Niste sami.
Svi ljudi na svetu, neki lakše, neki teže nose jedan isti teret – neizbežno je da će svako od nas umreti, a isto tako i ljudi koje volimo. Tu činjenicu je lakše ignorisati dok si mlad, ali veliku većinu ljudi muče slična pitanja – kada i kako će se sve završiti? Šta će se desiti kada me ne bude?
Tokom vekova, verski i filozofski tekstovi, kao što su Tibetanska knjiga mrtvih i Senekino delo O kratkoći života, pokušavali su da olakšaju putovanje. Savremena dela o ljudskoj smrtnosti obično ne pišu mudraci i filozofi, već pojedinci koji su se suočili s krajem života — ponekad je to osoba koja i sama umire, ili neko ko tuguje zbog gubitka, a o suočavanju sa smrtnosti pišu i stručnjaci u oblasti medicine, kao i psiholozi. Mnoge od ovih knjiga mogu biti nespretni saveti čitaocu da maksimalno iskoristi vreme koje mu je preostalo. Gledajući u nepoznato, neki autori se bore hodajući po konopcu između utešnih fikcija i jezive praznine.
The Atlantic je napravio tekst s predlozima nekoliko knjiga koje nam mogu pomoći da prihvatimo svoja ograničenja i živimo punim životom. Ono što je osim samih predloga zanimljivo je da su se u Fejsbuk postu s njihovom objavom oglasili obični ljudi koji su takođe naveli nekoliko naslova koji su im pomogli da prihvate svoju smrtnost.
Sherwin B. Nuland – Kako umiremo: Razmišljanja o završnom poglavlju života
Autor, koji je preminuo 2014. je bio poznati hirurg i on je u ovoj knjizi opisao mehanizme raka, srčanog udara, moždanog udara, AIDS-a i Alchajmerove bolesti s kliničkom tačnošću i osećajnošću čoveka koji se priseća sopstvenih gubitaka. Nuland uspeva da vrati smrt na njeno drevno mesto u ljudskom postojanju. Knjiga prelazi granice naučnog dela i postaje delo moralne filozofije.
Grafički memoari Roz Čast „Can’t we talk about something more pleasant?“
U ovim grafičkim memoarima, voljena karikaturistkinja skicira poslednje godine života svojih roditelja koji nisu bili stari, Džordža i Elizabete. Suprotstavljanje nemilosrdne proze i njenih ludih karikatura savršeno prenosi neuroze svih nas, ali pokazuje da nas čak i propuštene prilike čine onim što jesmo, sviđalo nam se to ili ne.
Julie Yip-Williams – The Unwinding of the Miracle: A Memoir of Life, Death, and Everything That Comes After
„Ova priča počinje na kraju“, piše Yip-Williams u prologu svojih memoara, koji prate njen život od 1976. godine, kada je rođena slepa u Vijetnamu, do 2018. godine, kada je umrla od raka debelog creva u 42. godini. Autorka nudi čitaocima perspektivu iz prvog lica o posledicama katastrofalne dijagnoze, i savete kako da u potpunosti iskoriste vreme koje imate. Ova knjiga je objavljena posthumno, i oslanja se na njene blogove, autobiografske beleške i pisma ćerkama napisana u tih pet godina, između postavljanja njene dijagnoze i smrti.
Oliver Berkman – Četiri hiljade nedelja: Organizacija vremena za smrtnike
Ovo je bila Berkmanova mera života – ako ste dovoljno srećni da doživite 80 godina, dobićete nešto više od 4.000 nedelja na Zemlji. U rukama drugog autora, ovaj broj može poslužiti kao banalni podsetnik za optimizaciju svakog minuta. Ali Berkman odbacuje kult produktivnosti. Samo prihvatanjem naših ograničenja, tvrdi on, možemo pustiti da se naši životi odvijaju održivim tempom koji se usmerava prema sebi. Njegov cilj nije ništa drugo do oslobođenje.
Knjige koje su pomenuli obični ljudi u pomenutoj Fejsbuk objavi, a koje su im pomogle da se suoče sa smrtnošću su sledeće: Atul Gavande „Biti smrtan“, Ernest Becker „The Denial of Death“, Žak Derida „The Gift of Death“, Farley Mowat „The Walker on the Snow“ i knjiga Adi Da „Easy death“.
***
Bonus video: Paolo Koeljo – najčitaniji pisac modernog doba
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
