Serija "The Shards" je modni vremeplov u osamdesete u kom su glavne zvezde najlepša plavuša i brineta u Holivudu

Imali smo kul i samouverenu Sloun Piterson, koju je Mia Sara igrala u filmu Ferris Bueller’s Day Off, u savršeno skraćenom duksu, šortsu preciznog kroja i beloj kratkoj jakni od antilopa sa resama. Tu je bila i Veronika Sojer, odnosno Vinona Rajder u filmu Heathers, koja je mini-suknju bez problema kombinovala sa širokim tregerima.

Način na koji su se oblačile ove junakinje, kao i mnoge druge devojke iz filmova tog vremena, i danas deluje iznenađujuće relevantno.

Dovoljan dokaz za to je nova FX serija The Shards.

Zasnovana na istoimenom romanu Breta Istona Elisa iz 2023. godine, autora Američkog psiha, serija je uzbudljiva i mračna priča o odrastanju i hororu, inspirisana Elisovim sopstvenim iskustvom tinejdžerskih dana u Los Anđelesu početkom osamdesetih. Samo što je u ovoj verziji odrastanja među privilegovanom kalifornijskom elitom prisutan i brutalni serijski ubica.

Ali ako vas misterija i horor ne privuku odmah, garderoba verovatno hoće.

Kaja Gerber i Hejz Vorner vraćaju dve potpuno različite verzije "It" devojke osamdesetih

U modnom smislu, The Shards funkcioniše gotovo kao vremeplov. A u njegovom centru nalaze se dve potpuno različite heroine - brineta Kaja Gerber i plavuša Hejz Vorner - koje predstavljaju dva prepoznatljiva arhetipa tinejdžerskih "it" devojaka osamdesetih.

Gerber je uglađena, bogata i naizgled savršena kalifornijska devojka u Ralph Laurenu, Calvin Kleinu i ženstvenim bluzama sa mašnama. Vorner, sa druge strane, donosi potpuno drugačiju energiju - plavu kosu, kožu, čipku, glamur i bunt koji kao da su izašli pravo iz spota Blondie.

Jedna izgleda kao naslednica Bruk Šilds i američkog preppy stila, druga kao mlađa sestra Debi Hari.

Upravo njihov kontrast čini modu serije toliko zanimljivom. The Shards ne rekonstruiše samo odeću iz 1981. godine već dve potpuno različite ideje o tome kako izgleda kul devojka - ona savršeno sređena i ona koja se ponaša kao da je upravo izašla iz noćnog kluba na Sunset Stripu.

Serija tako vraća onu samouverenu devojku iz osamdesetih koju su oblikovali filmovi Brat Pack generacije. Kreator serije Rajan Marfi, uz kostimografe Lua Ajrika i Džoša Marša, gradi uglađeni svet privilegovanih tinejdžera sa vrlo preciznom modnom vizijom - zamislite bogatu decu koja automobilima prolaze kroz Hollywood Hills ili provode dane pored bazena obučena u Ralph Lauren i Givenchy.

Ipak, upravo će vas devojke u seriji verovatno navesti da poželite da sklonite minimalističke komade iz ormara i ponovo poželite blejzer sa ogromnim ramenima.

A sve počinje od Suzan Rejnolds.

Kaja Gerber kao ultimativna kalifornijska devojka

Suzan, koju igra Kaja Gerber, nešto je poput "prave devojke iz južne Kalifornije", kako ju je opisao kostimograf Marš.

"Bogata, uredna, dobra devojka", dodaje Ajrik.

Njen garderober ispunjen je klasičnim američkim komadima stilizovanim do savršenstva. Tu su idealne farmerke, pripijeni bodiji i jakne koje gotovo nehajno prebacuje preko ramena. Mnoge njene košulje imaju raskošne karnerčiće ili ženstvene mašne oko vrata.

Izbor Kaje Gerber za ovu ulogu gotovo deluje sudbinski. Njena majka Sindi Kraford i sama je bila jedna od najvećih modnih ikona osamdesetih, pa ne čudi što su upravo fotografije njene majke bile među prvim referencama kojima se Gerber okrenula pripremajući se za ulogu.

"Nemoguće je da nemam vizuelno sećanje na svoju mamu iz tog perioda", rekla je Gerber. Odrasla je uz te fotografije i, kako kaže, oduvek je bila svesna neverovatnog odnosa koji je njena majka imala prema odeći.

Ipak, Suzan nije kopija Sindi Kraford.

Radnja serije smeštena je u 1981. godinu, nešto raniji period od verzije osamdesetih koju Gerber najviše povezuje sa majčinom karijerom.

Odeća joj je, kaže, pomogla da gotovo trenutno pronađe svoj lik - naizgled savršenu kraljicu školskog bala ispod čije besprekorne spoljašnjosti postoje sasvim obične tinejdžerske nesigurnosti.

Kod Suzan je sve precizno osmišljeno. Svaki detalj njenog izgleda je promišljen, ali trud nikada ne sme da bude vidljiv.

Gerber smatra da Suzan vrlo dobro razume da izgled može biti neka vrsta valute - ali istovremeno i oklopa. Što je njen izgled savršeniji, to postaje zanimljivije pitanje šta pokušava da sakrije.

Od Bruk Šilds do Loren Haton

Kostimografi su želeli da Suzanina garderoba izgleda kao garderoba stvarne tinejdžerke čiji stil oblikuje popularna kultura tog vremena.

Zbog toga su među glavnim referencama bile velike ikone osamdesetih, uključujući Bruk Šilds i njene legendarne reklame za Calvin Klein.

Već u prvoj epizodi Gerber izgleda kao da je upravo iskoračila iz jedne od tih kampanja: nosi bodi dugih rukava uvučen u savršeno krojene tamne farmerke visokog struka - naravno, Calvin Klein.

Inspiraciju su tražili i u stilu modela Đije Karnađi, kao i u precizno krojenim kombinacijama Loren Haton iz filma American Gigolo. U garderobu su ušle i romantične bluze sa karnerima povezane sa "New Romantic" scenom kasnih sedamdesetih i početka osamdesetih.

Ta kombinacija romantičnih detalja i uglađene "preppy" estetike daje Suzan ono zbog čega izgleda istovremeno bogato, bezbrižno i potpuno uverljivo.

Hejz Vorner je njena potpuna suprotnost

Ako Suzan predstavlja slatku i pristupačnu "devojku iz susedstva", arhetip koji se neprestano pojavljuje u tinejdžerskim filmovima osamdesetih, Debi Šafer nalazi se na potpuno drugom kraju spektra.

Debi, koju igra Hejz Vorner, buntovna je i divlja devojka čiji je garderober ispunjen kožom i čipkom.

Veliki deo njenog izgleda inspirisan je još jednom Debi - Debi Hari, pevačicom grupe Blondie i jednom od najvećih stilskih ikona MTV generacije.

Sve je, kažu kostimografi, počelo od frizure, a zatim se njen karakter prelio i na odeću.

Debi je ujedno najbogatija devojka u školi, što znači da ima dovoljno novca da svoj status pokaže i garderobom. Ideja je bila da ona uvek izgleda pomalo glamurozno, pomalo rokenrol, ali i dalje dovoljno uverljivo kao neko ko zaista pripada tom privilegovanom svetu Los Anđelesa.

Rezultat je lik koji izgleda kao da je Debi Hari završila u privatnoj školi za kalifornijsku elitu.

Osamdesete nisu rezervisane samo za tinejdžerke

Šta se, međutim, događa kada takva tinejdžerka odraste?

Dobijete Debinu majku Liz Šafer, koju igra Evan Rejčel Vud.

Njena moda je teatralna, preterana i namerno raskošna. Jedan od najupečatljivijih kostima je luksuzna haljina u akvamarin boji sa turbanom u istoj nijansi.

Ali ni muškarci u seriji nisu ostali bez svog modnog trenutka.

Bret i ostali momci iz škole često izgledaju kao da su upravo izašli iz spota Duran Duran. Kostimografi su želeli new wave estetiku bez detalja šezdesetih i sedamdesetih - više stilizovanu, modernu i direktno inspirisanu muzikom tog vremena.

Jedna od glavnih referenci ponovo je bio American Gigolo iz 1980. godine. Giorgio Armani je elegantnim italijanskim odelima Ričarda Gira u tom filmu promenio mušku modu, a postoji i zanimljiva veza sa The Shards - Girov sin Homer Gir u seriji igra misterioznog novog učenika Roberta Malorija.

Kostimografi su inspiraciju pronalazili i u filmovima Dressed to Kill, Body Double i Risky Business.

Zašto nam moda iz 1981. ponovo izgleda tako dobro

Iako je The Shards smešten na veoma konkretno mesto u veoma konkretnom trenutku, njegova moda danas ne izgleda nimalo zastarelo.

Naprotiv.

Velike siluete i upadljivi detalji osamdesetih poslednjih godina polako se vraćaju kao svojevrsni odgovor na dugogodišnju dominaciju "clean girl" estetike, neutralnih tonova i minimalističkih komada.

Ta promena vidi se i na modnim pistama - tufne, naramenice, naglašene siluete i ogromne minđuše ponovo postaju poželjne.

Članovi glumačke ekipe su se nekoliko puta pojavili na setu u sopstvenoj odeći koja je toliko podsećala na kostime da su im govorili da bi gotovo mogli odmah da stanu pred kameru.

Ono što nas i četiri decenije kasnije privlači stilu tinejdžerki iz osamdesetih možda nije konkretna odeća koju nose, već način na koji je nose.

Kul devojka tog vremena mogla je da bude uglađena poput Suzan, rokenrol plavuša poput Debi, obožavateljka Madone ili kalifornijska devojka sa plaže. Zajedničko im je bilo nešto drugo - samopouzdanje i određena doza nedostupnosti.

Kaja Gerber možda je najbolje objasnila zbog čega danas ponovo žudimo za tom estetikom.

Ona kaže da su kul devojke tog vremena imale neku vrstu lakoće za kojom smo danas nostalgični. Naravno da su njihovi stajlinzi zahtevali mnogo razmišljanja i planiranja, ali bile su aktuelne pre vremena u kojem svi neprestano fotografišu, objavljuju i uređuju sopstvene slike.

Zbog toga su ostale pomalo misteriozne.

Možda je baš to detalj iz osamdesetih koji je danas najteže kopirati - osećaj da ne moramo baš svaku verziju sebe da pokažemo svetu.