Ukrajinke razotkrile licemerje sveta mode kad je počeo rat

Oni su opisali kako modna zajednica nije marila za rusku invaziju i govorili su o svom bolu i pokušajima da pomognu voljenima, koji su još uvek zarobljeni u sukobu.

Ukrajinska manekenka Kristi Ponomar (21) hodala je na Prada reviji - ali je rekla da joj je to bilo najteže u životu i da se osećala kao da "hoda za Ukrajinu”.

Na Instagramu je podelila fotografiju na kojoj pokazuje srednji prst Putinu.

Manekenka Katerina Zub, takođe je ostala u zapadnoj Evropi i ne može da dođe do svojih roditelja u Harkovu, u Ukrajini. Odletela je u Milano prošlog ponedeljka - samo nekoliko dana pre nego što je Putin započeo napad.

"Toliko sam plakala da nisam mogla da radim kastinge. To je užasno, to je noćna mora. Ne mogu da verujem da se to dešava u mojoj zemlji. Zovem roditelje] i pokušavaju da mi kažu da je sve u redu, ali čujem zvuke oružja. Možete li zamisliti? Prekasno je. Ne mogu nigde. Rusi su svuda. Tenkovi su svuda. O moj Bože, to je noćna mora. Gore je od svega što sam videla u filmovima", rekla je.

Katerina je rekla da su neki brendovi ponudili pomoć, ali da je na Nedelji mode nedostajala svest o ozbiljnosti situacije i da se i dalje "samo priča o Pradi i Gučiju".

Sada je u Nemačkoj i pokušava da dođe do Poljske.

Ukrajinska stilistkinja Ana Mažik rekla je za AFP da su je probudili roditelji u 7 ujutro pre revije, kako bi joj javili Rusija napada Ukrajinu.

"Plakala sam pre prve revije jer mi je teško. Svi nosimo naočare za sunce da prikrijemo natečene oči“, rekla je.

Ana je uspela da stigne u Varšavu. Iako nije u mogućnosti da se pridruži odbrani Ukrajine, odlučila je da pokrene stranicu Only fans i doniraće sav prihod za pomoć.

Dima Ievenko, dizajner brenda Ienki Ienki, takođe je ostao zarobljen u zapadnoj Evropi.

U razgovoru za GQ objasnio je kako je predstavio svoju kolekciju, a zatim je u četvrtak u 5.20 u svojoj hotelskoj sobi čitao poruke svoje porodice, prijatelja i zaposlenih u kojima mu govore da je Rusija izvršila invaziju.

Rekao je da mu je glavna briga da zaštiti svojih 120 zaposlenih, od kojih su neki pobegli iz Kijeva pokušavajući da dođu do Poljske, dok se drugi bore. Kaže da je ignorisao revije i da je proveo svaki budni minut tražeći im sigurno mesto za boravak.

"Moji roditelji su u Kijevu, ne mogu da odu. Imam tim od 120 ljudi, svi su mladi ljudi, mlade devojke i dečaci, a bombe lete pravo na Kijev. Nikada nismo očekivali ovako nešto", objasnio je on.

Govoreći o reakciji drugih na Nedelji mode, dodao je: "Nikoga nije briga. Ovde sam sa nekim drugim Ukrajincima, sastajemo se jedni sa drugima, a kada izađemo usred Nedelje mode, kao da smo u kapsuli. Ovde u Milanu ima mnogo ljudi, vreme je lepo, ograničenja za kovid nisu tako velika, a ljudi su obučeni za street style. A mi idemo između njih u potpuno drugačiju stvarnost. Jer moja stvarnost je sada u Ukrajini".

***

Bonus video: Šerijatsko pravo – Avganistan u strahu od surovih kazni