Fenomen bebi bum generacije i povećan broj dece rođene u decenijama neposredno posle Drugog svetskog rata nije bio karakterističan ni za jednu jugoslovensku republiku. Uprkos tome, ostalo je verovanje da se nakon velikih kriza u svim krajevima sveta, pa i kod nas, rađa mnogo više beba. Hoće li se nakon pandemije u Srbiji rađati više dece?
Sada, kad pandemija koronavirusa potresa ceo svet, postavlja se pitanje da li će natalitet skočiti kada se sve bude vratilo u normalu. Specijalista za zarazne bolesti i docent na Odseku za medicinu Univerziteta Jejl Džejmi Mejer je izučavao kako su slične pandemije uticale na stopu nataliteta i tvrdi da rezultati nisu obećavajući.
„Epidemiološki podaci iz prošlih vremena karantina i ovakvih kriznih situacija izazvanih pandemijama, potresima, kugom, ebolom i glađu, sugerišu da tokom katastrofalnih događaja koji rezultiraju velikom smrtnošću širom sveta nakon prolaska krize, natalitet u sledećih devet meseci pada“, kaže doktor Mejer koji priznaje da je tokom celog ovog perioda stresa primamljivo romantizovati priču o bebi bumu, jer tako dobijamo malo nade, ali istorija ne govori u prilog tome.
Sociološkinja Sanja Stanković za naš portal kaže da zbližavanje nametnuto vanrednim stanjem i pandemijom ne mora da znači da će parovi imati više seksa.
Pročitajte još:
„Na period prisilne izolacije ljudi reaguju različito. Činjenica je da parovi koji žive zajedno provode više vremena, za šta ranije nisu bili u prilici zbog odlaska na posao i drugih aktivnosti van doma. Međutim, ovo nametnuto zbližavanje ne mora da znači da će svima doneti priliku za reprodukciju. Dok jedni mogu da potraže u seksualnim odnosima izvor rasterećenja od neizvesnosti i da na ovaj način pokušaju da ublaže stres, neki parovi kojima je odgovaralo da ne provode previše vremena zajedno, mogu potpuno drugačije reagovati – izbegavanjem bliskosti, pa čak i konfliktima. Ono što je izvesno jeste da u vezama koje su bile konstruktivne pre ove pandemije ljudi mogu da se dodatno povežu sa partnerom i opuste, što može i ne mora rezultirati reprodukcijom, dok parovi čiji odnosi nisu bili konstruktivni imaju veći izazov, budući da moraju da se u istom prostoru suoče kako sa svojim odnosom tako i sa neizvesnom budućnošću“, kaže Sanja Stanković.
Iz vizure našeg poznatog seksologa sa kojim smo pričali, moglo bi da se desi i nešto potpuno suprotno bebi bumu.
„Verovatno se neće rađati više beba, možda čak dođe i do pada. Da, u brakovima i stabilnim vezama se sada otvorio dodatni prostor za intimu, ali moje stanovište je da anksioznost negativno utiče na seksualni život, u jako retkim slučajevima može da utiče pozitivno. Iz mog iskustva je primetno da su ljudi sada imali više vremena za sebe, oni bez dece su to i iskoristili, ali veliki je broj onih koji nisu. Neki nisu imali vremena za seks ni tokom pandemije. Ako znamo da negativna stanja utiču negativno na raspoloženje, logično je da većina u ovoj situaciji neće biti stimulisana“, kaže za Nova.rs seksolog Josif Fidanovski.
Ipak, ako se setimo da originalnu bebi-bum generaciju čine muškarci i žene koji su rođeni u periodu od dve decenije posle završetka Drugog svetskog rata, ostalo je otvoreno pitanje šta će se, na primer, desiti kroz 10 ili 15 godina. A za to ćemo ipak morati da sačekamo statistiku novorođenih beba iz 2035. U međuvremenu, znate gde sve počinje. I ne zaboravite – samo bez sekiracije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
