Meksička kuhinja svrstava se među najegzotičnije u svetu. Raznovrsnost gastronomije doprinelo je da od 2010. godine bude pod zaštitom UNESCO-a. Kako i da ne bude, kada je to podneblje odakle nam stiže najpopularniji svetski slatkiš; čokolada. Iako mnogi smatraju da je meksička hrana ljuta, to je mit. Zato smo rešili da vas bolje upoznamo sa istorijom i tradicionalnim jelima meksika.

Istorija meksičke kuhinje

Meksička kuhinja predstavlja spoj tradicije raznih indijanskih plemena, a poseban uticaj na nju imali su španski konkvistadori. Zato je osnovna i glavna namirnica kukuruz. Tu su i raznovrsne mahunarke, ali najpre paprika i pasulj. Pored toga, koriste se i veće količine avokada, paradajz i tikvice. Za razliku od drugih popularnih svetskih kuhinja, u meksičkom kulinarstvo upotrebljavaju se jestivi cvetovi.
Postoje i zasebne vrste avokada koje imaju jestivu koru. Meso je stiglo iz Evrope, kao što su govedina, svinjetina i piletina. Za meksičku kuhinju je karakteristično ogromna upotreba voća, poput guave, banane, manga i drugih vrsta. Portal Praktika donosi odličan tekst o tradicionalnim jelima meksičke kuhinje i kako ih spremiti.

Mitovi i zablude

Nije meksička gastronomija jedina koja obiluje mitovima. Jedan od njih je taj da je hrana veoma masna. To nije tačno, pošto se meksička hrana priprema bez korišćenja masnoća i biljnog ulja. Sprema su se u termičkim glinenim posudama. Nekada su se meksička jela spremala tako što se umotaju u list od banane ili kukuruza. Smatra se masnom zbog lanaca brze hrane, gde je počela da se sprema u dubokom ulju.

Ko god da čuje za meksičko jelo, najpre pomisli da je ljuta. Međutim, to nije baš tako. Isti mit vezan je i za indijsku hranu. Bez obzira na to što je većina jela začinjena i što je čili paprika jedan od glavnih začina, nisu sva ljuta. Njihova gastronomija nudi pregršt namirnica koje nisu ljute. Sigurno ste čuli i da su njihove namirnice crvene boje i ljute, to je još jedna zabluda. To se najbolje vidi na primeru trudnica. Uveliko se tvrdi da bi buduće majke trebalo da izbegavaju ljuto. Iz toga vidimo da bi sve trudnice u Meksiku morale da menjaju sopstveni vid ishrane, ali realnost je nešto sasvim drugačije.

Nema osobe koja nije probala čuvenu Cezar salatu, ali znate li da je nastala u Meksiku? Tvorac je Cezar Cardini. Italijanskim migrant koji je 1924. godine bio vlasnika restorana u Tihuani, kako bi privukao Amerikance koji su bili u to vreme pod prohibicijom. Za praznik 4. juli, ponestalo mu je svežih namirnica u kuhinji, te je napravio kombinaciju od sastojaka koji su mu se našli pri ruci. Nije ni slutio da će njegova kombinacija postati jedna od najpoznatijih salata na svetu.

U Meksiku, prema podacima, porodice pojedu čak do dve tone tortilja dnevno. S druge strane, u SAD se na godišnjem nivou pojede više od 4,5 miliona takosa. Pored pomenutih jela, neka od najpoznatijih su: buritos, enčilade, kesadilje i tamales.

Najpoznatija meksička jela

Buritos je svakako najpoznatije jelo. Pravi se od pšeničnog brašna i postoje razne vrste, sve zavisi od tip nadeva koji se koristi. Primprema se veoma jednostavno, tako da ćete za tili čas uživati u fenomenalnom ukusu.

Enčilade se spremaju od kukuruznog brašna, to su tortilje u koje se stavlja meso. Uz enčilade idu sos i fil koji su važni kako bi ukusu bio potpun.

Tamales su još jedno tradicionalno jelo koje dolazi iz Meksika. Veoma jaka hrana koja je bila veoma zastupljena, zbog teških radova i borbi s neprijateljima nekada. Može koristiti slatki ili ljuti nadev, sve po sopstvenom ukusu.

Kesadilje su izuzetno popularno jelo zbog jednostavne pripreme. Osim što su ukusne, lakoća pravljenja ih čini nezaobilzanim obrokom mnogih žitelja u Meksiku. Postoje razne vrste, sve u skladu s ukusom koji preferirate.

Kao što ste imali prilike da pročitate, kulinarstvo u Meksiku je veoma zanimljivo i nudi zanimljive ukuse. Što se tiče samih recepata i načina pripreme tradicionalnih jela, portal Moja Praktika ima detaljan vodič o tome. Bacite pogled, tek ćete otkriti šta krije meksička kuhinja.