Dr Ana Mladenović je srpska naučnica koju svi zovu kada se dogodi neki zemljotres. Ova geofizičarka uspela je da u svom radu spoji geologiju, seizmologiju i speleologiju, a pokušava da pronikne u tajne nastanka zemljotresa u Srbiji - kako bi mogla da predvidi buduće. Za naš portal opisala je kako izgleda njen posao.
Anina ljubav prema geologiji počela je u Petnici, kada ju je jedna studentkinja inspirisala da odabere baš tu sferu nauke kao svoj životni put.
„Na seminaru sam upoznala tada studentkinju, a sada naučnicu Milenu Marjanović, koja me je oduševila svojom izjavom: ‘Ja studiram geofiziku i baviću se tektonikom ploča’. To mi je bilo ‘vau’ i htela sam da znam šta treba da uradim da se time bavim. Mene su zemljotresi i tada najviše zainteresovali i time se sada bavim“, govori dr Mladenović za naš portal.
Proučavanje zemljotresa
Ana se bavi tektonikom, a radi na dva veoma zanimljiva projekta.
„Jedan je vezan za aktivnu tektoniku i zemljotrese u centralnom delu Srbije, a drugi je vezan za istraživanje tektonskih uslova koji su se dešavali pre više od 90 milona godina ovde, kada je na teritoriji Srbije postojao okean. Tada se taj okean zatvorio, a mi se bavimo posledicama i uzrocima tog zatvaranja“, otkrila nam je.
Ona pokušava da, primenom različitih metoda, sazna na koji način i zbog čega se dešavaju zemljotresi kod nas. To je teško, jer nismo preterano seizmička teritorija. Na primer, kada proučavate zemljotrese u Japanu, gde ih ima dosta, to je lakše zato što su česti i jaki, obašnjava nam.
„Pokušavam da uđem u genezu zemljotresa, tako što proučavam rasede koji su krivi za njihov nastanak“, kaže.
Rasedi su površi u zemljinoj kori gde je došlo do kretanja. Ana izučava geomorfološke oblike reljefa koji su zbog toga deformisani.
„To radim i u pećinama, jer su tamo mnogo bolje očuvani ti deformisani oblici reljefa. Tako možemo da dobijemo više informacija nego na površini“, govori nam.
Kako zemljotres može da se predvidi?
Uprkso tome što često čujemo u medijima da su zemljotresi nepredvidivi, dr Mladenović objašnjava da to baš i nije istina. Možemo da predvidimo zemljotrese, ali ne onako kako meteorolozi predviđaju vremenske uslove.
„Ono što pokušavamo je da zemljotrese posmatramo genetski, jer je to najbolji način da uđemo u problematiku prognoze. Jer, kada uđemo u sam proces kako zemljotresi nastaju, onda ćemo lakše moći i da ga predvidimo. Obično se radi predviđanje za period od 10 godina. Kada radimo statističku analizu zemljotresa koji su se već dogodili, metodom verovatnoće možemo da predvidimo kada će se dešavati“, kaže.
Možemo da predvidimo i područje u kojem će se zemljotresi dešavati, jer se dešavaju u rasedima, objašnjava dr Mladenović. Najaktivniji su na području od Kopaonika do Lazarevca.
„Ima ih dosta u istočnoj Srbiji. Proučavala sam dosta zemljotresa kod Paraćina, a bilo ih je i u okolini Kučeva i Svilajnca. Takođe, ima ih i na samom jugu Srbije, ali su drugačiji, jer su vezani za procese koji se dešavaju u Egejskom moru i Grčkoj, a ostali su vezani za procese u Jadranskom moru“, ukazuje.
Naučnica kaže da se proseku na deset godina dešava jedan jači zemljotres magnitude oko 5 stepeni Rihtera. S obzirom da je prošlo više od 10 godina od jakog zemljotresa u Krajevu, možemo očekivati da će se dogoditi jači, ali ne znamo ni gde ni kada.
Skrivene pećine Srbije
Ana nam otkiva da su pećine u Srbiji, koje nisu dostupne širokom broju posetilaca, daleko zanimljivije, jer morate malo da se pomučite kako biste ušli u njih. I naravno – sve je lepše tamo gde nisu ljudi prošli i isprljali pećinski nakit.
„Pećine koje se nalaze blizu naseljenih mesta su obično u katastrofalnom stanju, posebno jame. Ljudi ih koriste kao smetlište – samo ubace otpad u rupu i ne misle. S druge strane, bila sam u mnogo sela u Srbiji i videla da ti ljudi nemaju gde da bace smeće. Opština treba da im omogući da mogu da bacaju smeće u selu, a ne da se voze kilometrima od kuće. Moraju i jame da se obezbede – tako da se mora raditi na edukaciji i meštana i nadležnih“, smatra dr Mladenović.
Takođe, otkrila nam je dve manje poznate pećine koje su je oduševile lepotom.
„Jedna od meni najlepših koje sam videla do sada je Bogovinska pećina, u selu Bogovina pored Boljevca. Ona je uređena i za turističke posete. Ima kilometar staze i jako je lepa, ima prelepog nakita. Takođe, pećina koja nije uređena, ali je zanimljiva, jeste Dubočka, kod Kučeva, u selu Duboka. Može bilo ko da je poseti kada nema vode – ali kada iz nje izvire reka, nije prohodna“.
Ima i dosta jama koje su zanimljive, ali su dostupne samo speleolozima. Ipak, ako vam je Anina priča interesantna, lako možete da uđete u svet speleologije.
„Ako bi neko želeo da se bavi speleologijom, mora da završi obuku, koja se organizuje u različitim speleološkim klubovima koji postoje u Srbiji. Na obuci naučite da koristite opremu, da se krećete po sistemu užarije, a onda mogu da idu sa nama u pećine“, objasnila je.
Sve je više žena geološkinja
Ana kaže da je geologija nekada bila „muška“ sfera nauke, ali danas je na Rudarsko-geološkom fakultetu na dosta smerova više devojaka nego mladića.
Kako je bivša petničarka, osvrnula se na seksualno zlostavljanje za koje smo saznali prošle godine. Jasna je lekcija koju učimo iz toga, kaže ova naučnica.
„I ja sam za to saznala iz medija, što nije neočekivano jer je to velika ustanove i nisam mogla da znam šta se dešavalo. Ali, kako ja to vidim, ako hoćemo nešto ozbiljno da radimo, moramo da postavimo početne uslove odmah – i da se ne oslanjamo mnogo na prijateljske veze. Ako bismo tako radili, mislim da ne bi došlo do problema kakav se tamo desio. A desio se baš zbog razmišljanja: ‘Lako ćemo, mi smo drugari'“, rekla je dr Mladenović.
***
Bonus video: Pećina Son Dong – najveća na svetu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
