Ovo je subjektivna lista.
Malo koji prizor je više seksi od spretnog i inspirativnog muškarca u kuhinji. To znaju čak i holivudski producenti koji gotovo da u svaki drugi film ili seriju ubace zgodnog glumca koji nešto secka kao uvod u lagani peting. Kao po pravilu – uvek kuva pastu.
Mesta gde se dobro jede po Srbiji i koja su u poslednje vreme i u dnevnoj varijanti postala pandan klubovima, često kriju šefove koje nažalost nemamo priliku da vidimo. Unapred se izvinjavamo svim ostalim virtuozima u kuhinji, ali napravili smo subjektivnu listu najzgodnijih šefova kuhinja u Srbiji.
Đorđe Klipić je šef restorana Tchaikovsky u hotelu Moskva.
Rođen je 20. jula 1987. u Beogradu. Odrastao je na Čukarici i, kako kaže, jednostavno je od malih nogu znao da će biti kuvar. Već sa 19 godina, a želeći da uči od najboljih dugo je molio, tada jednog od naših najboljih kuvara da mu dopusti da volontira kod njega u kuhinji, da ga gleda kako radi, i da na licu mesta uči od najboljeg.
U istom restoranu posle godinu dana rada dobija zaposlenje i u njemu ostaje tri godine. Nakon toga odlučuje da stekne i internacionalno iskustvo i odlazi u potragu za novim gastronomskim spoznajama – u Austriju, Češku, na Jadran….Kaže da ne postoji kuhinja u kojoj se nije oprobao. Ipak, ljubav prema svojoj zemlji vratila ga je korenima i srpskoj kuhinji. Danas, u restoranu hotela Moskva svakodnevno pokazuje na tanjirima maštovitu simbiozu svega naučenog van granica zemlje i tradicionalnog srpskog kulinarstva, piše cafebarrestoran.rs.
Zahvaljajući jelovniku Nikole Nikolića koji je bio fuzija tradicionalane domaće i francuske kuhinje, Bistro mali pijac postao je jedno od kultnih „dining“ mesta u Beogradu.
Danas je sa ekipom prijatelja jedan od tvoraca neobičnog restorana Pretop u Zemunu, u kom se pečenje služi uz šampanjac. Njegove bajaderice poznate su po specijalnim začinima, a uz penušavac i najhrskaviju rumenu kožicu prasetine, dobićete uvek svež domaći hleb koji se savršeno puši.
Branko Kisić je šef kuhinje restorana Klub Književnika. Otkrio je da ne kuva kod kuće jer ga to ne loži, ali zato dva sata intenzivnog servisa i 10 minuta kada nastane gužva i vakuum je za njega kao – orgazam. Za sajt Cafe Bar restoran je rekao: „Ako toga nema, onda nismo ljubavnici, već samo fizikalci.“
Rođen i odrastao u Beogradu, Branko je imao uzbudljivo detinjstvo. U drugom razredu je izbačen iz gimnazije, a zvezda vodilja ga usmerava na izučavanje kulinarstva u ugostiteljskoj školi, u Beogradu. Započeo je svoju karijeru sa 16 godina, još kao učenik, u hotelu InterContinental gde je proveo tri godine pod patronažom šefa Stambola Geštamova.
Završava obuku kod šefa Adamsa Melonasa, u hotelu ShangriLa, u Dubaiju. Nakon toga odlazi u restoran Le Carpaccio gde će naredne tri godine predano učiti zanat od šefa Jovana Lekića. Svoju karijeru nastavlja u hotelu President, gde će ostati dve i po godine, nakon čega prelazi u novootvoreni beogradski hotel Square Nine, da radi sa šefom Goranom Kovačevićem.
U želji da otkrije šta se krije iz šefa sa tri Mišelinove zvezdice, odlazi u Dubaiji, kod šefa Pierre Gagnaire-a, u restoran Reflets par Pierre Gagnaire. Tamo skoro tri godine obavlja dužnost na poziciji Chef Tournant, pod patronažom pokojnog šefa Olivijea Bilea i šefa Fransoa Gzavijea Simona, gde se kako sam kaže „oseća kao Čarli u Vonkinoj fabrici čokolade“.
Videvši dovoljno, u želji da podeli svoje znanje sa mlađima od sebe, vraća se u Beograd gde počinje da radi u Square Nine hotelu, ovog puta na poziciji šefa kuhinje. Nakon tri godine odlazi odatle i prihvata ponudu od MK Grupe da bude korporativni šef kuhinja za sedam hotela, u zemlji i regionu, među kojima su (Kempinski Savudrija, Kempinski Portorož, Sheraton Novi Sad, Marriott Banja Luka…). U gorućoj želji da se vrati u kuhinju i nastavi da doprinosi gastro sceni Beograda, krajem 2019. godine Branko odlučuje da započne novu fazu u restoranu Klubu Književnika.
O tome šta i kako jedemo govori direktno, bez uvijanja.
„Nova srpska kuhinja treba da bude stara srpska kuhinja. Period siromaštva, tranzicije i improvizacija određenih navika dovela je do toga da se dezintegriše ono što je nekad ovde bila ishrana. Koriste se očajne namirnice, pravi se hrana od ostataka jagnjetine i pečenja i trpa se u neke čorbuljke i dodaje spanać. U periodu kada ljudi počnu da brkaju životni standard i kvalitet života, i zanemari se kuvanje kod kuće, dobijamo brdo fast fudova, kuvanih jela za smešne pare. Jela koja su uvreda, koja su sranje. Ne želim da budem prost, ali to je jedini izraz koji definiše tu hranu. Razumem da budžet određuje da li ćemo napraviti 10 tegli ili 100 tegli ajvara. Ali se ajvar pravi kako treba da se pravi. Dobili smo koncept daj mi puno ničega, a ne malo nečega. Moramo se vratiti osnovama, da bi ono što je pravo upakovali u nešto što je u maniru 21. veka“, rekao je.
Igor Stanković stoji iza Instagram profila @izorgor na kom oči momentalno ogladne. Neobični spojevi namirnica, specifično servirana jela, fotografije koje asociraju na intenzivne ukuse i mirise. Igore je bio programer i nije ni sanjao da će mu jednog dana kuvanje postati hobi.
„Što se recepata tiče, obično se zalepim za jedan ukus, sos, sastojak, onda budem opsednut time neko vreme i pokušavam da izgradim neko jelo oko toga. Nekada se desi da me jedna komponenta, deserta na primer, inspiriše da osmislim recept za burger jer sam iz nekog razloga ubeđen da će se dobro uklopiti. Improvizujem gotovo uvek. Recepata sam se do detalja pridržavao na početku, dok nisam poznavao sastojke i bio siguran kako da se ophodim prema njima“, rekao je za 42magazin.rs. Igor inače organizuje i pop-up večere po gradu i osmišljava jelovnike za restorane.
Iza street food restorana Thyme u Zemunu stoji talentovani šef Nikola Rosić koji je iskustvo sticao u kuhinjama Home, hotela Radisson Blu i restorana Iris. Da stvar bude još bolja, na čelu Thyme koncepta su još dva izvanredna domaća šefa – Nenad Atanasković i Krsto Simović koji je i šef kuhinje.
Njih torjica su kuhinje prestižnih restorana zamenili u ovom zajedničkom projektu koji je jako brzo osvojio nepca Beograđana. Nikola je rođen krajem aprila 1995. godine u Beogradu. Odrastao je u porodici prepunoj gurmana, a baka je bila dugi niz godina šef kuhinje brojnih beogradskih restorana. Okružen specijalitetima i hedonizmom na dnevnom nivou, od strane majke oca, ujaka, bake i deke, logično je bilo da se profesionalno bavi gastronomijom. Završio je srednju turističku školu na Novom Beogradu, a nakon toga je upisao visoku hotelijersku školu, ali su poslovne obaveze bile tolike da je klasično školovanje trenutno na čekanju. Zato, na drugoj strani, Nikola započinje karijeru u restoranu Homa, nakon čega prolazi školu hotela Square Nine. Posle toga se ređaju Radisson, restoran ID, norveška rezidencija, restoran Mandala i saradnja sa šefom Čadom Sarnom. Sledi stažiranje u restoranu Frantzen, pa epizoda u restoranu Iris New Balkan Cuisine, ponovo stažiranje, ali ovog puta u restoranu Kontrast u Oslu, pa povratak u Iris.
Da otvore Thyme inspirisao ih je svetski poznati šef Dejvid Čeng koji radi street ukuse i hranu, servirajući istu u bistro formatu.
***
Bonus video: Boemski salonac u kojem je uhvaćen stari duh Zemuna
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
