Pandemija ne jenjava, a samim tim je vrlo česta tema i vakcinacija. Jedna devojka iz Beograda nam je otkrila otkrila kakvu polemiku su vodili ona, koja je vakcinisana i njen dečko, koji ne želi da se vakciniše.
Mnoge stvari prave razdore u vezama, brakovima, porodičnim i prijateljskim odnosima. Ljudi se nekada rastaju zbog različitih političkih gledišta, elementarnih stavova o životu i odgajanju dece, a danas se susrećepo sa novim pitanjem koje unosi razdor u mnoge odnose – pitanje vakcinacije.
Nekoliko puta do sada sam čula da to pitanje pravi probleme u vezama, ali niko do kraja nije želeo da mi ispriča o čemu se zapravo radi. A onda sam srela poznanicu, prilično potrešenu. Bio je to period kada se najavljivala mogućnost primanja treće doze, za koju se ona prijavila i nakon čega se posvađala sa svojim dečkom.
„Ja sam se vakcinisala Fajzerom i prva doza je prošla skoro neprimećeno, dok me je druga doza oborila na par dana u krevet. Nisam lako podnela i njemu sada smeta što sam se prijavila za treću. Ne shvatam ga, kako je toliko neodgovoran i prema sebi i prema meni. Mislim da ću morati da idem da spavam kod drugarice par dana”, rekla je M.L. koja živi s dečkom.
Iskreno, ostavila me je bez teksta i danima sam razmišljala kako će se dalje situacija odvijati. Nakon desetak dana srele smo se ponovo.
„Primila sam treću dozu, a on je ipak otišao na par dana kod svojih. Sasula sam mu sve u lice i nazvala ga antivakserom i zatražila sam objašnjenje za njegov bes. Pustio je suzu i rekao je samo da je nesiguran. Nije mi bilo jasno i tražila sam da ode. Posle sam danima sedela i razmišljala o toj njegovoj rečenici. U šta ima da bude nesiguran?”
Rekla mi je da su nakon par dana razgovarali o tome, jer njoj ‘nesiguran’ nije dalo mira. Objasnio joj je da mu je bilo jako teško da je gleda onih par dana kada je bila u krevetu i da mu nije jasno zašto se ponovo odlučila na vakcinaciju. Kao i to da nije antivakser, niti da smatra da nam kroz vakcine ugrađuju čipove, nego je jednostavno nesiguran u sve to i želi da sačeka bar još malo pre nego što se odluči šta će da radi.
„Ne slažem se sa tim i i dalje mi je nekad teško uopšte da shvatim. Ali razumem ga, a razume i on mene. Sad smo okej, ponekad uđemo u raspravu, ali se trudimo da o tome ni ne pričamo mnogo. Ali ipak, ne znam da li je ovo iskreno ili zatišje pred buru.”
Očigledno da ona ‘slažemo se da se ne slažemo’ možda ostane samo mit. A, šta bi bilo ako neko zaista ne može da ostvari konsenzus tako i ne zna kako da se nosi sa tim? Ili ako je slučaj porodice u pitanju i roditelji ne mogu da se usaglase da li vakcinisati decu ili ne? Odgovor je daje psihološkinja Sara Ivanović.
„U principu to jeste individualno i na svakom je da smatra da li je u redu vakcinisati se ili ne, jer ipak u našoj zemlji vakcinacija za koronu nije obavezna i izbor postoji. Kada je u pitanju partnerski odnos ili je u pitanju porodica to može da postane vrlo problematično, i upravo zbog takvih stvari dolazi do nesuglasica i konflikata. A, kod takvih parova se postavlja pitanje – da li su ti parovi zapravo funkcionalni? Odnosno, da li se njihovi stavovi i vrednosti zapravo poklapaju ako ne mogu da se usaglase i da razumeju jedno drugo?”
Naravno povlače se tu pitanja i kvaliteta veze i odnosa, posebno ako neko partnerov stav o vakcinaciji doživljava kao ‘uvredu’ ili kao nešto lično, ukoliko je partner doneo odluku da se npr. ne vakciniše. Psihološkinja smatra da se tu krije mnogo dublji problem, od same vakcinacije.
Istakla je da je naravno mnogo veći problem ukoliko je dilema među roditeljima, posebno ukoliko se radi o zdravlju dece.
„Ako roditelji nisu saglasni, tu nastaje mnogo ozbiljniji problem, s obzirom da se problematika više ne odnosi samo na individualni nivo. Za decu je najbolje da se roditelji pokušaju da se usaglase i što bolje informišu. Ukoliko nije moguće postići dogovor, bilo bi dobro potražiti medijatora u vidu psihološke pomoći koja može biti od velikog značaja za rešenje problema.”
***
Bonus video: Strah od zubara
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
