Ne, nisam kriva što sam dobila rak jajnika

Mi, kao ljudska bića, volimo da tražimo krivca. Da li je kriva država, da li je kriv predsednik, da li je krivo bombardovanje devedesetih, to što nam je voće i povrće prskano toliko puta i toliko je hrana veštačka da ponekad skoro i da nema ukus? Kriv nam je sistem, retrogradni Merkur i baš onaj kreten što nam se ispred nosa parkirao na mesto.

Kriv je možda stresan način života ili pak, kad se već neko sranjce desi, onda si kriva ti što si dozvolila da sve to tako utiče na tebe. Glupavi fakulteti, glupavi ispiti, glupavi poslovi, Bože, što li sam se toliko nervirala oko svega toga...

Možda je kriva karma, da li moja, mojih roditelja ili mojih predaka. Možda je kriva i svaka cigareta koju sam u životu zapalila, noć koju nisam prospavala ili svaka čašica, čaša, litra alkohola koju sam popila.

Možda je trebalo da budem vegan, dok sa druge strane, nisam ja baš ta koja ubija te životinja, ali učestvujem na neki način u tome, zar ne? Ili svaki komad sira koji sam u slast pojela, jer koja bi žena volela da je tako muze neko da bi se od njenog mleka napravio sir? Pa kako ne bi volela žena, ne bi volela ni krava.

Možda nije trebalo toliko vremena da provodim pred ekranom, gledajući filmove, serije, listajući do besvesti Instagram i profile svih tih nepoznatih ljudi čiji su me životi baš toliko interesovali u tom trenutku. Možda nije trebalo ni da se trujem tračevima, ogovaranjima, svađama sa drugaricama ili muškarcima.

Možda je kriv i taj moj dečko što me toliko sekira, ili svi oni bivši koji su bili kreteni.

Mada... verovatno sam kriva i ja što sam prestala da treniram i što, eto, bar jednom nedeljno ne nateram sebe da potrčim.

I pitali su me često tako: 'pa jesi išla na preglede?'

Jesam druže, zaista jesam, i to redovno. I ne, nisam imala ni hpv, nije kao da ga sramota imati, ali nisam.

Možda je i do ginekologa koji krajem novembra te 2019. godine nije malo bolje pogledao tim ultrazvukom, tamo u državnoj ordinaciji sa opremom iz otprilike 1950. godine... A, eto, da nije bilo ni korone, ja bih ranije otišla na ponovni pregled i ne bih morala da čekam da to čudovište od raka u meni raste i raste...

I sve su to misli koje mi i dan danas prolaze kroz glavu. Kako sam mogla to da sprečim? Da li sam mogla to da sprečim? Što sam morala baš u 25. godini da prolazim kroz razne dijagnoze, da se lečim i na kraju, ajde, i izlečim? Šta li sam sve pogrešno u životu uradila? Ko je tu zapravo kriv?

Niko.

Nisam kriva što nisam savršena i što živim normalan život. Nisam kriva što sam dobila rak jajnika. Nisi ni ti kriva.

Niko nije.

Desilo se. Život nam je takve karte podelio.

I srećan nam Svetski dan borbe protiv raka jajnika, i dajmo sve od sebe da shvatimo da nismo mi krive, ali i da - je borba pred nama.

***

Bonus video: Hrana i zagađen vazduh - kako očistiti organizam