Tri decenije, jedan dizajner i bezbroj kultnih modela - Pierre Hardy je čovek koji stoji iza Hermès obuće kakvu danas poznajemo.
U Hermès kancelarijama iznad pariskog 8. arondismana, sto je postavljen sa madeleine kolačićima poređanim poput latica, klementinama sa zelenim peteljkama i kafom koja se služi u prepoznatljivim crveno-belim šoljama kuće. Pierre Hardy dolazi bez pompe – u plavoj košulji, farmerkama sa podvrnutim nogavicama i džemperom vezanim oko struka. Na nogama nosi braon mokasine i nekoliko ličnih detalja – burmu sa izduženim dijamantima, zlatni lanac i Rolex sat. Pegice na licu odaju njegovu ljubav prema mediteranskom suncu.
Dizajnira za Hermès od 1990.
Hardy, koji je u februaru napunio 70 godina, dizajnira obuću za Hermès još od 1990. godine. Godine 2001. proširio je svoj rad na high jewelry, a u novije vreme i na dizajn pakovanja za beauty liniju kuće. Tokom tog dugog perioda uspeo je da praktično izgradi čitavu kategoriju iz temelja – što je retkost u svetu luksuza – modna kuća koja decenijama poverava obuću jednom kreativnom direktoru koji je ujedno i javno lice tog segmenta. Možda je upravo zato Hermès obuća toliko sigurna u svom izrazu, a Hardyjev uticaj tako široko prepoznat.
Godine 1997. predstavio je Oran sandale – model „bosog“ osećaja, prepoznatljiv po kožnom gornjem delu u obliku slova H, koji je u proizvodnji i danas.
Već sledeće godine kreirao je Quick patike – prve luksuzne kožne patike koje nisu bile namenjene sportu, mnogo pre nego što je ta kategorija zaista postojala. U kući poznatoj po suptilnosti, upravo su Hardyjevim rukopisom dolazili trenuci hrabrosti – poput Tango sandala inspirisanih Sputnik satelitom iz kolekcije proleće 2019, ili modela Audace iz proleća 2020 sa skulpturalnom, transparentnom potpeticom.
Ipak, kako sam kaže, iza svega ne stoji nikakva strategija.
„Nije to – imam genijalnu ideju koja će trajati 20 godina. Ne, stvari se jednostavno dese. Cilj nije napraviti nešto za budućnost, već pokušavati iznova i iznova. A ishod nikada ne znaš.“
Telo je polazna tačka
Odrastao u Parizu, sa majkom balerinom i ocem profesorom fizičkog, Hardy je 15 godina išao na moderan ples. Njegovo razumevanje dizajna duboko je povezano sa svešću o telu. Studirao je lepe umetnosti, a kasnije predavao primenjenu umetnost i scenografiju.
Prve uspomene na obuću vezuje za očeve patike za trčanje, majčine za balet i sopstvene japanke iz detinjstva – spoj sporta, pokreta i slobode koji će kasnije oblikovati neke od njegovih najpoznatijih modela.
„Telo je polazna tačka. Posle mnogo godina shvatio sam da me u poslu najviše privlači odnos prema telu i briga o njemu“, kaže.
Nije planirao da dizajnira obuću
Hardy je čovek jednostavnosti. Više voli leto nego zimu. Uživa u vožnji („To je moja mala mačo stvar“), a kao omiljeni automobil izdvaja sivi Mercedes 300SL iz 1980-ih. Kada ga pitaju šta mu je najdragocenije, odgovara – vreme.
Njegova umetnička kolekcija uključuje radove španskog skulptora Miguela Ortiz Berrocala i italijanskog umetnika i dizajnera Vincenza De Cotiisa, ali najviše mu znači dečja pop-up knjiga o Pepeljugi – mali teatar transformacija koji, kako je kasnije shvatio, odražava i njegov sopstveni put.
Nije planirao da dizajnira obuću. Krajem ’80-ih radio je kao illustrator za Vogue Hommes International, kada su njegove skice privukle pažnju tima iz Christian Diora. Nakon tri godine u Dioru, prelazi u Hermès, gde dobija zadatak da gotovo od nule izgradi footwear kategoriju. Ipak, njegova kreativnost nije mogla da ostane vezana za jednu kuću – 1999. pokreće sopstveni brend, prostor za eksperiment i grafičku igru.
Kod njega ne postoje ni moodboardovi, ni ceremonijalni počeci kolekcije. Proces počinje intuitivno.
„Prvi korak je spontan, a zatim postaje racionalniji, efikasniji“, kaže za High Snobiety. Kod ženskih modela polazi od potpetice – visine, proporcije, balansa. Kod muških od volumena i siluete. Sandale su druga priča – tu se prvo crta stopalo, pažljivo, a zatim se oko njega gradi cipela. Proces opisuje kao slagalicu bez konačnog rešenja – uvek postoji novi izlaz.
Sandala je stalna tema njegovog rada
„U sandalama ima nečeg mitskog““, kaže. Potraga za savršenim dizajnom je beskrajna. „Kao Don Kihot -to je nešto čemu možeš stalno da težiš, jer nema kraja.“
Hardyjeva karijera duža od tri decenije retkost je u industriji brzih smena.
„Iskreno, mislim da problem nije posao. Problem su brendovi i kompanije.“
U Hermèsu je pronašao kulturu strpljenja, poštovanja i kontinuiteta. Prilike da dizajnira nakit ili beauty pakovanja nisu došle iz ambicije, već iz poverenja. „U meni vide više nego što ja vidim u sebi“, kaže.
Iako vodi i sopstveni brend i Hermès obuću i high jewelry kolekcije, pažljivo razdvaja te svetove. Kada radi za Hermès, kaže da ne razmišlja o ličnom izrazu, već o identitetu kuće. Njegovi modeli se u celovite lookove uklapaju tek na prezentacijama na pisti.
Sa dolaskom Grace Wales Bonner na čelo muške linije, njegov rad će uskoro ući u još jednu novu fazu.
U međuvremenu, jednostavno uživa.
„Zabavno je. Tema je toliko uska da, što dublje ulaziš, otkrivaš sve više nijansi. Kao da ljuštiš isti predmet da bi došao do njegove suštine i savršenstva – ali ono nikada nije konačno, jer je uvek vezano za trenutak.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
