Mlada gimnastičarka Nina Šabić u školi ima sve petice, a petostruka je šampionka države i osvojila je više od 100 medalja i pehara. I to sve sa svojih 15 godina.
Nina Šabić je iz Subotice i sa samo tri godine počela je da trenira gimnastiku, ali ubrzo nakon toga prestala. Ipak, snimci Nađe Komaneči su je sa šest godina podstakli da pokuša da ostvari svoj san. Sada je juniorska reprezentativka, a najdraže dostignuće joj je drugo mesto na apsolutnom prvenstvu u gimnastici.
„Kao mala devojčica bila sam izrazito sitnija od ostale dece mog uzrasta. Kako sam bila veoma gipka, okretna, spretna i uvek spremna da visim naopačke, roditelji su sa tri godine odlučili da me upišu na gimnastiku. Međutim nisam se tu dugo zadržala… Iako je trenerica mojim roditeljima rekla da će od mene jednog dana biti jako dobra gimnastičarka, ja sam ubrzo odustala. Sa nepunih šest godina gledajući na televiziji gimnastička takmičenja, ponovo se u meni javila želja za istom. Kada su mi roditelji pustili stare snimke Nađe Komaneči znala sam da je to ono što želim da budem i ponovo sam se našla u Sali SD Spartak“, kaže Nina.
„Ja sam došla da budem Nađa Komaneči i od toga ne odustajem“
Sada je, skoro deset godina kasnije, na odličnom putu da ostvari svoj san, a dve godine zaredom proglašena za sportistu godine grada Subotice.
Odličan je đak u školi i voli u svemu da bude najbolja. Kako kaže, nije lako sve postići, ali uz mnogo, mnogo truda je izvodljivo. Prošla godina joj je bila posebno teška jer je bila mali maturant i pored svega sam se pripremala za maturske ispite, ali sve je odlično prošlo i upisala sam ono što je želela – srednju medicinsku školu smer fizioterapeut. A, kako sve to uspeva?
„Što se tiče odricanja – ima ga naravno. Mnogo sam puta propustila rođendane i druženja sa svojim drugarima zbog treninga, ali to je nešto sa čime se profesionalni sportisti uvek susreću.“
Njen dan počinje u 6 ujutru kada počinje da se sprema za školu. Kada se vrati kući, ruča i uči za sutrašnji dan, a zatim kreće na trening u 18.30, koji traje do 21 čas. I tako svaki radni dan. Subotom trenira od 8 do 11 časova, a nedelja je dan za odmor.
„Kada idem poslepodne u školu tada imam treninge i pre podne i uveče. Treniram i tokom letnjeg i zimskog raspusta. Utorkom i četvrtkom volim da pomognem svojim trenerima oko mlađih uzrasta budućih gimnastičarki.“
Bavljenje sportom i treniranje u klubu sa sobom nosi i brojne životne lekcije, a gimnastika je neopisivo ispunjava.
„Nikada mi nije bilo teško da odem ni na jedan trening. Čak i sa povredom ruke i kolena ja sam išla da treniram onoliko koliko je povreda dozvoljavala. Gimnastika me je posebno naučila disciplini, koncentraciji, istrajnosti i upornosti. Preporučila bih je svim devojčicama jer je pre svega odlična za pravilan razvoj celog tela.“
Njeni roditelji su joj najveća podrška i nikada im nije teško da je voze na treninge, da je bodre na takmičenjima i posavetuju kada je to potrebno. A, uz Nininu upornost, volju i disciplinu, kao i podršku roditelja – shvatili smo i recept njenog uspeha. I nije ni malo lak. Ustajanje svako jutro u šest, treninzi šest puta nedeljno, a nekada i dva puta dnevno, propuštanje rođendana i druženja sa prijateljima – sve je to za Ninu vredno njenog cilja.
***
Bonus video: Joga vežbe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
