10 romana koje svako treba da pročita u životu: Remek-dela koja su oličenje opšte kulture

Kada biste bili pred izborom da možete da pročitate samo jednu knjigu, koja bi to bila? Koji romani su vas naučili vrednostima, promenili vaš pogled na svet i pružaju drugačiju perspektivu u svakoj fazi života, toliko da im se uvek vraćate? Odgovor je, naravno, subjektivan. Ipak, postoje veliki klasici koji su vremenom stekli gotovo univerzalno priznanje, ponekad zbog epohe koju predstavljaju, ponekad zbog vrednosti kojima podučavaju, zbog svoje pripovedačke perspektive ili jednostavno zbog lepote svoje proze.

Poredeći brojne izbore čitalaca, pisaca, izdavača i kritičara koji su se vremenom ustalili, magazin Vogue France je sastavio listu najboljih svetskih romana koje treba pročitati tokom života.

"Mobi Dik", Herman Melvil (1851)

„Mobi Dik“ je pre svega priča o potrazi za osvetom na nemirnim morima. Mornar Ismail, pripovedač priče i svojevrsni odraz pisca Hermana Melvila, pripoveda o besu Ahava, kapetana kitolovca „Pikvod“, dok traga za ogromnom belom ulješurom koja mu je tokom prethodnog putovanja odgrizla nogu. To autoru pruža priliku da istraži dva suprotstavljena pogleda na svet i dva različita stava. Kako bi napisao „Mobi Dika“, Herman Melvil se oslanjao na sopstveni život, budući da je između 1841. i 1844. godine bio mornar, naročito na kitolovačkim brodovima. Bela ulješura Mobi Dik tako je nadahnuta veoma stvarnom životinjom, navodno neuhvatljivim albino kitom po imenu Moka Dik, dok je završetak knjige nadahnut brodolomom kitolovačkog broda „Essex“ iz 1820. godine.

Ovaj avanturistički roman je doživeo kritički i komercijalni neuspeh nakon objavljivanja 1851. godine i tek je u 20. veku postao cenjen. Na kraju, ovaj lov na kita može se čitati kao očajnička potraga za smislom, koja precizno osvetljava složenost ljudske duše, njene strahove i opsesije.

"Ana Karenjina", Lav Tolstoj (1878)

Čitanje „Ane Karenjine“ prvi put zauvek menja način na koji doživljavate železničke stanice i vozove koji jure, što je motiv koji se u romanu stalno ponavlja i nagoveštava tragičan kraj. Fokusirajući svoju pripovest na preljubu koju počinju Ana Karenjina i grof Aleksej Vronski, a koja skandalizuje visoko društvo u Sankt Peterburgu, Lav Tolstoj sebi daje slobodu da se pozabavi širokim temama kao što su izdaja, vera, porodica, brak i, na kraju, društvo carske Rusije. Zato bira da svoju priču smesti u pozadinu liberalnih reformi koje je pokrenuo ruski car Aleksandar II i društvenih promena koje su iz njih proistekle.

„Ana Karenjina“ može se čitati kao knjiga koja se nalazi na granici između realizma i modernizma. Čitanje dnevnika Lava Tolstoja baca svetlo na ovaj prelaz, budući da je pisao o svom nezadovoljstvu nakon prvih sesija pisanja, iznova i iznova prerađujući svoju pripovest. Ne donoseći nikada moralni sud o svojim protagonistima, autor čini lik Ane Karenjine svojevrsnim simbolom otpora, u središtu složenog sistema društvene kontrole i na kraju je pretvara u jednu od najpoznatijih junakinja svetske književnosti.

"U traganju za izgubljenim vremenom", Marsel Prust (1913)

Postoji mnogo načina da se čita sedam tomova Prustovog romana „U traganju za izgubljenim vremenom“. Jedan od njih jeste da se u njemu vidi apsolutistička teorija o ulozi i kvalitetima književnosti. Tako se čini da je delo „U traganju za izgubljenim vremenom“ zamišljeno kao roman među romanima, konačna knjiga. Njegov uspeh nesumnjivo leži u činjenici da se i danas piščeva saga u potpunosti doživljava upravo tako, kao sveta dužnost prema književnosti ili očajnička potraga za preciznošću, započeta romanom „U Svanovom kraju“ 1913. godine.

"Uliks", Džejms Džojs (1920)

Obožavan od jednih i omražen od drugih, „Uliks“ Džejmsa Džojsa jedno je od najzagonetnijih remek-dela svetske književnosti, čiji stil na prvi pogled deluje teško svarljiv. Počevši jednog lepog junskog dana 1904. godine, priča pripoveda o odiseji Leopolda Bluma kroz grad Dablin. On je mađarski jevrejski reklamni agent, neutešan nakon gubitka sina, koji luta irskom prestonicom i susreće napaćenog umetnika Stivena Dedalusa, koga od majčine smrti izjeda osećaj krivice.

Ono što je upečatljivo prilikom čitanja ovog Džojsovog kultnog dela jesu ton, ritam i stil, izgrađeni na tokovima svesti, koji pripovest, istovremeno eruditsku i složenu, postavljaju na samu granicu čitljivosti. Više od značenja, ono što je zaista važno jeste čulnost.

"Veliki Getsbi", Frensis Skot Ficdžerald (1925)

Od televizijske serije „Dalas“ do Tejlor Svift, preko „Tračare“, lik Getsbija duboko je utkan u američku popularnu kulturu, nudeći britak portret visokog društva dvadesetih godina 20. veka. Objavljen 1925. godine, roman F. Skota Ficdžeralda smešten je na Long Ajlendu, u blizini Njujorka. Pripoveda ga Nik Keravej, koji pokušava da opiše psihologiju misterioznog milionera Džeja Getsbija i njegovu nezdravu opsesiju bivšom ljubavnicom Dejzi Bjukenan.

Roman je nadahnut Ficdžeraldovom mladalačkom romansom sa pripadnicom visokog društva Džinevrom King i raskošnim zabavama kojima je prisustvovao na severnoj obali Long Ajlenda 1922. godine. U poređenju sa prethodnim romanima F. Skota Ficdžeralda, „Veliki Getsbi“ doživeo je veliki komercijalni neuspeh. Nakon njegove smrti 1940. godine, autor je sebe smatrao neuspešnim piscem, a njegovo delo je uglavnom bilo zaboravljeno. Tek tokom Drugog svetskog rata roman je doživeo nagli porast popularnosti, kada su primerci besplatno deljeni američkim vojnicima koji su služili u inostranstvu. Ova obnovljena popularnost dovela je do novog kritičkog preispitivanja dela, koje je ubrzo postalo jedan od temelja američke popularne kulture.

Knjiga Veliki Getsbi je remek-delo jer savršeno prikazuje mračnu stranu američkog sna, lažni sjaj 1920-ih i duboku tugu ljudske čežnje za prošlošću.

"Proces", Franc Kafka (1925)

Objavljen posthumno, „Proces“ pripoveda priču o Jozefu K., koji je optužen za nešto o čemu ne zna ništa, a mora da se brani, sve dok na kraju ne počne da veruje da je zločin zaista počinio, u spoju apsurda i stvarnosti karakterističnom za Kafkino delo. Na Kafku su snažno uticali Dostojevski i njegova dela „Zločin i kazna“ i „Braća Karamazovi“, a Kafka je čak Dostojevskog nazivao krvnim srodnikom.

Kafkin Proces na tužno tačan način prikazuje apsurdnost i strah. To delo je duboka slika otuđenja, teskobe i totalitarne moći koja guta običnog čoveka.

"Talasi", Virdžinija Vulf (1931)

„Talasi“ su jedno od književnih remek-dela Virdžinije Vulf. Kao priča o odrastanju par excellence, roman prati misli grupe prijatelja od detinjstva do odraslog doba, u atmosferi prožetoj melanholijom, karakterističnom za gotovo sva dela ove autorke.

„Talasi“ su zapravo unutrašnji dijalozi koji se smenjuju poput talasanja okeana, bilo mirnog ili uzburkanog. Talasanje služi kao ogledalo ljudskih emocija, koje se kovitlaju poput plime i oseke.

„Talasi“ se često predstavljaju kao najeksperimentalniji roman Virdžinije Vulf, jer pomera sve granice njenog stila toka svesti. Kao promišljanje o pojmovima zajednice i individualnosti, roman ima šest različitih pripovedača čiji su monolozi prekinuti opisima morske pučine između svitanja i sumraka.

"1984", Džordž Orvel (1949)

Postoji li poznatiji roman o totalitarnom nadzoru od „1984“ Džordža Orvela? Objavljena 1949. godine, ova knjiga oblikuje autoritarnu državu na osnovu Orvelovih zapažanja Sovjetskog Saveza tokom Staljinove ere i nacističke Nemačke. To mu pruža priliku da istraži ulogu istine i način na koji njome može da se manipuliše, na upečatljiv način predviđajući osnovni zahtev za dobrovoljnim služenjem pojedinaca, od kojih nisu svi spremni da plate cenu slobode.

Radnja je smeštena u blisku budućnost i odvija se u svetu koji je neprestano u ratu. Velika Britanija postala je provincija totalitarne supersile Okeanije, kojom vlada Veliki Brat. Glavni junak Vinston je običan državni službenik u Ministarstvu istine. Pošto nema gotovo nikakva sećanja iz detinjstva, on prkosi nadzoru Velikog Brata tako što počinje da vodi dnevnik. Očuvanje privatnosti i razmišljanje izvan ustaljenih okvira je prvi korak ka narušavanju javnog reda…

"Lovac u žitu" Dž. D. Selindžer (1951)

Ukratko, radnja ovog dela je beg od svega kroz zimski Njujork, neposredno pred Božić, koji traje dva dana i dve noći. „Lovac u žitu“ je od objavljivanja 1951. godine prodat u 60 miliona primeraka i još uvek se prodaje u oko 250.000 primeraka godišnje. Pripovedač i glavni junak ove knjige jeste Holden Kolfild, šesnaestogodišnjak, preosetljiv i potpuno izgubljen, koji odlučuje da pobegne na ulice Njujorka nakon što je izbačen iz svoje škole nalik zatvoru. Tamo se snalazi sa malo novca koji mu je preostao, sklapa neverovatna poznanstva i možda prvi put u životu doživljava dosadu. To je jezivo precizan portret generacije koja odbija da odraste u svetu odraslih u kom je svaka nada nestala.

"Sto godina samoće", Gabrijel Garsija Markes (1967)

„Mnogo godina kasnije, pred streljačkim vodom, pukovnik Aurelijano Buendija setiće se onog dalekog popodneva kada ga je otac poveo da upozna led.“ To je upečatljiva uvodna rečenica romana koji je širom sveta prodat u oko 30 miliona primeraka i svom autoru doneo Nobelovu nagradu za književnost 1982. godine. „Sto godina samoće“ je porodična epopeja, priča o porodici Buendija, kojoj je vrač Melkijades namenio sto godina samoće.

Tako se u romanu smenjuje sedam generacija koje se bore sa svojom prokletom sudbinom u močvarnom selu izgubljenom u srcu Kolumbije, selu koje polako propada, postepeno ga svi napuštaju i koje na kraju uništava uragan. Ovaj neobičan i složen roman danas je jedno od najpoznatijih dela južnoameričke književnosti, zahvaljujući novom stilu gde se čudesno i stvarno spajaju kao jedno i inovativnoj mašti koju je Gabrijel Garsija Markes crpeo od svojih bake i deke, kojima je oduvek pripisivao zasluge za to što su bili izvanredni pripovedači.