Ova mala knjiga boja je svuda po internetu, ali gotovo niko ne zna neverovatnu priču čoveka koji ju je napravio

Ako provodite dovoljno vremena na Pinterestu, TikToku ili Instagramu i zanimaju vas moda, dizajn ili enterijer, velika je verovatnoća da ste već videli malu knjigu sa bež koricama i nekoliko pravougaonika u zagasitim nijansama zelene, crvene, braon i narandžaste.

Zove se "A Dictionary of Color Combinations", a poslednjih godina dobila je gotovo kultni status među dizajnerima i ljudima koji jednostavno žele da nauče koje boje dobro izgledaju zajedno.

Otvorite je na nasumičnoj strani i naići ćete na kombinacije poput zagasite plave uz oker i crvenu, ružičaste pored sive i maslinaste ili nijansi koje nam danas deluju potpuno savremeno, iako su osmišljene pre gotovo jednog veka.

Ko je bio Sanzo Vada

Čovek koji ih je sastavio nije bio savremeni grafički dizajner, niti autor nekog novog sistema koji je nastao u digitalnom dobu. Zvao se Sanzo Vada, rođen je 1883. godine u japanskoj prefekturi Hjogo, a veći deo svog života proveo je proučavajući zašto određene boje, kada se postave jedna uz drugu, jednostavno funkcionišu.

Bio je slikar, profesor, dizajner tekstila i odeće, scenograf, kostimograf i istraživač boje. Japanska izdavačka kuća Seigensha, koja je ponovo objavila njegove palete, opisuje ga kao jednog od ljudi koji su postavili temelje savremenog proučavanja boje u Japanu.

Sa 16 godina otišao je u Tokio da bi postao slikar

Vada je rođen 3. marta 1883. godine u mestu Ikuno u prefekturi Hjogo, kao najmlađi od četvorice sinova lekara. Njegov stariji brat Šozo bio je talentovan za slikarstvo i upisao je Tokyo Fine Arts School, današnji Tokyo University of the Arts, ali je umro veoma mlad. Upravo je brat imao veliki uticaj na Sanzovu odluku da se posveti umetnosti.

Kada je porodica prešla u Fukuoku, Vada je krenuo u srednju školu, ali se njegov život ubrzo promenio. Kao tinejdžer napustio je Fukuoku i otišao u Tokio sa namerom da postane umetnik. Imao je svega 16 godina.

U Tokiju je boravio kod vlasnika radionice za izradu firmi i natpisa, a počeo je da studira slikarstvo u školi Hakubakai, povezanoj sa jednim od najvažnijih japanskih slikara tog vremena, Seićijem Kurodom. Godine 1901. upisao je odsek zapadnog slikarstva na Tokyo Fine Arts School, a diplomirao je nekoliko godina kasnije.

Vrlo brzo je postao zapaženo ime. Usledilo je državno stipendiranje i putovanje u Evropu. Od 1909. Vada je boravio u Francuskoj i Italiji, ali je tokom dugog putovanja upoznavao i druge delove Azije. U Japan se vratio 1915. godine.

Zanimljivo je da ga evropsko iskustvo nije pretvorilo u umetnika koji će samo imitirati Zapad. Naprotiv. Njegov rad se sve više kretao ka pitanju kako spojiti evropsko razumevanje slikarstva, dizajna i teorije boje sa japanskom estetikom.

Upravo iz tog pitanja nastao je rad po kojem ga danas ponovo otkriva internet.

Čovek koji je napravio "jezik boja"

Tokom dvadesetih godina prošlog veka Vada sve ozbiljnije proučava boje.

Godine 1927. osnovao je Japan Standard Color Association, organizaciju iz koje će kasnije nastati Japan Color Research Institute. Njegova namera bila je da boje ne ostanu samo stvar intuicije pojedinačnih umetnika već da se njihov odnos, nazivi i upotreba mogu sistematski proučavati.

To je važno jer se Japan u tom periodu ubrzano menjao. Moda, štampa, reklame, industrijski dizajn i masovna proizvodnja postajali su deo svakodnevnog života, a samim tim postajalo je potrebno i preciznije razgovarati o boji.

Vada je pokušavao da pomiri dve stvari koje na prvi pogled deluju suprotstavljeno: veoma razvijenu tradicionalnu japansku kulturu imenovanja i opažanja nijansi i modernu potrebu za standardizacijom boja.

Knjiga iz tridesetih koja izgleda kao da je napravljena za Pinterest

Između 1933. i 1934. Vada je objavio originalno delo „Haishoku Soukan“, odnosno svojevrsnu veliku zbirku kombinacija boja.

Huntington Library danas čuva originalno izdanje i navodi da se sastojalo od šest tomova. U njemu se nalazi 348 kombinacija boja, uz dodatne primere njihove upotrebe.

Skoro osam decenija kasnije japanska izdavačka kuća Seigensha vratila je to delo u život.

Godine 2010. objavljen je kompaktni "A Dictionary of Color Combinations", knjiga od 352 strane koja sadrži upravo Vadinih 348 originalnih kombinacija. Današnja verzija ima gotovo džepni format.

Zašto Vadine palete i posle 90 godina izgledaju tako dobro

Vada često spaja boje koje možda ne biste instinktivno stavili jednu pored druge.

Pored tople oker može se pojaviti hladna plava. Uz zagasitu maslinastu - bledožuta. Ružičasta može završiti pored sivkaste ljubičaste, dok intenzivna crvena dobija potpuno drugo značenje kada se pojavi pored prašnjave zelene ili prigušene plave.

U knjizi postoje kombinacije od dve, tri i četiri boje.

Upravo zbog toga ona danas funkcioniše gotovo kao analogni Pinterest.

Možete otvoriti jednu stranicu i iz nje napraviti čitav autfit: jedna boja za kaput, druga za džemper, treća za torbu. Ista paleta može poslužiti dizajneru za naslovnicu knjige ili nekome ko uređuje stan za boju zidova, nameštaja i detalja.

Boja koja sama po sebi može izgledati nezanimljivo postaje potpuno drugačija kada dobije pravog "suseda". Upravo zbog toga mnoge Vadine kombinacije nisu očigledne, ali kada ih pogledate zajedno deluju neobično skladno.

To je verovatno i razlog zbog kojeg knjiga toliko lako prelazi iz grafičkog dizajna u modu i enterijer.

Drugi tom je još zanimljiviji za modu

Seigensha je 2020. objavila "A Dictionary of Color Combinations Vol. 2", zasnovan na još dva Vadina rada iz tridesetih godina.

U njemu se nalaze 72 kombinacije inspirisane japanskim godišnjim dobima, po šest za svaki mesec, kao i još 165 kolorističkih primera preuzetih iz mode, enterijera i grafičkog dizajna prve polovine 20. veka.

Vide se tekstil, odeća, šare i drugi praktični dizajnerski predmeti, odnosno način na koji su palete zaista mogle da izgledaju u svakodnevnom životu.

Pre Oskara dizajnirao je i poster za Olimpijske igre koje nikada nisu održane

Vadina karijera u međuvremenu je otišla mnogo dalje od knjiga.

Tokio je trebalo da bude domaćin Letnjih olimpijskih igara 1940. godine, a organizacioni komitet angažovao je upravo Sanza Vadu da izradi zvanični poster. Sačuvani dokumenti Organizacionog komiteta navode da je od njega zatraženo da napravi dizajn nakon konkursa za olimpijski poster.

Igre su, međutim, zbog rata otkazane.

Prema dokumentaciji japanske Nacionalne parlamentarne biblioteke, Vadino rešenje bilo je izabrano za zvanični poster, ali nikada nije ušlo u planiranu štampanu distribuciju.

Još jedan veliki Vadinin projekat tako je praktično nestao iz svakodnevnog vizuelnog pamćenja.

A onda je došao film.

Oskar je osvojio upravo zahvaljujući boji

Godine 1953. režiser Teinosuke Kinugasa snimio je "Jigokumon", istorijsku dramu smeštenu u Japan 12. veka.

Film je danas čuven upravo po raskošnoj upotrebi boje. Vada je radio kao kostimograf i konsultant za boju.

Njegovo dugogodišnje proučavanje odnosa boja ovde je dobilo potpuno novu dimenziju: kimona, površine, enterijeri i kostimi su postali deo vizuelnog jezika filma.

Na 27. dodeli Oskara Sanzo Vada osvojio je nagradu za najbolju kostimografiju u filmu u boji za "Gate of Hell".

Bila je to istorijska nagrada: Vada je postao prvi Japanac koji je osvojio Oskara u kategoriji kostimografije, a njegovo priznanje bilo je prvi konkurentski Oskar koji je pripao radu na japanskom filmu.

Zašto je njegovo ime zaboravljeno

Vada je u Japanu za života bio daleko od nepoznatog umetnika.

Bio je profesor dizajna na Tokyo Fine Arts School, član Japanske akademije umetnosti, radio je sa tekstilom, grafikom, pozorištem i filmom, a 1958. japanska vlada proglasila ga je zaslužnim kulturnim stvaraocem.

Umro je 1967. godine.

Ipak, mnogi aspekti njegovog ogromnog opusa vremenom su postali mnogo manje poznati širokoj publici. Neki rani radovi danas imaju nepoznatu lokaciju, olimpijski projekat nikada nije dobio život za koji je bio napravljen, a njegove stare publikacije o bojama decenijama su uglavnom bile poznate stručnjacima i kolekcionarima.

Zato je današnji povratak Vade zanimljiv - nije ponovo otkriven zahvaljujući velikoj muzejskoj retrospektivi nego jedoj maloj knjižici.

Kada je Seigensha ponovo objavila njegove kombinacije, verovatno niko nije mogao da predvidi koliko će se prirodno uklopiti u digitalno doba.

Danas se svih 348 paleta može pronaći i u različitim digitalnim projektima, gde su Vadine kombinacije pretvorene u kodove boja i alate za dizajnere. Postoje čak i projekti koji ih prevode direktno u kombinacije odeće.

I u tome postoji lepa ironija.

Vada je svoje palete sastavljao mnogo pre ekrana, Instagrama, HEX kodova, Canve i algoritama koji nam danas automatski nude "matching colors". Pa ipak, njegov princip i dalje deluje gotovo savremenije od mnogih digitalnih alata.

"A Dictionary of Color Combinations" je fragment priče o čoveku koji je gotovo čitav život pokušavao da razume kako vidimo boju. Možda je najbolji dokaz da je u tome uspeo upravo činjenica da, skoro sto godina kasnije, neko otvori njegovu knjigu i pomisli: "Nikada mi ne bi palo na pamet da spojim ove boje ali izgledaju savršeno zajedno."