Ishrana kod insulinske rezistencije

OGTT test - proverite vašu glukozu u krvi

Test opterećenja glukozom pomaže u ispitivanju sklonost ljudi ka šećernoj bolesti. On se stručno naziva Oralni glukoza tolerance test – OGTT. Poželjno je da ga urade: ljudi koji sumnjaju na poremećaj metabolizma ugljenih hidrata u svom organizmu (insulinska rezistencija); radi potvrđivanja dijabetesa kod pacijenata sa specifičnim simptomima; pacijenti kod kojih je u krvi i urinu, utvrđen nivo jutarnje glukoze veći od 6,1 mmol/l (čak i kada nema nikakvih simptoma). SZO preporučuje OGTT test kako bi se postavila dijagnoza hiperglikemije, ukoliko je kod pacijenata glukoza našte (jutarnja, nakon 10 sati gladovanja) između 6,1 i 6,9 mmol/l. Ukoliko se ustanovi da imate insulinsku rezistenciju, neophodno je da se pridržavate ishrane koja je redukovana u izvesnoj meri.

Ograničen unos ugljenih hidrata

Praćenje unosa ugljenih hidrata je ključno kada je u pitanju kontrolisanje nivoa šećera u krvi. Trebalo bi izbegavati ugljene hidrate koji sadrže dodatne šećere, masti ili natrijum, a konzumirati one iz voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica, mlečnih proizvoda. Trebalo bi, generalno, izbegavati brašno, čak i ono integralno. Ukoliko ga ipak koristite, gledajte da bude napravljeno od 100% celih zrna ili upotrebite kokosovo ili bademovo brašno, koje je zdravije.

Recite “ne” slatkim napicima

Savetuje se potpuno izbegavanje napitaka koji su zaslađeni šećerom – ledeni čaj, bezalkoholna, voćna, energetska, vitaminska pića koja sadrže saharozu, koncentrate voćnih sokova, visoko fruktozni sirup,… Trebalo bi da pijete samo vodu i čajeve. Ukoliko upotrebljavate zaslađivače, neka to bude organski med ili stevia, melasa, urme, čist sirup od javora.

Vlakna su važna

Naučno je dokazano da ishrana koja sadrži više od 50g vlakana dnevno doprinosi poboljšanju šećera u krvi. U to ne spadaju samo integralne žitarice, već i: sveže povrće, mahunarke, artičoke, avokado, prokelj, čia seme, laneno seme,…

Zdrave masti

Osobe sa insulinskom rezistencijom trebalo bi da konzumiraju nezasićene, a da izbegavaju zasićene i trans masne kiseline. Njihov ukupni unos mora biti manji od 7% celokupne energije na dnevnom nivou. Preporučuje se mediteranska ishrana i pojačana konzumacija maslinoovg ulja, avokada, orašastih plodova, zdravih semenki, ribe (posebno zbog omega -3 masnih kiselina).

Ne zaboravite mlečne proizvode

Naučnici su dokazali da su mlečni proizvodi vrlo važni kada je u pitanju regulisanje nivoa šećera u krvi. Prekopotreban nam je kalcijum, vitamin D, mlečne masti, a posebno trans – palmitolna kiselina. Ona pozitivno utiče na insulinsku rezistenciju, predijabetes i dijabetes tipa 2. Ali, uvek izaberite organske mlečne proizvode - i to pre ovčije ili kozije mleko, ne li kravlje; a preporučljiv je i sir i kefir.

Dovoljno proteina

Adekvatan unos proteina je od posebne važnosti, jer su neutralni u pogledu metabolizma glukoze u krvi. Nasuprot tome, čuvaju mišićnu i koštanu masu, koja se može smanjiti ukoliko se insulinska rezistencija ne kontroliše.