Sprezzatura je reč koju ćete posle Nedelje mode u Milanu želeti da zapamtite

Sprezzatura je ona vrsta elegancije koja izgleda spontano. Odeća je savršeno kombinovana, ali ne deluje kao da se o njoj previše razmišljalo. Detalji su pažljivo birani, ali ništa ne izgleda kao da je previše namešteno. Upravo se taj odnos između truda i prividne lakoće mogao videti u nekim od najboljih kolekcija protekle milanske nedelje.

Sam izraz sprezzatura potiče još iz 16. veka. Baldasare Kastiljone upotrebio ga je 1528. u Knjizi o dvoraninu - opisujući sposobnost da se ono što zahteva veliko umeće izvede tako da izgleda prirodno i gotovo bez napora. Pet vekova kasnije, ta ideja i dalje veoma dobro opisuje italijanski odnos prema stilu.

U Milanu su pritom kreativni direktori počeli jasnije da definišu pravac svojih kuća. Maria Grazia Chiuri predstavila je drugu ready-to-wear kolekciju za Fendi, Meryll Rogge drugu za Marni, dok je Louise Trotter stigla do svoje treće revije za Bottega Venetu.

Bottega Veneta: Sve izgleda kao da se prirodno uklopilo

Louise Trotter je kod Bottega Venete možda najjasnije pokazala šta sprezzatura može da znači danas.

Njena kolekcija počela je komadima namenjenim hladnijem vremenu - kaputima sa blago naglašenim ramenima i slojevima, a onda se, kako je revija odmicala, odeća postepeno menjala ka sezoni proleće-leto. Trotter je objasnila da ju je interesovao upravo prelazak između godišnjih doba - trenutak kada skidamo slojeve i iz zime ulazimo u proleće i leto.

Rezultat? Rub kaputa bio je vezan u čvor, kao da ga je žena podigla u poslednjem trenutku da ne bi pokvasila tkaninu. Intrecciato šalovi od kože obmotavali su se oko struka poput kaiševa, dok su rese i asimetrični drapirani komadi reagovali na svaki korak modela.

To je Bottegina verzija sprezzature - luksuzni komad u koji su uloženi sati ručnog rada izgleda kao da ste ga samo prebacili preko sebe pre izlaska iz kuće.

Fendi: Donji veš, skup kaput i farmerke u istom ormaru

Kod Fendija je Maria Grazia Chiuri sprezzaturu prevela na jezik slojevitog oblačenja i suprotnosti.

Čipkasti šortsevi i braleti nosili su se uz raskošnije komade, a mekani i luksuzni kaputi uz iznošen denim. Ništa nije bilo zamišljeno kao uredno zaokružen autfit.

Upravo je u tome šarm nove Fendi kolekcije. Garderoba kao da se menja u zavisnosti od raspoloženja i plana za taj dan.

Dobar detalj bila je i nova, smanjena verzija Baguette torbe, napravljena praktično u veličini dovoljnoj za telefon.

Ferragamo: Stroga forma sa senzualnim obrtom

Kod Ferragama je Maximilian Davis spojio strogo krojene siluete sa mnogo mekšim, fluidnijim elementima. Kolekcija za proleće/leto 2027 oslanjala se na četrdesete godine i figuru Lee Miller, ali bez bukvalne nostalgije.

Naglašeni struk, pencil suknje i precizno krojeni komadi sudarali su se sa svilenim draperijama, providnim materijalima i komadima od lateksa.

Posebno su se izdvojile siluete koje izgledaju kao da su oko tela samo obmotane i vezane, iako iza njih stoji vrlo precizna konstrukcija.

Ferragamo sprezzatura bila je upravo u kontrastu disciplinr kroja sa jedne i lakoće pokreta sa druge strane.

Jil Sander: Minimalizam na novi način

Simone Bellotti je kod Jil Sandera krenuo u gotovo suprotnom smeru. Ako je ova kuća decenijama bila sinonim za perfekcionistički minimalizam, dizajnera je sada zanimalo šta se događa kada se u tu kontrolu ubaci mala greška.

I sam je priznao da savršeni minimalizam više nije dovoljan jer je u međuvremenu postao previše prisutan. Zato u kolekciju namerno uvodi nešto što izgleda pomalo pogrešno - pomerene proporcije, neočekivana kopčanja, nabrane površine i elemente koji remete strogu siluetu.

Bellottijeva ideja bila je vrlo precizna - ako danas svi mogu da naprave minimalizam, razlika mora da se pronađe u karakteru.

Marni: Sve što obično krijemo sada se vidi

Meryll Rogge nastavila je da gradi sopstveni Marni tako što je bukvalno okrenula odeću naglavačke.

Postave su izlazile na površinu, konstrukcija je ostajala vidljiva, a delovi koji su obično skriveni postajali su dekoracija.

Konture brushaltera ugrađene su u odeću, kopče su menjale proporcije, dok su štepovi i kopče prestali da budu samo funkcionalni detalji.

Marni verzija sprezzature je zapravo dobro isplaniran nered.

Max Mara: Luksuz za ženu koja mora negde da stigne

Kod Max Mare sprezzatura je došla kroz ideju funkcionalnosti.

Ian Griffiths kolekciju nazvanu Far Horizon gradio je oko utilitarne garderobe i žena koje su putovale, istraživale i odbijale da im odeća ograničava kretanje. Među referencama su bile istraživačica Freya Stark i pustolovka i fotografkinja Osa Johnson.

Zato su se nizali mantili, safari jakne, kargo prsluci, veliki džepovi, široki kaiševi, kombinezoni i odeća koja je savršena za putovanje.

Najbolji deo kolekcije upravo je kontrast između vrlo praktičnih formi i materijala od kojih su napravljene. Jakne i kombinezoni pojavili su se u transparentnoj organzi, dok su večernji komadi bili krojeni tako da ostave osećaj lakoće.

Nema mnogo toga što je više u duhu sprezzature od velikog trenča, ruku u džepovima i utiska da žena koja ga nosi ima mnogo važnije stvari o kojima razmišlja nego o tome kako izgleda.

Armani evolucija

Ako je neka modna kuća primer savršene sprezzature, onda je to Armani.

Nije nimalo lako nastaviti putem pokojnog dizajnera Đorđa Armanija, ali Silvana Armani je upravo to učinila svojom prvom kolekcijom za kuću koju je osnovao njen stric, zatvorivši Nedelju mode u Milanu.

Pametnim preoblikovanjem fluidne elegancije po kojoj je Armani poznat, Silvana je predstavila kolekciju koja je nepogrešivo nosila DNK kuće, ali je istovremeno delovala dosta modernije.

Nestali su osmesi na kojima je Đorđo insistirao kod svojih modela, kao i šeširi koje je toliko voleo. Umesto toga, poznati kodovi dobili su opušteniji tretman - luksuzni, lepršavi materijali pojavili su se u formi širokih pantalona i pripijenih topova, uz srebrne jakne sa šljokicama uvučene u pantalone, predimenzionirane košulje, metalik smoking-jakne i providne haljine do poda.