Šta vi radite kad ste posle posla isuviše umorni da biste se igrali sa decom?
Kada se tek ostvarite kao roditelj i to maleno biće uđe u vaš dom i život, postaje centar sveta i glavni pokretač, neizmerna radost i ljubav. Većina mama i tata celim svojim bićem uranja u gajenje dece, trudeći se da upiju svaki miris, pokret, pogled.
Sećam se prvih meseci sa svojom ćerkicom. Činilo mi se da je svaki dan najvažnijii i da bi svako skretanje pažnje na nešto drugo značilo da radim sve pogrešno. Čitale smo knjižice, igrale, redovno sam nabavljala edukativne materijale i interaktivne igračke iz kojih nešto može da nauči.
Ova želja da zajedno sa njom proživim svaki deo njenog odrastanja davala mi je snagu da imam elana za svaki trenutak, čak i kada sam 6 meseci nakon porođaja počela da radim.
Od Pinteresta do poznatih igara kao što su žmurke, šuge, „ba“, inspiracija mi je nadolazila svakodnevno, a umorna skoro nikad nisam bila. Bilo mi je samo bitno da pronađem igru zbog koje će se ona kikokati.
Sada, skoro 5 godina kasnije, čini mi se da ne znam ko je bila ta osoba. Sve češće uveče pomislim „trebalo je više da joj se posvetim“. Čak ni to što sam imala težak dan, ceo dan sam bila na poslu, umorna sam, moram da spremim hranu, ne opravdava me kod same sebe, a osećaj krivice postaje samo jači.
Kroz razgovor sa prijateljicama i poznanicama, sve više shvatam da smo svi u istom začaranom krugu. Svakoj je želja da stavi dete na prvo mesto, ali kome onda ostaviti posao, kuću, ručak, večeru? Kada naći vreme za sebe?
I kako uopšte isključiti mozak dok na svakih sekund čuješ „mama“?
Možda zato kažu da je roditeljstvo jedno od najtežih zanimanja u životu, a možda su i u pravu.
Zato smo pitali vas, na našoj Fejsbuk stranici portala Nova.rs „Šta radite kad ste posle posla isuviše umorni da biste se igrali sa decom?“
Ovo su neki od odgovora:
„Dok je bila mala, legnem i dam joj šminku ‘da me dotera da budem kao lepotica’ i tako lepo odmorim i srećna ona, srećna ja. A posle tuširanje“
„Kad su bili mali, igrali smo se doktora gde sam ja pacijent, a oni me operišu. Ili im dam da crtaju po meni, ili lepe stikere, dok ja ležim. Inače, imam blizance, spavala sam skoro nikada – čini mi se“
„Zavisno od uzrasta deteta, godišnjeg doba i vrste umora. Plastelin, voda i pesak, bojice i stikeri, šetnja, drugi roditelj da ih pripazi, odemo do babe, a ja inače ne radim, ja sam dokona domaćica“
„Skupim snagu i vodim ih u šetnju“
„Smislim igru koja može da se igra ležeći“
„Odem da radim privatno, tako umoran, jer mi dobra plata, a ženu i decu izbegavam da im ne bih prenosio nervozu koja se nakupila od umora, pa tako spojim lepo i korisno“
„Pa opet se igram. Šta da radimo, nisu oni krivi što mi moramo da radimo. Maksimalnu pažnju im posvećujemo, iako nam nekad nije do života.“
„Igramo se u kući ili dvorištu, svejedno, gde oni izaberu. Umorna sam svaki dan, ustajem u 5 sati, radim od 6 ali deca su na prvom mestu“
„Glumim sat vremena pacijenta pod anastezijom dok me ‘doktori’ operišu“
„Igram se sa detetom“
„Igram se sa decom – toliko nikada nisam umorna posle posla“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
