Šta je „solo-maxxing“ i kako je Generacija Z od samoće napravila lifestyle trend koji slavi single život

Termin se poslednjih meseci pridružio čitavom rečniku koji su društvene mreže napravile oko savremenih odnosa, od ghostinga i love bombinga do orbitinga. Ali za razliku od većine tih pojmova, solo-maxxing se ne odnosi na neku novu komplikaciju u dejtingu. Ideja je upravo u tome da se iz njega - barem na neko vreme - izađe.

Šta zapravo znači solo-maxxing?

Najjednostavnije rečeno, solo-maxxing je svesna odluka da vreme, novac i energiju usmerimo na sebe umesto na partnerski odnos.

To može da znači odlazak na večeru, putovanje bez društva, uređivanje doma samo prema sopstvenim željama, ulaganje u hobije, karijeru ili svakodnevne male rituale koji više nisu predstavljeni kao „čekanje dok se ne pojavi partner“.

U osnovi je ideja da single život ne mora da bude pauza između dve veze. Može da bude period koji ima sopstvenu vrednost.

I upravo tu ovaj trend postaje zanimljiviji od još jednog TikTok izraza.

Jer postoji velika razlika između uživanja u sopstvenom društvu i pretvaranja samoće u oklop kojim pokušavamo da izbegnemo bliskost.

TikTok je samoću pretvorio u estetiku

Na mrežama solo-maxxing izgleda prilično privlačno.

Kupovina namirnica za jednu osobu. Tuširanje i skincare rutina. Lep pidžama-set. Večera spremljena samo za sebe. Čitanje na kauču. Solo putovanje. Jutarnja kafa bez ikoga preko puta.

Jedna od kreatorki koje su privukle pažnju ovim sadržajem je 24-godišnja Lana Isa iz Toronta. Video u kojem jednostavno prikazuje svoju svakodnevicu — kupovinu, povratak kući, tuširanje, pidžamu i pisanje na kauču — prikupio je oko 1,2 miliona pregleda i 213.000 lajkova.

Na prvi pogled nema ničeg revolucionarnog u tome.

Ali upravo je to poenta.

Stvari koje smo nekada smatrali običnim ili čak pomalo tužnim kada ih radimo sami, sada se predstavljaju kao poželjan životni stil.

Ali postoji jedan paradoks: da li smo ikada stvarno sami ako to snimamo za TikTok?

Psihološkinja i savetnica za partnerske odnose Beatris Di Lacaro ukazuje na možda najzanimljiviji deo čitavog fenomena - potrebu da gotovo svako iskustvo pretvorimo u sadržaj.

Ako snimamo kako kuvamo sami, putujemo sami i provodimo veče sami kako bismo drugima pokazali koliko dobro umemo da budemo sami, postavlja se pomalo ironično pitanje: da li smo u tom trenutku zaista sami?

Ona se poziva i na sociologa Ervinga Gofmana, koji je pravio razliku između „scene“, na kojoj nastupamo pred drugima, i privatnog prostora iza nje. Društvene mreže su, međutim, tu granicu gotovo izbrisale - čak je i naša samoća postala nešto što može da se režira, stilizuje i objavi.

Drugim rečima, nekada smo samo provodili veče kod kuće.

Sada pravimo aesthetic solo night.

Zašto Gen Z toliko privlači ideja života bez partnera?

Jedan deo odgovora verovatno leži u tome što su mlađe generacije odrasle u trenutku kada je tradicionalna predstava o tome kako bi život „trebalo“ da izgleda već ozbiljno poljuljana.

Veza, brak i porodica više nisu jedini prihvatljivi redosled odraslog života, a ideja samostalnosti postala je mnogo privlačnija nego što je bila prethodnim generacijama.

Ali tu postoji i manje romantična strana.

Di Lacaro smatra da Generacija Z, koja je odrasla uz društvene mreže, nije imala mnogo prostora da nauči kako se podnose dosada i samoća bez konstantne stimulacije. Zbog toga nam ponekad pomaže da iskustvu damo ime - kada nešto nazovemo trendom, odmah deluje manje kao lični problem koji proživljavamo sami.

I solo-maxxing upravo to radi.

Umesto „nemam partnera“ imamo „biram solo život“.

Single život je postao i tržište

Putovanja za jednu osobu, individualna pakovanja hrane, aplikacije, wellness programi, solo dining koncepti — čitava industrija sve bolje razume da sve veći broj ljudi živi sam ili želi da određene stvari radi bez partnera.

Zato Di Lacaro primećuje da smo, posle decenija vrlo rigidnih predstava o paru, stigli do druge krajnosti: čak je i samoća postala proizvod.

Slično vidi i dejting aplikacije, koje poredi sa supermarketima — pred nama je beskonačan broj mogućnosti, zbog čega lako možemo da pomislimo da će sledeća opcija sigurno biti bolja. Rezultat može biti paradoksalan: toliko izbora da na kraju ne biramo nikoga.

Možda najbolji deo solo-maxxinga nije u tome da ostanemo sami

Najzanimljivija ideja iza ovog trenda nije da su veze odjednom postale prevaziđene.

Niti da je srećniji svako ko odluči da bude sam.

Poenta je možda jednostavnija: život ne mora da čeka da se pojavi druga osoba da bi počeo.

Možete otići u restoran koji želite. Rezervisati putovanje. Kupiti sebi cveće. Preseliti se. Urediti stan. Naučiti nešto novo. Napraviti rutinu koja vam prija.

Ali postoji važna granica između toga da biramo sebe i toga da koristimo samostalnost kao način da nikoga ne pustimo dovoljno blizu.

I možda je baš to pitanje koje je zanimljivije od samog TikTok trenda: da li smo naučili da uživamo u samoći — ili smo samo pronašli lepši naziv za izbegavanje bliskosti?