Dva dana, 200 žena i jedno važno podsećanje - vreme za sebe

Na licima tih 200 žena različitih godina i profila videla sam kako se menjaju kada neko na dva dana preuzme organizaciju, raspored, aktivnosti, a od njih se očekuje samo da budu tu i posvete se sebi.

To mi je, zapravo, ostalo kao najjači utisak sa prvog DM Back to Yourself retreat vikenda, održanog 26. i 27. septembra u hotelu Grand na Kopaoniku.

Tema je bila San i oporavak, ali ono što se događalo tokom ta dva dana bilo je mnogo šire od priče o tome koliko sati treba da spavamo.

Kada prosečna žena iz Srbije pobegne iz svoje svakodnevice na dva dana, ne ostavlja iza sebe samo posao. Tu su porodica, deca, roditelji, kupovina, ručak, računi, lekarski pregledi, poruke na koje treba odgovoriti, stvari koje treba poneti, rođendani koje treba zapamtiti, frižider koji treba napuniti. Često je tu i ona nevidljiva lista koja postoji samo u njenoj glavi.

Neko mora da zna da ponestaje deterdženta. Da dete u utorak ima trening. Da treba kupiti poklon. Da je rok za nešto u petak. Da je pas dobio terapiju. Da se rezerviše pregled. Da se opere ono što je potrebno za sutra.

I vrlo često, ako ona zaboravi, stvar jednostavno ne bude urađena.

Vikend na kojem je bilo dozvoljeno da zaboravimo

Zato mi se činilo da je najveći luksuz ovog retreata bio mnogo jednostavniji od spa centra, hotelske sobe ili magičnog pogleda na Kopaonik - dva dana nismo morale da držimo sve konce u rukama.

Program je bio napravljen tako da smo od trenutka dolaska praktično mogle da se prepustimo tome da nas neko vodi kroz dan.

Prvog dana razgovarali smo o tome zašto smo stalno umorni, zašto odmor često tretiramo kao nešto što treba zaslužiti i koliko smo se navikli na stanje u kojem funkcionišemo i kada smo iscrpljeni. Bio je to dobar uvod u vikend, jer je vrlo brzo postalo jasno koliko je žena u sali prepoznalo sebe u toj temi.

Posle ručka i smeštanja u sobe počeo je deo programa koji se mnogo manje oslanjao na razgovor, a mnogo više na ono što smo tokom radne nedelje skloni da ignorišemo - naše telo.

Sound healing

Na sound healingu koji je vodila Baya Yoga ležali smo na prostirkama dok su se salom širili zvuci i vibracije. Niko nije proveravao telefon, niko nije morao nigde da stigne. Sat vremena u kojem je jedini zadatak da ležiš i dozvoliš sebi da ne radiš ništa zvuči banalno dok ne shvatiš koliko nam je upravo to postalo teško.

Posle toga svako je mogao da bira gde želi da provede vreme. Bile su organizovane kreativne radionice - od pravljenja eteričnih ulja do ručnog veza - i upravo je ta radionica bila jedna od onih aktivnosti koje su delovale gotovo meditativno. Ručni vez na primer je aktivnost koja nema drugu svrhu osim ličnog zadovoljstva, opuštanja ali i buđenja one male iskre kreativnosti koju svaka od nas nosi u sebi. Sve to bilo je neobično oslobađajuće.

A ko nije želeo radionicu mogao je da ode u spa, ostane u sobi ili jednostavno provede vreme sa drugim ženama.

Niko nije morao da "iskoristi dan maksimalno". Možda je baš to bila poenta.

Veče za pamćenje

Uveče smo se okupile ponovo, ovog puta mnogo opuštenije nego nekoliko sati ranije, u pabu uz živu muziku.

To je bio trenutak kada sam počela da primećujem nešto što se ne može staviti u satnicu događaja. Žene koje su stigle sa koferima, telefonima u rukama i onim poznatim izrazom lica koji imamo kada u glavi još prebiramo šta smo sve ostavile kod kuće, sada su izgledale potpuno drugačije.

Bilo je više smeha. Više spontanih razgovora bez gledanja na sat.

Neke su došle sa prijateljicama, neke sa ćerkama, neke same, a bilo je i onih koje su se upoznale tek tog dana. I nije bilo naročito važno ko se čime bavi niti odakle dolazi.

U jednom trenutku pomislila sam - kada ove žene inače imaju priliku za ovako nešto?

Ne mislim samo na odlazak na Kopaonik. Mislim na činjenicu da imaju dva dana tokom kojih im je neko rekao - sada ne morate ništa.

Ne morate nikome da spremite doručak.

Ne morate da organizujete vikend.

Ne morate da razmišljate šta ćete kuvati sutra.

Ne morate da budete osoba koja zna gde se šta nalazi.

Jutro bez žurbe

Drugi dan počeo je jutarnjom jogom.

Nisam očekivala da će sala u pola devet ujutru biti tako puna, ali očigledno nisam bila jedina kojoj je prijalo da dan počne drugačije nego inače. Posle prethodnog dana, zvukova, spa centra i sna u hotelu, atmosfera je bila gotovo neverovatno mirna za prostoriju punu žena.

Kasnije smo uz čaj slušale Momčila Antonijevića, koji nas je kroz Tea Time upoznao sa lekovitim biljkama, njihovom tradicionalnom upotrebom i pravilnom pripremom. Bio je to jedan od onih delova programa posle kojeg poželite da kod kuće prestanete da sipate ključalu vodu preko prve kesice čaja koju pronađete u fioci i počnete malo ozbiljnije da razmišljate o tome šta zapravo pijete.

Za one kojima je trebalo više pokreta usledio je i funkcionalni trening sa Jasminom Aleksandrov, prilagođen različitim nivoima fizičke spremnosti. Nije bila ideja da se za sat vremena "odradi trening života", već da se telo pokrene.

Važan deo priče je i to ko je mogao da dođe

Back to Yourself nije zamišljen kao klasičan luksuzni retreat dostupan samo malom broju žena koje mogu da izdvoje veliku sumu novca za wellness vikend.

I upravo mi se zbog toga ideja dopala.

Više od 200 žena iz Srbije dobilo je priliku da provede vikend u odličnom hotelu na Kopaoniku, koristi spa, učestvuje u dvodnevnom programu, treninzima i radionicama i, na kraju, ode kući i sa velikom torbom dm proizvoda.

Ali vrednost svega toga nije bila samo u zbiru onoga što se dobilo.

Bila je u tome što je neko napravio prostor u kojem su žene, makar na kratko, mogle da prestanu da budu logistički centar sopstvene porodice i života.

Kompanija dm pokrenula je Back to Yourself kao seriju retreat vikenda posvećenih ženskom zdravlju, a prvi je bio usmeren upravo na san i oporavak. Ideja je da žene dobiju relevantne informacije o zdravlju, ali i vreme u kojem mogu da uspore i obrate pažnju na sopstvene potrebe.

Posle ovog vikenda čini mi se da je drugi deo te ideje možda još važniji.

Jer svi znamo da treba da spavamo više, manje budemo pod stresom, krećemo se i nalazimo vreme za sebe.

Mnogo je teže odgovoriti na pitanje - a kada tačno?

Naravno da je žene po povratku kući čekao isti život. Isti posao. Isti raspored. Verovatno i gomila veša.

Retreat ne rešava mentalni teret koji žene nose niti može za jedan vikend da promeni način na koji su obaveze raspoređene u porodicama.

Ali može da uradi nešto drugo. Može da nas nauči da usporimo, da odvojimo makar pola sata dnevno za sebe i neko svoje sitno zadovoljstvo i da makar nakratko ne budemo osoba koja mora baš svega da se seti.