Kako sam negovala ženu u sebi i tokom hemioterapije

Njena priča 11. jul. 202114:43 > 12. jul. 2021 09:40
Podeli:
Selena Ribić
Foto: Instagram/petrusimen

Period hemioterapije nije lako podneti i svako se drugačije suočava sa posledicama iste. Kako osetimo milion unutrašnjih promena i tegoba, tako se i naša spoljašnjost drastično menja. Posebno ako ste mrki i rutavi kao ja. Ceo svoj mladalački život negujem kosu, oblikujem obrve i uživam u komplimentima za lepu kožu - i to sve preko noći nestane.

Ne mogu reći da doktori posvete mnogo pažnje našem fizičkom izgledu, koliko sveukupnom zdravstvenom stanju tokom hemioterapije. Ne posvećuju toliko pažnju na pripremu žena na promene u fizičkom izgledu. A gubitak kose te nekako dodatno poremeti. Sa 25 godina biti bez kose nije jednostavno. Nije kao da mi je to bio prioritet tokom tog perioda, ali momenat kada doživiš da se ujutru probudiš i vidiš ostatak svoje kose na jastuku…nije svejedno. Stoički sam podnela šišanje na keca, koje i dan danas praktikujem, ali šta dalje?

Mislila sam da će perika biti rešenje, međutim kada je došlo do tog trenutka, nije bila moj izbor. Ne znam što, jednostavno kategorički sam je odbila. Zato odlučih da nađem neko malo zabavnije rešenje.

Turbane od marama volim i danas da nosim, s obzirom na to da se baš dobro uklapaju uz autfite. Pritom sam pocrnela tokom leta i sa njima sam se osećala kao Šade. Stavim velike efektne minđuše uz neki mnogo dobar turban, tako mi ostatak autfita nije bio ni važan. Mogla sam nositi i trenerku – dobro bi izgledalo.

Kako sam se ošišala, dobila sam hrabrost i svoju priču da delim javno, u nadi da će nekome možda značiti moji saveti. Tako sam snimila i video: 5 načina da vežete maramu.

Koža glave nakon opadanje kose postane vrlo nežna i osetljiva. Prijalo mi je pranje glave samo sa sodom bikarbonom i prirodnim sapunima, nakon čega sam nanosila kapi od koprive. Kopriva prijatno hladi glavu i smanjuje crvenilo. Svakako kada god sam se osećala dovoljno prijatno, skidala sam turban i puštala da mi koža glave diše. A kada sam kupovala marame za turbane, obratila bih pažnju da budu pamučne ili svilene, čisto da ne bi smetale mojoj osetljivoj koži.

Kosa i nekako, ali šta ću bez obrva i trepavica?

Vrlo često su ljudi govorili da me pamte isključivo po obrvama. Čak je bilo i šala da prvo primete obrve, pa tek onda mene. Bila sam zahvalna univerzumu kada je došao trend gustih i jakih obrva, te sam svoje samo blago čupkala i tako ih oblikovala. Vremenom su postale moj zaštitni znak.

Sada sam prvi put došla u situaciju da moram da ih iscrtavam. Bez toga nisam mogla. Ići bez turbana i nekako, ali bez obrva… Čak sam se jednom naljutila na svog momka što me je pustio iz stana da nisam nacrtala obrve, nakon čega je ostavio male podsetnike na svako ogledalo u stanu.

Obrve sam mogla i da nacrtam, ali trepavice ne… Pokušala sam pred jedno druženje da zalepim trepavice, ali kako nisu imale potporu, padale su i odlepljivale se, tako da to nije imalo smisla. Iako fizički sebi nisam ličila na onu staru Selenu, veći problem je bio što mi svašta upada u oči! Zato služe trepavice, ne samo da budemo lepe!

Tako da preporučujem naočare. Ukoliko ne nosite dioptriju, dobro je kupiti naočare sa običnim staklima, čisto da bi vam nešto štitilo oči. A dobro je i ukoliko se uklope uz autfit, odmah zaboravite na nedostatak trepavica.

Turban imam, naočare imam, a šta ću sa kožom?

Uf, naglo pogoršanje stanja moje kože je bilo završni udarac. Ljudima oko mene nakon opadanja kose više ništa nije bio neki šok, ali meni su ipak osipi od hemioterapije najteže pali. Posebno što je svrab ponekad bio neizdrživ, naročito noću kada bih sve raščešala i ujutru izgledala kao da sam legla u polje koprive. Borba je bila ostati pozitivna, ali pogledala sam sebe u ogledalo tako ćosava i istačkana, i rekla: „Ako si preživela rak, oporavila se od operacije, podnosiš i bolove od hemioterapije, zar ćeš sada plakati zbog nekoliko plikova?”

I odlučila sam da neću, te kako razgovor sa nekoliko dermatologa, niti preporučene kreme nisu urodile plodom, rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke.

Kupanje i piling sodom bikarbonom, zatim prirodan sapun bilo je sve što sam koristila u tom periodu (a i dan danas). Nisam pristala na rizik da mi bilo koji sastojak iz kupovnih kupki i šampona dodatno pogorša stanje. Isto je važilo i za kreme za telo koje sam zamenila kokosovim uljem. Kokosovo ulje mi je ublažavalo svrab i crvenilo, a pred spavanje, da bih izbegla nesvesno češanje u snu, mazala sam na kritične regije uljem čajevca. Čajevac bi mi isušio neke od plikova, te tako ublažio svrab.

Standardnu šminku, zamenila sam organskom (koliko god je to moguće kod nas), tako da sam volela i da se našminkam ukoliko idem negde. Čisto za svoju dušu i za svoje mentalno stanje.

Volela bih da sam potpuno neopterećena fizičkim izgledom, ali da je to svakodnevni izazov – zna skoro svaka žena. Posebno u periodu terapija, kada se naš izgled drastično menja. Kada kad pogledaš u ogledalo, taj izgled te podseća na bolest koju imaš, ili si imala, i protiv koje se boriš. Zato smo lepe moje žene saborci i ja, tokom primanja hemioterapije sve dolazile sa nacrtanim obrvama i karminom. A na preglede i kontrole idem doterana i najlepše obučena kao na svečano dešavanje. Jer, nakon svega, to nekako i jeste.

Bonus video: Trikovi sa Nedelje mode u Parizu

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram