Ušla sam u beogradsku parfimeriju da kupim četkicu, a izašla bez pola plate

Parfimerija
Foto: matej kastelic / Panthermedia / Profimedia

Kasirka me je sve vreme zabrinuto posmatrala.

Mojoj sreći nije bilo kraja kad je telefon ispustio taj mili zvuk aplikacije moje banke koji signalizira da je konačno na moj račun oivičen paučinom stigla neka lova. I to kakva! Legla plata.

Baš super mislim se, treba mi novi prašak za veš, a ne bi bilo loše ni da kupim novu četkicu za zube, pa bih mogla da svratim do parfimerije i bez stresa obavim tu kupovinu.

Međutim, bogovi megalomanije i kapitalizma su se udružili u mom slučaju i lagana kupovina se završila tako što sam potrošila pola cifre sa bankovnog računa za fantastičnih 45 minuta, malo su mi se tresle ruke dok sam nosila kese kući, sušilo mi se grlo i počela sam nekontrolisano da se znojim kad sam ukapirala šta sam uradila.

Verujem da se ovo nije desilo samo meni, već bar svakoj trećoj devojci koja se obrela u pomenutoj radnji koja opušteno može da zameni provedeno popodne u Diznilendu – jer je osećaj za ženu vrlo sličan.

Ne smem da spominjem ime, ali verovatno svi znate o kojoj se parfimeriji radi, koja to drogerija izaziva u nama nekontrolisanu želju da potrošimo sve pare odmah, kao da sam u nju ušetala sa velikim znakom na čelu „molim vas uzmite mi ovaj novac, neprijatno mi je da ga imam.“

Pošto sam završila u odeljku sa deterdžentima za veš, rešila sam da se počastim i novim ljubičastim tečnim praškom, a i ne bi bilo loše da kupim ovo čudo što „samo čisti podove“,  a specijalno je za nas sa kućnim ljubimcima, šta nema veze što je malo skuplji (kao da se sredstvo za čišćenje nešto razlikuje ako imaš psa i ako ga nemaš), a mogla bih da kupim i ovo za osvežavanje prostora, a treba mi i ovo za wc šolju, gle nove krpe za brisanje prašine, odlično treba mi i nastavak za džoger.

Nisam bila preterano pametna sa kupovinom džogera jer nisam ukapirala da moraš da imaš i dršku tog istog brenda, a ne onu onu od 200 kinti kod Kineza koju imam ja, pa tako moja fensi džoger glava sada ne može da ide na moju jadnu dršku, drugim rečima bacila sam pare zato što sam alava.

Dalje sam produžila u segment sa četkicama za zube i svima u kući kupila jednu, jer što sam ja da imam novu, pa svima treba, a onda sam kupila i sredstvo za ispiranje usta i novu pastu za zube koja izbeljuje (naravno da ne izbeljuje ali nema veze), a kupila sam i interdentalne četkice jer sam postala opsednuta zubima od kad nosim protezu.

Najviše vremena sam možda provela u odeljku krema za lice jer sam naprasno odlučila da je možda vreme da se posvetim negi lica i sprečim te moguće bore koje će da dođu u narednih 15 godina, non stop pišem o tim stvarima, pa je normalno da mi se ti strahovi stalno vrzmaju po glavi iako realno izgledam kao devojčurak od 14 godina. Nema veze što je genetika na mojoj strani, pala je jedna krema i roler za podočnjake za koji mi je drugarica pre neki dan rekla da ne vredi pišljiva boba. Nema veze, mažem uporno svako veče.

Kupila sam šampon, balzam, gel za kovrdžavu kosu i najlepši bodi skrab koji sam ikada videla i pomirisala, pošto miriše na šećernu vunu i čokoladu.

Ne znam koliko bi pametno bilo da nastavim da nabrajam količinu gluposti koju sam utrpala u svoju korpu, nešto mi je stvarno bilo potrebno kao na primer ona lepljiva roler traka za dlake kućnih ljubimaca, ali bez ostatka bih mogla i da preživim pošto ih nikad ranije nisam ni koristila, ali nisam mogla da se ne zapitam koji je to đavo ušao u mene i izazvao želju za kupovinom svih bespotrebnih gluposti bez kojih bi moj život nastavio da ide normalnim tokom kao i do sada.

Nešto ne vidim da mi je koža lepša, čak su mi izašle i neke bubuljice, mada se za bodi skrab ne kajem zbog divnog mirisa i prelepe mekane kože kad završim sa tuširanjem, kosa mi se i dalje bori za život i možda bi bolje bilo da sam pare uložila u čestitu frizuru nego u veganski regenerator ali sad šta je tu je, žena je prokleta, a krema za lice mu dođe kao drvo znanja iz rajskog vrta.

Na kasi je pod počeo da mi izmiče pod nogama, a kolena su počela da klecaju u ritmu koji ispušta kasa kad očitava artikle, imala sam utisak da onaj račun izlazi čitavu večnost i najradije bih zatražila da mi daju malo šećera i vode da se povratim, ali šta da vam kažem, zmija me je naterala.

Ovih dana ću svojom kremom protiv starenja brisati suze dok budem posmatrala svoj bankovni račun, a umesto paštete na hleb ću mazati bodi skrab, možda je dobrog ukusa kakvog je i mirisa.

***

Bonus video: Vatrene haljine sa Met Gale

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram