Svetom vlada Barbimanija.
Novi film Grete Gervig o najpopularnijoj lutki na svetu, koju je tako sjajno iznela Margo Robi, obara rekorde na svetskim blagajnama i nadahnjuje brojne žene.
Ako treba izdvojiti samo jedan trenutak iz filma „Barbie“ rediteljke i scenaristkinje Grete Gervig koji je razgalio srca svih gledalaca, onda je to svakako monolog koji glumica Amerika Ferera izgovara pred kraj filma. I pazite, ovo je neka vrsta spojlera.
Pokušavajući da uteši Barbi koja je upala u egzistencijalnu krizu, Fererirn lik Glorije progovara šta znači biti žena u Americi (i dobrom delu zapadnog sveta).
Prvu verziju monologa napisala je sama rediteljka, ali su Greta i Amerika provele mesece zajednički ga usavršavajući. Međusobno su jedna drugoj slale pesme, članke i filmske scene koje su dočaravale emociju koju su pokušavale da prenesu ovim monologom, a kako bi ga maksimalno poboljšale, piše Zadovoljna.hr.
Monolog je snimljen više od 30 puta pre nego što je rediteljka bila zadovoljna rezultatom – a baš svi na setu pustili su suzu slušajući ga – čak i muškarci.
Margo Robi bila je toliko pogođena rečima da nije mogla da prestane da plače. Pomoćnik reditelja u jednom trenutku podsetio je da ne mora da glumi i da je kamere ne snimaju, a ona mu je odgovorila: Ne plačem namerno.
Koje su to reči dotakle srca filmske ekipe, ali i gledalaca širom sveta nakon što su pogledali film Barbie, pročitajte u nastavku teksta.
„Nemoguće je biti žena. Tako si lepa i tako pametna, ali ubija me što ne misliš da si dovoljno dobra. Kao, uvek moramo biti izvanredne, ali nekako to uvek pogrešno radimo.
Moramo biti mršave, ali ne premršave. I nikada ne smemo reći da želimo biti mršave. Moramo reći da želimo da budemo zdrave, ali moramo biti i mršave.
Moramo imati novac, ali ga ne smemo tražiti jer to je vulgarno.
Moramo biti šefice, ali ne smemo biti zle. Moramo biti vođe, ali ne smemo gušiti tuđe ideje.
Trebamo da volimo što smo majke, ali ne smemo sve vreme da pričamo o svojoj deci. Moramo biti žene od karijere, ali uvek da pazimo i na druge ljude.
Moramo odgovarati za loše ponašanje muškaraca, što je suludo, ali ako to nekome pomenemo, optužiće nas da se žalimo.
Trebalo bi da budemo lepe za muškarce, ali ne preterano lepe da ih ne dovodimo u iskušenje ili da ne pretimo drugim ženama jer bi sve treba da budemo deo istog sestrinstva.
Uvek se moramo istaći i biti zahvalne, ali nikad ne smemo zaboraviti da je sistem namešten. Zato treba naći način da to priznamo, ali da istovremeno budemo zahvalne.
Nikad ne smiemo ostariti, biti nepristojne, razmetati se niti biti sebične. Ne smemo pasti niti izgubiti, ne smemo pokazati strah, nikada zastraniti.
Preteško je! Previše je sve kontradiktorno i niko nam neće dati medalju niti reći hvala! I zapravo ispada da ne samo da sve radimo pogrešno već je i sve naša krivica.
Tako sam umorna od gledanje sebe i svake druge žene kako se ubijamo u pojam da bismo se svidele drugima. Ako sve to važi i za lutku koja predstavlja žene, izgubljena sam.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
