Ako vam se ovih dana javljaju bivši, niste jedini - psihologija ima objašnjenje i moglo bi da vas iznenadi

Jutra i večeri su hladniji, mrak pada ranije, a planovi polako počinju da se sele sa terasa i iz parkova u stanove, restorane i na kauč. I baš negde u to vreme često se događa još jedna zanimljiva stvar: počinju da se javljaju bivši, stare simpatije i ljudi koji su tokom leta delovali sasvim zadovoljno svojim samačkim životom.

Naravno, jedna poruka od bivšeg nije naučni dokaz da je stigla jesen. Ali promena godišnjeg doba zaista može da utiče na način na koji razmišljamo o bliskosti, vezama i partnerstvu.

Postoji čak i izraz za fenomen koji obično postaje izraženiji tokom jeseni – cuffing season.

Cuffing dolazi od engleske reči za lisice i opisuje tendenciju ljudi da tokom hladnijeg dela godine požele da se za nekoga „vežu“, makar taj odnos u početku ne zamišljali kao veliku i dugoročnu ljubav.

Prava cuffing season obično se vezuje za period od oktobra pa sve do Dana zaljubljenih. Ipak, njena svojevrsna predsezona može početi i ranije – čim dani postanu kraći, temperature padnu i letnji ritam počne polako da se menja.

Zato, ako vam je ovih dana stiglo ono neočekivano „Hej, kako si?“ od nekoga ko se nije javljao mesecima, možda nije u pitanju samo slučajnost.

Zašto nam bliskost postaje privlačnija čim zahladni?

Leto je prirodno društvenije godišnje doba. Duži dani, putovanja, odmori, festivali, večere napolju i spontani planovi daju nam utisak da se stalno nešto događa.

Sredinom septembra leto još traje, ali njegova atmosfera već polako popušta. Ranije se smrkava, večeri postaju svežije, ljudi se vraćaju redovnim obavezama i sve više vremena provodimo kod kuće.

Upravo tada ideja da postoji neko sa kim ćemo provesti mirno veče, gledati seriju ili jednostavno deliti svakodnevicu može da postane znatno privlačnija nego usred jula.

I tu ne mora da bude reč o svesnoj odluci tipa: „Stiže hladnije vreme, vreme je da nađem partnera.“ Mnogo češće samo primetimo da odjednom više razmišljamo o nekoj osobi, instaliramo aplikaciju za upoznavanje – ili otvorimo stari chat.

Naš mozak voli dodir

Postoji i vrlo konkretan razlog zbog kojeg nam društvo druge osobe prija.

Zagrljaji, držanje za ruke i drugi oblici prijatnog fizičkog kontakta mogu da budu povezani sa smanjenjem kortizola, hormona uključenog u odgovor organizma na stres, dok istovremeno podstiču oslobađanje oksitocina, koji ima važnu ulogu u povezivanju i osećaju bliskosti.

Zbog toga se uz osobu kojoj verujemo često osećamo mirnije, opuštenije i sigurnije.

Kada letnja stimulacija počne da slabi, a život postaje mirniji i predvidiviji, potreba za takvom vrstom kontakta može jednostavno postati primetnija.

Možda je deo priče mnogo stariji od dating aplikacija

Jedno od zanimljivijih objašnjenja cuffing seasona dolazi iz evolutivne psihologije.

Tokom najvećeg dela ljudske istorije dolazak hladnijeg perioda nije značio samo džempere, sveće i novu sezonu omiljene serije. Zima je predstavljala ozbiljan izazov za preživljavanje.

Biti uz druge ljude značilo je veću sigurnost, toplotu, zaštitu i pomoć u periodu kada su uslovi bili teži.

Zbog toga pojedini istraživači pretpostavljaju da naša sklonost da sa približavanjem hladnijih meseci više tražimo društvo i bliskost može imati veoma duboke evolutivne korene.

To, naravno, ne znači da se bivši javio jer njegov pračovek oseća da stiže zima. Ali ideja da kraći dani i hladnije vreme mogu da pojačaju našu potrebu za sigurnošću i povezivanjem nije potpuno bez osnova.

Može li nam neko čak delovati privlačnije kada zahladni?

Postoji i prilično neobično istraživanje koje sugeriše da bi godišnja doba mogla da utiču čak i na percepciju fizičke privlačnosti.

Poljski istraživači Boguslav Pavlovski i Pjotr Sorokovski ispitivali su 2008. godine 114 heteroseksualnih muškaraca koji su tokom različitih godišnjih doba ocenjivali fotografije ženskih tela i lica.

Najviše ocene fizičke privlačnosti davali su tokom zime, a najniže tokom leta.

Jedno od objašnjenja autora bilo je vrlo jednostavno: tokom toplih meseci češće viđamo otkriveno telo, pa se na taj vizuelni stimulans više navikavamo.

Naravno, to ne znači da će nam osoba koju smo u avgustu ostavili na „seen“ odjednom u oktobru izgledati kao ljubav života. Ali istraživanje je zanimljiv podsetnik da na naše doživljaje možda utiče mnogo više stvari nego što mislimo.

Zašto se toliko često vraćaju baš bivši?

Ovo je možda i najzanimljiviji deo priče.

Kada počnemo da osećamo veću potrebu za bliskošću, poznata osoba može da deluje privlačnije od potpune nepoznanice.

Sa bivšim partnerom ili starom simpatijom već postoji istorija, zajedničke uspomene, određeni nivo intimnosti i – što nije beznačajno – mnogo manje nepoznatih faktora.

Ponovni kontakt zato može da deluje jednostavnije od instaliranja dating aplikacije, dopisivanja sa deset novih ljudi i odlaska na još jedan prvi dejt.

A sredina septembra je baš ona prelazna tačka u kojoj se menja ritam života. Letnja putovanja završavaju se, ljudi se vraćaju u grad, ponovo imamo rutinu i više vremena da razmišljamo o onome što smo tokom leta možda uspešno ignorisali.

Ponekad to uključuje i osobu kojoj se nismo javili nekoliko meseci.

Cuffing season nije nužno loša stvar

Važno je naglasiti da cuffing season ne znači da su sve veze koje počnu tokom jeseni površne ili osuđene na raskid čim ponovo otopli.

Odnos koji počne u septembru ili oktobru može sasvim normalno prerasti u ozbiljnu vezu.

Problem nastaje samo kada dve osobe u isti odnos ulaze sa potpuno različitim očekivanjima – jedna želi bliskost tokom hladnih meseci, dok druga pretpostavlja da je u pitanju početak nečega dugoročnog.

Zato, ako vam se ovih dana neko iz prošlosti ponovo pojavio u porukama, možda je korisno postaviti sebi jedno pitanje:

Da li mi zaista nedostaje baš ta osoba – ili mi samo sve više nedostaje da imam nekoga?

Jer ponekad je u pitanju druga šansa.

A ponekad je samo stigao prvi hladniji septembarski talas.