ako Gordost i predrasuda predstavlja Džejn Ostin u njenom najduhovitijem izdanju, Pod tuđim uticajem (Persuasion) pokazuje njenu mnogo zreliju i melanholičniju stranu.

En Eliot ima 27 godina i živi sa jednom odlukom zbog koje se godinama kaje.

Kada je bila mlađa, odustala je od čoveka kog je volela jer su je ljudi kojima je verovala ubedili da brak sa tada perspektivnim, ali nedovoljno bogatim Frederikom Ventvortom nije pametan izbor.

Godinama kasnije njihovi putevi ponovo se ukrštaju.

Samo što Ventvort više nije mladić bez položaja, a En više nije ista devojka koja je dozvolila drugima da joj objasne šta je najbolje za nju. U središtu romana nalazi se upravo žal zbog propuštene ljubavi i mogućnost da život ponekad ipak ponudi drugu šansu.

Možda je zato Pod tuđim uticajem knjiga Džejn Ostin koja naročito dobro funkcioniše kada je čitate nešto kasnije u životu.

Jer više nije reč samo o tome u koga ćemo se zaljubiti.

Reč je o odlukama koje smo doneli, ljudima koje smo izgubili, verzijama sebe koje smo prerasli - i pitanju da li je za neke stvari zaista ikada potpuno kasno.