Tri su stvari obilježile moj tjedan u Beogradu.
Idem ja tako gladna kao vuk na neke ćevape u nizu roštiljarnica kod Vuka. Kaže teta: imam odmah gotove, da ne čekaš. Mogu ti dati malu porciju.
Hmmmm, bojim se da će mi to biti malo, odgovaram.
Odmjeri me ona od glave do pete i onda uzme još četiri ćevapa koje je netko uzeo za dostavu i utrpa mi u lepinju. “ Ajde napravit ću njima nove. Da nisi gladna. Jedino nemoj nikom da pričaš – ovo je naša tajna”, namigne mi. Došlo mi je da ju izgrlim i izljubim. Kakva žena! A i ćevapi su bili možda jedni od najboljih koje sam jela.
Druga stvar se dogodila mom frendu koji je stigao iz Zagreba. Otišao na neki poslovni sastanak, popio jednu, drugu, treću i petu rakiju s likom, raspričali se, ugovorili poslove, otvorili dušu, pobratimili se, otišli kućama punih srdaca. Kakav sastanak!
Treće je bio odlazak na koncert na Tašmajdan, baš na dan kad se nebo spojilo sa zemljom i kiša nas neumorno zalijevala. Iz nekog nepoznatog razloga moja se ekipa odlučila popeti na predio iznad tribina ispod neke stijene. Kao tamo je baaaš odlično. Stajali smo na zemlji koja se pretvorila u blato i svatko tko je prolazio se sklizao i padao. Ali nitko se nije naljutio, svi su pomagali, davali ruke i držali ove koji se kližu. Pljusak ne samo da nije rastjerao ljude, nego je dodatno raspirio atmosferu. Ja nisam imala pojma kako da na kraju siđem, jer se trebalo nekako spustiti niz blato i niz betonski zid od metar do tribine. Prvo mi je neka cura dala ruku, pa još netko, pa još dvoje, troje, stvorio se ljudski zid i svi su navijali. Skoro da su i zapljeskali kad sam ovako trapava uspjela sići i ne slomiti ruku ili nogu. Kakvi ljudi!
I zbog ovakvih sitnica, koje su zapravo ogromne, uvijek se ponovo zaljubim u ovaj grad i njegove ljude.
***
Bonus video: Razotkrivamo viralnu prevaru s ananasom i čekićem
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
