Faze

Imam grupu drugarica sa kojima se viđam, jedna se razvodi, druga se tek udala, treća čeka bebu, četvrta je nedavno dobila otkaz, a ja, ja sam u nekoj zen fazi, nekoliko godina sam u braku, imam malo dete, na poslu je standarno i ništa se specijalno ne menja, ali sam dobro. Svi smo mi u različitim fazama.

Tako primećujem kako ne moramo jedni drugima da prijamo, jer je jasno da smo u različitim fazama. Ali uvek ćemo sa bliskim prijateljima biti u različitim fazama, vidim i po svojim drugim prijateljima. Šta je trebalo da uradi moja singl drugarica kad sam se ja udala i dobila dete? Da prestane da priča sa mnom? Ili da se ja durim na prijatelje koji se useljavaju u novi prelepi stan, a ja i dalje živim u starom, bakinom, koji svako malo nešto sređujem, a nikako da bude po mojoj meri.

Sve je u glavi, potpuno je logično, i jasno je da neko uvek ima nešto što neko drugi nema i obratno. Šalila sam se sa tim drugaricama, smislila sam igricu muž, dete, kada. Na to me je ponukalo to što je jedna od devojaka radila kupatilo, a ja svoje još nisam krenula da sređujem, sve misleći kako je bolje da za te pare otputujemo negde.

U toj igrici svaka od nas je imala nešto, a nešto ne. Ja imam muža i dete, ali ne i spektakularnu novu kadu. Druga sveže udata drugarica ima osim novog muža i relatino novo kupatilo sa sve kadom, ali još uvek nema dete. Treća iznajmljuje stan sa dečkom, tamo jeste ok kada, ali takođe još nisu dobili dete. Četvrta se razvodi, ali ima najnoviju kadu, prelepe skupe, italijanske pločice i blistave sanitarije. Zato je pobednica peta koja em ima prelepo kupatilo, ima i muža i dete na putu. Ovo je bila samo jedna pošalica, jedna igrica, ali ona pokazuje kako uvek postoji nešto što bi moglo da ti smeta.

Niko od nas pritom ne popuje, mi smo samo tu i postojimo, ispričamo jedni drugima šta se dešava, ali ako smo prijatelji valjda treba da razumemo da je neko u ovoj ili onoj fazi i da razumemo šta nam treba.

Godinu dana posle rođenja deteta baš mi je prijalo da se bavim sportom i dovedem svoje telo do nekog optimuma, ali to je bila autentična potreba, kao što i prijatelj koji je skoro raskinuo vezu ima fokus na vežbanje i trčanje. To su sve faze i jasne su mi sve.

Isto tako mi je jasno to da sam ja sad u jednoj opuštenoj, zen fazi, u kojoj tumačim snove po Nastoviću, čitam knjige i volim da idem po restoranima. Eto, tako je, ušla sam u divnu hedonističnu fazu, znam da ću dobiti autentični drajv da trčim i dobro se oznojim u septembru ili još bolje u oktobru, kad lepo zahladi i kada je idealno za trčanje noću uz i dalje bujnu i mirisnu vegetaciju.

Ali ja ne teram ljude da budu kao ja, isto kao što i drugarica koja stalno vežba ne tera mene. Svi smo u različitim fazama. I potpuno je jasno da neko ko je imao životni rez ima poriv da nešto menja, da se menjaju kilaže, frizure i stilovi života. Samo je lepo i dobro da i dalje budemo tu jedni za druge, da imamo na umu faze onih do kojih nam je stalo. Ja nameravam tako sa svojim prijateljima.

***

Bonus video: Kako do pozitivnih misli