Ja sam ćerka Alekseja Navaljnog i ovo je moj život

Ostvarenje "Navaljni" o protivniku Kremlja Alekseju Navaljnom dobilo je Oskara za najbolji dokumentarni film na 95. ceremoniji dodela nagrada američke Akademije filmskih umetnosti i nauka što je njegovu porodicu ponovo stavilo u žižu javnosti.

Pored njegove supruge Julije, najviše pažnje je svakako privukla njegova ćerka Darija koja iz godine u godinu postaje sve uticajnija.

Ćerka Alekseja Navaljnog ima 22 godine i studira psihologiju na prestižnom američkom Univerzitetu Stenford. Darija je prisutna na mnogim društvenim mrežama, a 2014. je otvorila Jutjub kanal na kom ima skoro 70.000 subskrajbera, a na Instagramu ima preko 200.000 pratilaca.

Ona redovno objavljuje događaje iz svog života i govori o aktivizmu svog oca. Iako se mnogima čini kao da je Darija imala neobično detinjstvo, ona je u jednom intervjuu za Der Spiegel otkrila da je imala normalno odrastanje kao i sva ostala deca.

"Rođena sam u normalnoj porodici i imala sam normalno detinjstvo. Kada sam imala 10 godina, tata je prvi put priveden i to je bilo nešto novo. Međutim, razgovarala sam sa roditeljima i saznala da čak i ako nas policija ne voli, tata radi pravu stvar. Uvek sam bila ponosna na to, čak i uz strahove za njegov i naš život. On želi najbolje za svoju zemlju. On želi da moj mlađi brat i ja imamo dobru budućnost u ovoj zemlji", objasnila je.

Ipak, priznala je i da odrastanje u Putinovoj Rusiji nije uvek bilo savršeno.

"Prvi put sam bila svesna opasnosti sa kojima se suočava kada su mu poprskali lice antiseptikom 2017. Tada sam shvatila da su pristalice Kremlja spremne na sve da ga zaustave. Bila je potrebna velika operacija da bi se spasila njegova rožnjača. Bilo je stvarno opasno."

Kaže da se za sebe nije plašila.

"Više sam se plašila za svoje roditelje. Pomisao da bi mogli da napadnu decu činila mi se apsurdnom. Ostala sam mirna. Osim toga, bila sam okružena prijateljima koji su podržavali cilj mog oca".

Kada su joj otrovali oca, ona je bila na drugom kraju sveta jer je te godine primljena na Stenford u Kaliforniji.

"Roditelji su me odveli tamo 2019. ali je onda kovid počeo u martu 2020. Osećala sam se kao da sam u zombi apokalipsi. Kampus je bio pust. Tamo zapravo živi 10.000 studenata, ali nikoga nisam videla na ulici. Takođe smo se plašili da ako odem kući, neće mi biti dozvoljeno da se vratim u SAD. Prvo sam uspela da stignem u Moskvu tog avgusta i vidim svog oca, pre nego što je otrovan."

Darija je jedno vreme živela kao u nekom filmskom trileru, a čak je i počela da viđa agente svuda.

"Počela sam da se brinem stalno i postala sam malo paranoična. Počela sam da viđam agente svuda. Pomislila sam: ako su u stanju da tako nešto urade u Rusiji, ko će ih sprečiti da nađu tatu i u nemačkoj bolnici i završe posao?"

Njena majka stalno napominje kako je Darija tatina devojčica.

"Apsolutno! Ja sam tatina devojčica, a moj brat je mamin dečak. Uvek sam vapila za svojim ocem. Govorim kao on i krećem se kao on. Mama me je često prekoravala zbog toga. Nije želela da usvojim njegove manire. Govorila bi mi da treba da budem ženstvenija".

Darija tvrdi da je bi njen otac voleo kada bi ona mogla da koristi svoj glas češće na društvenim mrežama i da uplovi u IT vode.

"Želeo bi da snimam nove videe za svoj blog i da idem na časove programiranja jer je Stenford ipak u Silikonskoj dolini. A ja sam u fazonu - nemam to u sebi, matematika nije moja stvar."

Ona je takođe priznala da gleda da svoje slobodno vreme povodi sa porodicom i prijateljima.

"Trudim se da što češće kažem ljudima da ih volim. Nekada sam želela da budem intelektualka, da čitam, gledam filmove. Sada mislim da je mnogo važnije provoditi vreme sa svojim najbližim prijateljima i ljudima koje volim."

Njena najveća želja je da se nakon master studija vrati u Moskvu.

"Želela bih da završim master studije psihologije, ali jednog dana, volela bih da se vratim u Moskvu. Svim prijateljima kažem: Moskva je najbolji grad, ima sve! Takođe, nedostaju mi ljudi u Rusiji. Oni su tako različiti od ovih u Kaliforniji. Rusi shvataju da život nije idealan, ali da možete i morate pokušati da poboljšate društvo. Sviđa mi se to. Oni nemaju taj lažni optimizam kakav imaju u Kaliforniji. Volela bih jednog dana da odem u Moskvu i tamo se nastanim."

***

Bonus video: Tamara je srpska hirurškinja u Brazilu