Izložbe u Evropi koje treba posetiti ove jeseni: Od Pikasa u Temišvaru do Marine Abramović u Veneciji

Jesen 2026. donosi velike retrospektive, neočekivane dijaloge između umetnika i izložbe se neće ponoviti - od 69 Pikasovih radova koji su prvi put stigli u Rumuniju do Marine Abramović u jednoj od najvažnijih venecijanskih institucija.

Ako ove jeseni planirate makar jedno kratko putovanje, ovo su izložbe oko kojih vredi organizovati datum.

Temišvar: Pikaso nikada nije bio bliže

Za početak, ne morate čak ni daleko. U Temišvaru je 17. septembra otvorena izložba Picasso en visite, koja donosi čak 69 radova Pabla Pikasa iz kolekcije Musée Picasso u Antibu – slike, crteže, grafike, litografije i keramiku. Reč je o radovima koji se prvi put prikazuju u Rumuniji, a izložba će trajati sve do 17. januara 2027.

Postavka je posebno zanimljiva jer se ne vrti oko najpoznatijih Pikasovih slika koje smo već mnogo puta videli u knjigama i na posterima. Fokus je na periodu nakon Drugog svetskog rata i vremenu koje je proveo u Antibu, gde je 1946. radio u Château Grimaldi. Mediteran, mitologija, priroda i mnogo slobodniji odnos prema različitim tehnikama obeležili su taj deo njegove karijere.

Izložba je otvorena u novom prostoru Art Encounters fondacije, pa je ovo ujedno i jedan od najvećih kulturnih događaja u Temišvaru ove jeseni.

Venecija: Marina Abramović ulazi u istoriju Gallerie dell’Accademia

Venecija je ove godine sama po sebi razlog za putovanje zbog 61. Bijenala umetnosti, koji traje do 22. novembra, ali jednu izložbu ne bi trebalo propustiti ni ako za Bijenale nemate ceo dan.

Marina Abramović: Transforming Energy otvorena je u Gallerie dell’Accademia i traje do 18. oktobra. Abramović je time postala prva živa umetnica kojoj je ova čuvena venecijanska institucija posvetila veliku izložbu. Postavka je organizovana povodom njenog 80. rođendana i raspoređena je i kroz sale stalne kolekcije i kroz prostor za privremene izložbe, što se u istoriji muzeja ranije nije dogodilo.

Pored snimaka nekih od najvažnijih performansa, posetioci mogu da vide i interaktivne Transitory Objects - kamene konstrukcije sa kristalima uz koje je publika pozvana da sedi, stoji ili legne.

Ovde posmatrač nije samo neko ko prolazi kroz galeriju, već postaje deo iskustva.

Beč: Pikaso i Bejkon licem u lice

Ako vam Temišvar nije dovoljan za jednu Pikasovu jesen, Albertina u Beču napravila je potpuno drugačiju priču. Izložba Picasso – Bacon: What It Feels Like to Be Human, otvorena 18. septembra, dovodi u direktan dijalog Pabla Pikasa i Frensisa Bejkona.

Veza nije izmišljena samo zbog atraktivnog naslova. Bejkon je upravo nakon susreta sa Pikasovim delima odlučio da se ozbiljnije posveti slikarstvu i tokom karijere ga je doživljavao kao neku vrstu umetničkog izazova.

Izložba okuplja oko 70 ključnih radova iz međunarodnih muzeja i privatnih kolekcija, a centralna tema je ljudska figura - telo koje se kod obojice rastavlja, deformiše i ponovo sastavlja. Postavka traje do 31. januara 2027, pa za Beč ovoga puta nema žurbe.

Milano: Salvador Dali i moda kakvu danas poznajemo

Milano ove jeseni ima posebno dobru izložbu za sve koji podjednako vole umetnost i modu. U Palazzo Reale je 24. septembra otvorena izložba Dalí and Fashion, posvećena manje poznatom, ali izuzetno važnom delu karijere Salvadora Dalija.

Više od 200 radova i dokumenata - od slika i crteža do fotografija, nakita, odeće, kostima i filmova - pokazuje koliko je Dalijev nadrealizam uticao na modu. Posebno mesto, naravno, imaju njegove saradnje sa Elzom Skjapareli: čuvena haljina sa jastogom, šešir u obliku cipele i komadi koji danas deluju kao nešto što bismo bez problema mogli da vidimo na savremenoj couture reviji. Izložba ostaje otvorena do 31. januara 2027.

Pariz: Sezan kroz oči Pikasa, Matisa i umetnika koji su došli posle njega

U Grand Palaisu je 23. septembra počela izložba Cézanne and Us, zamišljena ne kao klasična retrospektiva Pola Sezana, već kao priča o njegovom ogromnom uticaju na umetnike koji su menjali modernu umetnost posle njega.

Oko 180 radova povezuje Sezana sa Pikasom, Matisom, Mondrijanom, Džoan Mičel i Bridžit Rajli, pa se kroz postavku vidi kako je umetnik postao jedna od ključnih tačaka iz kojih se razvijao modernizam. Izložba traje do 17. januara 2027.

A ako ste već u Parizu, 2026. je i godina obeležavanja jednog veka od smrti Kloda Monea. Musée de l’Orangerie od 30. septembra predstavlja Monet: Painting Time, dok Musée Marmottan Monet kroz izložbu From Monet to Hockney (1893–2026) prati šta se sa pejzažom dogodilo od impresionizma do danas.

London: Renoar kakav Britanija nije videla dve decenije

Od 3. oktobra National Gallery otvara Renoir and Love, najznačajniju britansku izložbu posvećenu Pjer-Ogistu Renoaru u poslednjih 20 godina. Okupiće 45 njegovih radova iz ključnog perioda između sredine šezdesetih i sredine osamdesetih godina 19. veka.

Jedna slika je dovoljan razlog da se rezerviše ulaznica - čuveni Bal du moulin de la Galette iz Musée d’Orsay biće prvi put izložen u Velikoj Britaniji. Izložba se bavi ljubavlju u mnogo širem smislu - flertom, druženjem, razgovorima u kafeima, pozorištem, porodicom i svakodnevnim društvenim životom Pariza kakav je Renoar neumorno slikao. Traje do 31. januara 2027.

Ove jeseni tako za dobru izložbu ne morate nužno da birate između velikog putovanja i spontanog vikenda. Pikaso je na nekoliko sati vožnje od Beograda, Venecija ima Marinu Abramović i Bijenale istovremeno, Beč spaja Pikasa i Bejkona, dok Milano, Pariz i London imaju postavke zbog kojih bi vredelo menjati već napravljen plan putovanja.