Dugo se mislilo da je bavljenje naukom privilegija i zahtevno zanimanje koje je samo za odabrane. Međutim, godinama se radi na tome da se ta predrasuda razbije i da se nauka približi svima nama, kao i da se pruži podrška svima koji žele njome da se bave. Povodom Međunarodnog dana žena u nauci koji se danas obeležava, za Zadovoljnu govori Dragana Jevtić, c++ programerka, koja je iskustvo sticala i u čuvenom CERN-u.
“Odmalena sam pokazivala sklonost ka matematici. Odrasla sam okružena inženjerima tehničkih nauka, u porodici u kojoj se cene znanje i obrazovanje. Stoga sam jako rano imala prilike da se upoznam sa raznim aspektima inženjerskog posla, kao i da se zainteresujem za određene naučne discipline. Verovatno da je i genetika imala uticaja”, kaže Dragana, koja sada radi kao c++ programerka u United Cloud inovativnom centru.
Nakon završenih studija na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Draganu je pre par godina put odveo u čuveni CERN, Evropsku organizaciju za nuklearno istraživanje, koji je san mnogim naučnicima. Dragana za Zadovoljnu priča kakav je osećaj biti među onima koji rade nešto vrlo važno na globalnom nivou i šta je bila njena uloga tamo.
„Bilo je to nezaboravno iskustvo. Dok sam radila kao saradnica u nastavi na fakuletu, profesorka sa katedre za Elektroniku me je upoznala sa našim čovekom koji radi kao naučnik istraživač u CERN-u, a koji je želeo da studentima iz Srbije pruži šansu da rade na razvoju uređaja koji bi se koristio u nekom od narednih CERN-ovih eksperimenata. Sećam se da sam imala ogromnu tremu jer sam mislila da nisam dorasla tom izazovu. Iako sam bila dobra studentkinja, ne mislim da je to preduslov da bi se radilo u CERN-u. Međutim, tamo, kao i svuda uostalom, ipak rade obični ljudi, s tim što su tamo oni koji vole da istražuju nove stvari u oblasti fizike, tako da se ne treba plašiti izazova.“
CERN nije kao u filmovima
Kaže kako je, pre nego što je zaista počela da radi, CERN je zamisljala kao moderni naučno-istraživački centar, nalik onim koje viđamo u holivudskim filmovima, gde rade isključivo najinteligentniji naučnici u oblasti fizike. Međutim, ispostavilo se da je to bila predrasuda.
„U prvi mah sam bila razočarana što se u svaku prostoriju ne ulazi na otisak prsta, što se u kompleksu nalaze zgrade koje nisu renovirane decenijama unazad, kao i što ni tamo laboratorije nisu organizovane, niti uredne. Nisu ni svi ljudi koji koje sam upoznala bili Nobelovci, niti se očekivalo da to budu. Ipak, CERN je sjajna prilika za sve studente, mlade naučnike, inženjere i ostale da rade u okruženju u kom im je dostupna najsavremenija tehnologija, zajedno za kolegama koji dolaze iz celog sveta. Ja sam bila članica jednog od timova koji rade na CMS eksperimentu.“
Inače, CMS je jedan od najvećih detektora čestica na svetu, koji se nalazi oko 100 metara pod zemljom. Većina onih koji rade na tom eksperimentu ima priliku da se spusti u podzemni tunel i vidi detektor uživo.
„Kada vidite sve te kablove i ploče, prvo što pomislite je – kako je moguće da ovo uopšte radi. I iako sam bila najmlađi član svog tima, nijednog trenutka nisam osetila da se moje mišljenje manje vrednuje od mišljenja starijih kolega. Naprotiv. Zahvalna sam što sam imala priliku da radim tamo i što sam nakon dve godine od povratka u Srbiju u konktaku sa ljudima koje sam tamo upoznala.“
Dragana priča i šta joj je iskustvo pokazalo o situaciji sa ženama u nauci kod nas i u svetu.
„U CERN-u radi veći broj žena nego u firmama sa kojima sam imala prilike da se upoznam u Srbiji. Govorim o pozicijama koje se odnose na nauku i inženjerstvo, koje su usko povezane. Nažalost, nigde taj procenat nije dovoljno veliki, ali sam stekla utisak da se poslednjih godina to menja. Žene postaju svesnije sebe i svojih sposobnosti i ne plaše se da budu ono što jesu. Takođe, u zemljama Zapadne Evrope se znaju pravila i sa te strane se kao žena osećate zaštićenom. Rekla bih da kod nas postoji prostor za napredak što se toga tiče. S druge strane, svugde postoji predrasuda da pamet i lepota ne idu zajedno, ali smatram da sopstvenim primerom najbolje demantujemo sve one koji veruju u to.“
Dragana kaže da u svemu pomažu i inicijative koje ohrabruju žene da se bave naukom.
„Nedavno sam saznala da postoji nacionalna stipendija „Za žene u nauci“, koja se dodeljuje najtalentovanijim naučnicama u Srbiji. Ohrabrujuće je kada vidimo da neko ceni naš rad i podsticaj za druge žene da krenu da se bave naukom. U IT kompanijama takođe poslednjih godina postoje brojne inicijative s ciljem povećanja broja žena na inženjerskim pozicijama. Stvari ipak idu nabolje. Promene se dešavaju.“
Zato ona ima poruku za one koji bi da krenu njenim putem.
„Da se bave onim što vole i da ne odustaju olako. Neretko ćete se susretati sa onima koji će vam reći da niste dovoljno dobri, pogotovo ako ste žena. Da biste ostvarili uspeh u bilo kojoj oblasti, pored talenta, neophodan je rad, posvećenost, upornost i vera u ono što radite. Ništa se ne dešava preko noći, a uspeh dođe uvek u pravo vreme.“
Dragana za Zadovoljnu priča i šta je najlepše u njenom poslu danas, tj. kako je to biti c++ programerka.
„To što se ne osećam diskriminsano jer sam žena. Lep je osećaj kada u poslu vrednuju vaše dosadašnje uspehe i kada u vama vide potencijal, što je slučaj u United Cloud inovativnom centru, gde sada radim. Uz to, postoje i poslovna kultura i komunikacija. Osim svog osnovnog zanimanja, želela bih da se nekada u buducnosti bavim i umetnošću, jer je ona neizostavni deo mog života“, zaključuje Dragana.
BONUS VIDEO: Najinteligentniji ljudi sveta
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
