Iz prve ruke saznajemo kakvi su gosti beogradskih kafića i lokala.
Ljudi često zaborave da su konobar i šanker koji ih služe ljudska bića. Gosti kafića i restorana često dozvole da im popusti barijera čovečnosti i svašta sebi počnu da dozvoljavaju, a ugostitelje tretiraju kao komad nameštaja koji lebdi u prostoriji.
Pitali smo tri beogradske konobarice i šankerke i jednog njihovog kolegu šta im najteže pada u poslu.
„Nekad namerno gostima govorimo dobar dan dok nam ne odgovore kako bi ukapirali da je to osnovna ljudska kultura“, kaže Marija (33) koja se već 12 godina bavi ovom profesijom.
„Veruj mi, imam priča koliko hoćeš. Nekad se osećam kao da sam u nekoj igrici, znaš one kitchen igrice gde kao služiš u restoranu, tako se isključim i samo štancam kafe, jer se ovde očekuje da se kafa dobije u prvih 30 sekundi od kad se poruči“, kaže ona.
Ono što je primetno jeste da što je društveni status gosta veći, srazmerno raste i njegova arogantnost i nepristojnost.
„Uh, najviše mrzim istripovane za koje znam da rade dobre poslove i misle da su mnogo iznad svih, ti su najgori, prema nama se ponašaju kao da smo robovi, a bakšiš među takvima koji umeju da ostave po 50.000 u lokalu, često ne postoji“, kaže Ivana (22) koja ovaj posao radi tri godine.
Izgleda da su mnogi zaboravili i kako se pristojno obratiti nekome, tako da je još jedna od zamerki dovikivanje tipa: „Alo, ej, devojčice, momak.“
Šankeri, konobari i ugostitelji uopšte su u Srbiji često zanemarivani što od strane društva što od države koja ih sumanutim porezima tera u crno. Tako da mu kafić dođe kao čardak ni na nebu ni na zemlji. Mahom neprijavljeni, osuđeni su da sami procenjuju to kome će izdati račun, a ako pogreše u izboru – sami snose posledice u vidu otkaza, iako ih je poslodavac često primorao na taj položaj.
Floskula „gost je uvek u pravu“, alfa i omega srpskog ugostiteljstva, tera konobare i šankere u šah mat poziciju.
„Što mi niste otvorili kesicu čaja? Hoću drugu!“
„Od ovog soka me boli stomak? Daj drugi.“ Pa gospodine što ste ga popili?
„Nije dobra krema.“
„Gorka mi je kafa.“
„Ovde ima oraha.“ (Za nešto što što orahe nije videlo ni na slici)
„Nemoj pogrešno da me razumeš, grešimo i mi, ovde je tempo sad za odmah i u toj brzini su ljudske pogreške normalne, ali na kraju dana mi smo samo ljudi, nismo super mašine, trpimo veliki pritisak“, kaže 20-godišnja Nina.
„Znaš koliko mi se puta desilo da mi gost kaže – ima mnogo mleka u kafi, ili nisi stavila nešto, ili nešto nema dovoljan procenat voća, i ja kažem važi, sačekam minut i vratim mu isti proizvod i on kaže – eto vidiš, sad je dobro“, kaže Marija kroz smeh.
„Nekad je pritisak toliki da možeš samo da plačeš, a da ne pričam o tome što umeju da šalju mejlove žalbe, da zahtevaju imena radnika i traže otkaze, svačega ima“, kaže Milica.
Na pitanje šta najviše mrzi kad mu gosti urade Nikola (25) odgovara: „To kako neko ume da ostavi wc za sobom. Kada to vidite, mislim da ste u životu videli sve. Neke situacije ja ne znam kako uopšte mogu da se dogode. Kako ljudski izmet završi na plafonu? Šta rade ti ljudi?“
Dakle dragi gosti, pod hitno u biblioteke i knjižare po bonton. Nije na odmet ponovo se naučiti lepom ponašanju i podsetiti sebe da niste najbitniji cvet u polju, cveća ima mnogo, treba obratiti pažnju na onoga ko vam daje vode.
***
Bonus video: Bakšiš – Ko je škrt, a ko lak na napojnici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
