Jeste li ikada otišli na dejt sa nekim gde je sve u vama vrištalo: Idi kući, idi kući, idi više kući? Eh, pa ja jesam. Nije bilo ništa strašno da se uplašiš, ali je bilo strašno da umreš od dosade.
Bio je oktobar i tek sam upisala faks. Kod nas na faksu trajala je blokada te mi dobar period prvog semestra nismo radili ništa, osim što smo blejali na faksu, glumili okupatore ili gledali Diktatora po dva puta dnevno. I družili smo se. I to sa starijim studentima.
Kao klinki iz malog mesta, sve u Beogradu je bilo vau. Pa i to okupiranje faksa i ta druženja, i to pivo koje popiješ u jedan popodne. Ali i ti momci koji su bili i te kako druželjubivi. Pričali su nam o predmetima, studentskim organizacijama i brucošijadama, a mi slušale kao da nam pričaju o smislu života. Presmešno.
Šetala sam jedan dan ispred faksa i čekajući drugaricu da stigne, videla sam dečka koji mi je bio simpatičan i brže bolje sakrila sam se u žbunje (jer tako se to radi, zar ne?). Nakon par minuta pretvaranja da kuckam nešto na telefon, viknuo je moje ime, što me je baš iznenadilo. Kako on uopšte zna moje ime?
Drugarica je stajala sa njim, znali su se iz kraja i prišla sam da se upoznam. Ona nas je brzo napustila i mi smo ostali da ćaskamo. Ne znam jeste li svesni, ali to je bio moj srednjoškolski san – da vidim dečka koji mi je sladak, da se magično spontano upoznamo, da ćaskamo tako na sred ulice i da me pozove na kafu – što je on i učinio.
Sedeli smo dan kasnije na kafi i pričali o muzici, poeziji i uopšte životu. Sva ona mladalačka baljezganja koja prosečna brucoškinja obožava. Govorio je ruski i citirao mi je Jesenjina. Na oba jezika. I bilo je simpatično – prvih sat vremena.
Ali lik nije prestajao da priča o …Jesenjinu.
Pitala sam se u sebi: Hoće li više prestati? Kako da pobegnem odavde? Kome mogu da pošaljem poruku da me pozove i usled neke hitne situacije kojoj moram da prisustvujem… Sve u meni je govorilo ako ovoliko smara na prvom dejtu, ko zna kako tek kasnije smara.
Što se ispostavilo kao istina. Možda nisam pobegla sa prvog, ali zato jesam sa drugog. Hvala ti drugarice koja ni nemaš položeno, a kamoli kola, što si ogrebala auto na kantu za smeće i treba ti pomoć da to sakriješ od tate.
Tada sam naučila – slušaj svoju intuiciju. Bolje je da pobegneš sa dejta usled pogrešnog predosećaja, nego da ostaneš radi reda i smoriš se. Ali i kao sa svim u životu, istinski naučim tek kada pređem gradivo bar još jednom.
Što se i desilo malo pre nego što sam upoznala svog sadašnjeg momka.
Ovaj put sam bila spremna. S obzirom da sam prvi put išla na dejt sa nekim koga nikad nisam videla – morala sam da budem oprezna. Sve pažljivo prikupljene informacije iz našeg četa i sa Fejsbuka, date su drugarici i javljeno joj je mesto i vreme nalaženja. Bila je u pripravnosti. Radilo se o jednom teniseru, s kojim sam se dopisivala neko vreme jer je bio na pripremama u Japanu, tipa. Kada je došao u Srbiju, otišli smo na dejt gde mi je doneo brojanicu da imam za sreću na ispitu. Slatko.
Razgovor je tekao glatko, nije imao neki smisao za humor, ali je obišao sveta i prepričavao mi dogodovštine. Imao je vrlo kavaljersko držanje i naizgled je sve nekako bilo okej. Osim što je nekoliko puta rekao: MI.
Mi smo ovo, mi smo ono, i kod trećeg mi morala sam da pitam: „A, ko to vi?”
Osetila sam da to MI sigurno nije mama i ja, ili drug i ja i nešto sam počela da zagledam kako se ponaša. Mlad je bio, tipa 28 godina, nije neka velika razlika, ali opet počela sam da sumnjam da ima nekoga. I taj osećaj mi nije dozvoljavao da se opustim.
„Moj brat i ja”, bio je njegov odgovor. Čudno, nikada nije spomenuo brata. Nisam otišla sa dejta, ali je Interpolu aka mojim drugaricama javljeno da se detaljan pretres obaviti mora.
Vidiš, nisam znala da ima Instagram. I baš čudno – zaključan profil.
Javljeno mi je da ga je drugarica zapratila sa finsta (fejk-insta profila, ako niste znali) i čekamo da je prihvati. Ali ja sam na dejtu i on, kavaljer kakav jeste, ne gleda u telefon. Prokleti ti kulturni muškarci. I lažljivi.
S namerom sam otišla u toalet da bi on imao vremena da pročačka telefon. I dok sam bila na svojoj trećoj turi pranja ruku, javljeno mi je – prihvatio je na Instagramu. I ne samo to!
Profil mu je pun slika sa devojkom! Sa devojkom na pripremama! Sa devojkom se ljubi! Sa devojkom TO jutro na doručku u nekom fensi restoranu…
Sreća, ponela sam torbicu sa sobom i samo se iskrala iz lokala.
Jer intuicija nikada ne vara, ali ovaj teniser očigledno da!
Bonus video: Istorijat ljubljenja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
