Buđenje nekako ide lakše uz Lanu Nanovski i njene životne priloge u okviru Jutarnjeg programa Probudi se Televizije NOVA S. Kako je to ustajati pre četiri sata ujutru, koja je njena jutarnja rutina i šta uvek ima uz sebe ako se tokom uključenja uživo desi nešto nepredviđenio, pričala je za Zadovoljnu.
Kao da sam u Matriksu
Za početak, Lana otkriva koliko je bolno ustati u 3.45 ujutru.
„Uh, loše je. Svaki drugi odgovor bio bi pokušaj ulepšavanja stvarnosti… Što ponekad i radim, pa budem u fazonu – budna sam pre svih – kako carski. A bude i dana kad se pitam šta će mi ovo u životu, pa tako održavam balans.
Zapravo je najmanji problem ustati pre četiri. Treba da me vidite u pet popodne. Poštujem teoriju da treba upijati prve sunčeve zrake, ali ovo što mi radimo podrazumeva ustajanje usred mrklog mraka“, priča Lana i dodaje da prva kafa kad svi živi spavaju zapravo deluje da pomisliš da živiš u Matriksu.
I mada bi volela, ipak ne uspeva da odmah posle emisije Probudi se ugasi telefon i malo dremne.
„Zvuk je uvek uključen, ali zato je internet na off-u. Kome sam hitno potrebna, taj može i da me probudi“, kaže Lana i pita se ko su ti srećni ljudi koji mogu da gase telefon u toku radne nedelje.
I iz jedne radne nedelje u drugu, ona je danas više od godinu dana deo ekipe Probudi se. U svemu tome izdvajaju se izveštavanja koja će večno pamtiti.
„Moja izveštavanja često uključuju fizičke akrobacije, pa čak i kada pomislite da im tu nije mesto. Kada sam radila problemsku priču o nemirima između stanara i investitora čije parcele deli jedan “berlinski zid“, doslovno sam se pela na skele i preskakala ga jer su me sa obe strane čekali sagovornici.“
Bilo je i pomalo bizarnh situacija.
„Dok sam na Kalenić pijaci izveštavala o nekoj polovnoj odeći, jedan dečak je uporno stavljao ranjenog goluba mom snimatelju na glavu… Puštala sam jednoj svinji ruske pesme da je animiram (gazde tvrdile da to uvek upali), slušala semafor ‘koji priča’ u centru grada, izveštavala o neobičnom pismu koje su dobili stanari Žarkova u kojem je pisalo da je ‘greh držati kućne ljubimce’…“
I to nije sve.
„Dodajte uz to bandži skok sa visine od oko 60 metara, pucanje, sklekove u šest ujutru i shvatićete – nije teško razbuditi se ako krenete sa mnom na teren.“
Kako kaže, avantura ne isključuje akcije poput asfaltiranje ulica.
„Konkretno, pomogli smo meštanima iz Gostivarske ulice na Voždovcu da posle dugo godina dobiju novi put. Nastavićemo i u budućnosti da se bavimo građevinskim radovima…“
Lana priča i šta je saznala iz bogatog radnog iskustva i razgovora sa ljudima, šta najviše muči žene u Srbiji, šta bi volele.
„Jedne muče izlivene fekalije, druge zgrada koja niče, pa im zaklanja pogled, treće to što je Srbija daleko od Skandinavije, četvrte rat u Avganistanu, pete usamljenost… Svakome je svoja muka najveća.“
A pošto se nikad ne zna šta može da iskrsne iz tih njenih razgovora, ona mora uvek da bude spremna na terenu.
„Hm, ako pod nepredviđene okolnosti ubrajam autobus koji može da me isprska po kišnom danu – tu spasa nema. Moja moć je ograničena na popravku karmina. Zapravo to jedino i radim. Bilo je dana kada je duvala košava i kada je vetar mrsio kosu, mećava skidala šminku… ali gledaoci žele da vide realnu sliku, pa i ne treba popravljati takve stvari.“
Lana priča i kako se oseća najprijatnije kada se kamera ugasi.
„Koliko sam na poslu tip-top, toliko umem van njega da budem apa-drapa.
Možda će se to promeniti, ali mi trenutno mnogo prija. Trenerka i pederuša – trenutno su mi i više nego dovoljne za sreću.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: MONIKA BELUČI
