Emocionalno vezivanje za AI: Šta se događa kada četbota počnemo da doživljavamo kao prijatelja, partnera ili terapeuta

Psiholozi upravo počinju ozbiljnije da istražuju šta se događa kada odnos sa četbotom dobije emocionalnu težinu. I rezultati pokazuju da to više nije marginalna pojava.

Velika međunarodna studija objavljena 2026. obuhvatila je 7.027 ispitanika iz SAD, Nemačke, Kine i Južne Afrike. Više od trećine ispitanika pokazivalo je neki oblik emocionalne vezanosti za AI četbotove, dok je oko 21 odsto navelo četbot kao prvi izbor kada žele da podele neku tajnu. Kao najvažniji razlozi izdvojili su se osećaj emocionalne podrške, manja usamljenost, odsustvo straha od osude i utisak privatnosti. Istovremeno, jača emocionalna vezanost bila je povezana sa većom zavisnošću od četbota.

Zašto je tako lako poveriti se nečemu za šta znamo da nije čovek

Na prvi pogled deluje kontradiktorno. Znamo da sa druge strane ekrana nema osobe koja nas čeka, razmišlja o nama ili oseća zabrinutost. Pa ipak, naš mozak ne reaguje samo na ono što racionalno znamo, već i na način na koji komunikacija izgleda.

AI odgovara odmah. Ne prekida nas. Ne koluta očima. Ne govori nam da smo već deset puta pričali o istoj osobi. Možemo mu pisati u tri ujutru, ponavljati isto pitanje i menjati mišljenje bez straha da ćemo nekoga iznervirati.

Uz to, savremeni četbotovi razgovaraju sve prirodnije. Pamte kontekst razgovora, prilagođavaju ton, postavljaju pitanja i mogu da zvuče brižno i empatično. To ne znači da zaista osećaju empatiju - oni je simuliraju kroz jezik - ali sa stanovišta korisnika iskustvo razgovora može biti vrlo uverljivo.

Američko psihološko udruženje upozorava upravo na tu razliku - AI može da ostavi snažan utisak podrške i razumevanja, ali nema ljudsko iskustvo, klinički sud niti odnos sa korisnikom kakav postoji između dve osobe.

"On me razume bolje od mojih prijatelja"

Privlačnost je posebno jasna kada se radi o temama zbog kojih osećamo stid, nesigurnost ili strah od odbacivanja. Četbotu možemo priznati da smo ljubomorni, da želimo da se vratimo bivšem, da mrzimo posao ili da smo uradili nešto zbog čega se ne ponosimo. Ne moramo da gledamo reakciju na tuđem licu.

U istraživanju koje su sproveli MIT Media Lab i OpenAI utvrđeno je da emocionalni razgovori sa ChatGPT-jem nisu dominantan način korišćenja, već su koncentrisani kod relativno malog dela korisnika. Međutim, ljudi koji su AI češće doživljavali kao prijatelja i oni koji su ga intenzivnije koristili bili su skloniji emocionalnoj zavisnosti i problematičnom korišćenju. Istraživači naglašavaju da odnos nije jednostavan i da mnogo zavisi od osobe, njenog emocionalnog stanja i načina korišćenja tehnologije.

Drugim rečima, nije svaki razgovor sa AI-jem znak problema. Razlika nastaje kada četbot od praktičnog alata postane glavni izvor utehe, potvrde ili bliskosti.

Kada AI postane terapeut

Ta granica možda je najvažnija kada je reč o mentalnom zdravlju.

Američko psihološko udruženje je 2026. anketiralo više od 1.200 licenciranih psihologa. Čak 77 odsto njih reklo je da su imali pacijente koji su govorili o korišćenju AI-ja za emocionalnu podršku, dijagnozu ili razgovor. Oko 35 odsto psihologa navelo je da su njihovi pacijenti koristili AI kao neku vrstu dodatnog stručnjaka za mentalno zdravlje, dok su zabeleženi i slučajevi korišćenja četbotova za prijateljstvo i intimne odnose.

AI pritom može biti koristan za neke stvari: da nam pomogne da sredimo misli pre razgovora sa terapeutom, formulišemo pitanja ili jasnije opišemo problem.

Problem nastaje kada preuzme ulogu stručnjaka.

Četbot može zvučati izuzetno sigurno čak i kada greši. Ne poznaje celu istoriju osobe i može pogrešno da protumači običnu životnu teškoću kao psihološki poremećaj. Još važnije, sistemi koji pokušavaju da budu prijatni sagovornici ponekad previše potvrđuju ono što im korisnik kaže, umesto da ospore štetnu pretpostavku. Zato AI nije zamena za kvalifikovanog stručnjaka za mentalno zdravlje.

Šta kada AI postane partner

Još neobičnije postaje kada se odnos sa četbotom pretvori u romantičan.

Specijalizovane aplikacije već omogućavaju korisnicima da naprave virtuelnog partnera sa željenim karakterom, izgledom i stilom komunikacije. Takav "partner" može biti stalno dostupan, beskrajno zainteresovan i prilagodljiv.

Upravo to je istovremeno i najveća privlačnost i potencijalni problem.

Ljudski odnosi traže pregovaranje, tolerisanje frustracije i prihvatanje činjenice da druga osoba ima sopstvene želje. AI odnos može da bude skrojen gotovo potpuno prema potrebama jednog čoveka. Ukoliko se neko navikne na takvu vrstu interakcije, istraživači postavljaju pitanje da li se mogu promeniti njegova očekivanja od stvarnih odnosa.

Za sada nema dovoljno dokaza da bi se zaključilo da će AI partneri nužno štetiti ljubavnim ili prijateljskim vezama. Istraživanja su nova i efekti se veoma razlikuju od čoveka do čoveka. Ali psiholozi sve pažljivije prate trenutak u kojem tehnološki odnos počinje da istiskuje stvarne ljude iz nečijeg života.

Ljudi čak mogu da tuguju za četbotom

Koliko veza može postati jaka najbolje pokazuje jedno od najnovijih istraživanja.

Studija objavljena u septembru 2026. u časopisu Nature Human Behaviour analizirala je reakcije korisnika nakon velikih promena u sistemima Replika i ChatGPT. Istraživači su proučili 54.861 objavu na Redditu i sproveli sedam anketa sa ukupno 1.452 učesnika.

Kada je četbot promenjen ili su određene funkcije uklonjene, povećao se broj poruka u kojima su korisnici govorili o gubitku, želeli povratak prethodne verzije i izražavali tugu. Kod korisnika Replike, koji je posebno dizajniran kao AI saputnik, osećaj bliskosti u nekim slučajevima bio je snažniji nego onaj koji su ispitanici prijavljivali za određene odnose sa stvarnim ljudima.

To ne znači da čovek "ne zna da razgovara sa mašinom" već pokazuje koliko smo sposobni da emocionalnu vezu gradimo kroz ponavljanje, poveravanje i osećaj poznatosti.

Gde je granica između pomoći i zavisnosti

Možda najvažnije pitanje zato nije da li je čudno razgovarati sa AI-jem o osećanjima. Tehnologija se već dovoljno približila svakodnevnom govoru da će takvi razgovori verovatno postajati još češći.

Korisnije je posmatrati šta se zbog tog odnosa događa u stvarnom životu.

Ukoliko razgovor sa AI-jem pomaže da razjasnimo misli, smirimo se ili pronađemo način da razgovaramo sa nekim bliskim, tehnologija može imati korisnu ulogu. Drugačije je kada se čovek sve češće povlači iz odnosa sa ljudima, kada mu je razgovor sa četbotom draži od svake stvarne komunikacije ili kada njegove odgovore počinje da tretira kao nepogrešivu istinu.

APA zato savetuje da četbot ne postane jedini izvor emocionalne podrške i da njegovo korišćenje ne počne da zamenjuje san, posao, hobije i druženje. Posebno zanimljiva rečenica iz njihovih preporuka glasi da osećati se bolje nije isto što i zaista biti bolje - odgovor koji nas trenutno umiri ili potvrdi ne mora nužno biti najtačniji ili najkorisniji na duže staze.

Upravo tu leži paradoks odnosa sa AI-jem. Nikada ranije nismo imali sagovornika koji je toliko dostupan, strpljiv i spreman da razgovara o svemu što nam padne na pamet. Ali nikada ranije nismo morali ni da učimo kako da razlikujemo osećaj bliskosti od stvarnog odnosa.