"Sedi, zatvori oči i ne razmišljaj ni o čemu", zvuči prilično jednostavno. Nakon celog dana na poslu jedino što želite je da dođete kući i uradite baš to. Međutim, čim sednete i sklopite kapke, gomila misli počne da navire.
Ne brinite, niste sami u ovom iskustvu. Veliki broj, veoma iskusnih ljudi kada je meditacija u pitanju, kažu da postoje dani kada im ovaj ritual ide teže.
Previše obaveza, premalo slobodnog vremena i stres, čine kombinaciju koja je zakleti neprijatelj “stanja potpune prisutnosti”. Međutim postoji još nekoliko grešaka koje otežavaju meditiranje.
Umorni ste ili gladni
Ako se osećate umorno ili gladno, vaša pažnja je verovatno već ugrožena zbog tog fizičkog stanja. Pokušajte da počnete da meditirate kada se osećate budno i fizički zadovoljno, koliko god je to moguće.
Ako vam je potrebna lagana užina ili da udahnete svež vazduh pre nego što počnete sa vežbanjem, ovo bi bio odličan trenutak za to. Pokušajte da ograničite sve prekide, a posebno one koji uključuju odgovaranje na pozive iz stomaka!
Pokušavate da meditirate u krevetu
Meditacija u krevetu je veoma primamljiva. Udoban je, topao i podseća vas na opuštajući san.
Nažalost, pošto balansirate između stanja opuštenosti i spavanja, veoma je lako da odlutate tokom vežbanja. Da biste izbegli iskušenje, izbegavajte meditaciju dok ležite.
Ako je vaša soba jedino mesto gde morate da meditirate, pokušajte da sedite uspravno na podu pored kreveta da biste izbegli iskušenje da zadremate. U sluačaju da je krevet jedino mesto gde vam je udobno meditirati, pokušajte da držite oči otvorene tokom većine vežbanja.
Dugi intervali vežbanja
Važno je da se ne prisiljavate na duge intervale vežbanja. Naročito ako ste novi u meditaciji, obavezno pronađite vremenski okvir koji vam najviše odgovara.
Počnite sa nekoliko minuta i postepeno napredujte odatle. Ako vam je prijatno da vežbate samo pet minuta, ne brinite. To je odličan početak. Nije bitan broj minuta ili sati vaše prakse, već vaše prisustvo u njima.
Meditiranje ispred TV-a
Jedni metod koji će gotovo garantovano izazvati nepotreban stres i navesti vas da verujete da ne možete da meditirate je vežbanje ispred TV-a. Sam boravak u blizini televizora može biti ometajuć.
Pokušavate da blokirate svoje misli
Jedan od najčešćih izazova sa kojima se suočavaju početnici meditatori je frustriracija zbog toga što ne mogu da blokiraju svoje misli.
Osećaju se kao da ne mogu da meditiraju jer ne mogu da spreče slike koje im prolaze kroz um.
Važno je prepoznati da meditacija nije zaustavljanje ili blokiranje misli. Umesto toga, radi se o tome da ih budemo svesni. Primetite ih i ne dajte se zaneti nekim posebnim tokom misli, samo posmatrajte kako prolaze. Kao da gledate kako vozovi dolaze i odlaze na terminalu. Voz stiže, ljudi se vrpolje. Voz odlazi. Ti sve vreme sediš na svojoj klupi i primećuješ ova dešavanja, ali nisi uhvaćen ni u jednom od njih.
Brinete o tome da li „radite kako treba“
Još jedna uobičajena greška u meditaciji koju ljudi prave je zabrinutost da li to „rade kako treba“.
Oni imaju sva ta očekivanja šta bi meditacija „trebalo da bude“ i kakva bi osoba koja meditira „trebalo da bude“.
Kako su meditacija i joga postale sve poznatije u popularnoj kulturi, ljusi su stvorili sliku osobe koje praktikuje oba. Ta je uglavnom neka mirna, tiha, i “u zenu” osoba. Pokušaj da se uklopite u neku vrstu „ideala“ neće pomoći da razviješ svoju praksu. U stvari, veća je verovatnoća da ćete se tako osećati samo pod većim pritiskom!
Prerano odustajanje
Neke od najpriznatijih i medicinski podržanih prednosti meditacije uključuju:
-smanjen stres i anksioznost
-poboljšan raspon pažnje
-bolji san
-upravljanje bolom
-povećana empatija
-snižen krvni pritisak
Iako meditacija ima mnogo fizičkih, emocionalnih i duhovnih prednosti koje može da ponudi, možda će trebati vremena da se one razviju. Još jedna stvar koju treba imati na umu je da ne doživljavaju svi efekte meditacije na isti način.
Očekivanje trenutnih rezultata i velika očekivanja o tome šta meditacija može učiniti za vas može dodati nepotreban pritisak i stres.
Postajete frustrirani samim sobom
Meditacija je praksa i stoga zahteva – praksu!
Potrebno je vreme pre nego što shvatite kako da meditirate i postanete opušteni u procesu. Ako ste frustrirani sobom ili ljuti, to vam sigurno neće pomoći da razvijete vrstu strpljenja i posvećenosti koja vam je potrebna.
Svaki put kada otkrijete da vam um luta, umorite se ili se dosađujete, umesto da budete frustrirani, udahnite, izdahnite i napravite pauzu. Čim budete imali drugu priliku, nastavite odakle ste počeli.
Najverovatnije ćete doživeti nekoliko neprijatnosti pre nego što vaša praksa počne da vam se čini prirodnom. Ovo je sasvim normalno i deo je putovanja! Prihvatite to i oslobodite se želje da budete uhvaćeni u svoje razočaranje.
Smetnje spolja
Život je pun smetnji. Porodica, prijatelji, posao, čak i vaš dom. Kad god doživite smetnju – na primer, telefon signalizira nove poruke, dete plače, pas laje – ne dozvolite da vam to „upropasti“ praksu. Vratite se svom disanju i posvetite se svemu što treba da uradite u tom trenutku sa punom pažnjom.
Ako treba da isključite tajmer, uradite to potpuno svesno. Obratite pažnju na to kako se osećate zbog alarma, kako je uticao na vaše fizičko i mentalno stanje. Kako je to uticalo na vaš dah? Budite svesni mišića koje angažujete da biste posegnuli za telefonom. A onda ako imate vremena, vratite se svojoj praksi.
Prisiljavate se da sedite
Za neke ljude, sedenje je neverovatno neprijatno. Štaviše, sedimo u proseku 10 sati dnevno, što često ume da učini sedeću meditaciju prilično neprivlačnom za mnoge.
Ne morate da sednete da biste meditirali. Možete stajati, ležati, hodati, raditi jogu i bezbroj drugih stvari. Nemojte se ograničavati na sedenje, posebno ako vam je to neprijatno ili nepristupačno.
Radite sa svojim telom, a ne protiv njega.
Očekujete trenutno blaženstvo
Ako uđete u meditaciju misleći da ćete doživeti „trenutno blaženstvo“ ili „pronaći svoj zen“, možda ćete biti malo razočarani.
Jedan od glavnih razloga zašto ljudi misle da ne mogu da meditiraju je taj što ne dobijaju ono što žele od svoje prakse.
Potrebno je vreme, posvećenost i mnogo truda da se kultiviše trajna praksa meditacije.
Uskakanje u meditaciju
Uobičajena greška koju mnogi ljudi prave je da započnu svoju praksu dok su u lošem mentalnom stanju i očekujući čudesne rezultate.
Ako imate veoma loš dan ili se suočvate sa nekim teškim emocijama, udahnite nekoliko puta ili idite u kratku šetnju pre nego što počnete sa vežbanjem.
Uvidećete da je ta kratka pauza, veoma značajna i čini mnogo lakši prelazak u meditaciju, nego kada iz intenzivnih emocija pokušate da meditirate.
Multi-tasking tokom meditacije
Koliko puta ste pokušali da obavljate više zadataka tokom meditacije?
Možda ste u glavi napravilii listu obaveza dok ste sedeli, ili ste pokušali da meditirate dok džogirate, ili ste možda pomislili da bi trebalo da počnete da meditirate dok čistite kuhinjski sto, a TV svira u pozadini?
Pošto se osećamo kao da nam hronično nedostaje slobodnog vremena, pokušavamo da uguramo što više zadataka u jedan minut. Najčešće se dogodi da tada nijedan zadatak ne obavimo najbolje što možemo.
Najbolji način da započnete svoju meditaciju jeste da to bude u miru. Ako to znači da imate samo 5 minuta ujutru između pripreme za posao i izlaska iz kuće, mudro iskoristite te trenutke. Usmerite pažnju na to da budete potpuno prisutni i svesni tokom tog kratkog vremena.
Tražite instant rezultat
Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, neki ljudi veruju da im meditacija ne pomaže. Nažalost, istina je da praksa meditacije ne dovodi uvek do trenutnih rezultata. Najčešće je potrebno neko vreme, posvećenost i malo truda pre nego što počnete da vidite bilo kakve znake napretka u svojoj praksi meditacije.
Osim toga, neki ljudi su doživeli da je meditacija “iznenada prestala da radi”. Ovo bi mogao biti podsticaj da isprobate drugu tehniku, postavku ili držanje. Na primer, ako ste shvatili da je meditacija za stolom na poslu previše izazovna, pokušajte da izađete napolje na nekoliko minuta i umesto toga vežbajte meditaciju u šetnji.
Strpljenje je ključno!
Očekujete da će meditacija nešto ‘popraviti’
Zašto ste počeli da meditirate? Možda da biste se oslobodili stresa i anksioznosti, ili kako biste uspeli da se nosite sa nekom izazovnom situacijom?
Iako sve više studija pokazuje brojne prednosti redovne prakse meditacije, ali to nije magični lek.
Ući u taj svet, sa idiom da će meditacija nekako „popraviti“ sve vaše probleme, može dovesti do razočarenja.
***
Bonus video: Hrana i zagađen vazduh – kako očistiti organizam
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
