Banane su omiljena poslastica, čest izbor za doručak i voće za koje većina veruje da je apsolutno zdravo.
Banane su neosporno bogate čitavim nizom hranjivih materija, ali imaju i svoju “mračnu” stranu. Koje prednosti, a koje zamke krije ovo omiljno voće?
Kakve su hranljive vrednosti banane?
Hranljive vrednosti za jednu bananu srednje veličine (100 grama) su:
Kalorije: 89
Voda: 75%
Proteini: 1,1 grama
Ugljeni hidrati: 22,8 grama
Šećer: 12,2 grama
Vlakna: 2,6 grama
Masti: 0,3 grama
Da li banane goje?
Odgovor na ovo pitanje je i da i ne. Tačnije, zavisi kako i koliko ih konzumirate.
Banane sadrže manji procenat vode od drugog voća, što znači više ugljenih hidrata, ne sadrže masti, ali sadrže šećer. Ako tokom dana jedemo previše banana, umesto da se pretvara u energiju, glikogen se skladišti u jetri i pretvara u mast, pa je važno da ne preterujemo i da redovno vežbamo.
Istovremeno, ovo voće sadrži i velike količine kalijuma, magnezijuma i drugih važnih vitamina, ali i vlakana koja su ključna ako želite da smršate.
Suština je da ne preterujete ni u jednoj vrsti hrane, uključujući banane, jer to može dovesti do viška kilograma.
Kada jesti banane?
Banane se mogu jesti uz druge namirnice za doručak ujutru.
Međutim, trebalo bi da izbegavate da ih konzumirate na prazan stomak iako su dobar izvor kalijuma, vlakana i magnezijuma. To je zbog visokog sadržaja šećera, koji, iako daje energiju brzo, isto tako ta energija i brzo pada što može da vas iscrpi u roku od nekoliko sati. Pored toga, banane su prirodno kisele, konzumiranje na prazan stomak može izazvati probleme sa probavom.
Manje zrele banane će vas duže držati sitim, jer se skrob još nije razbio u jednostavan šećer.
S druge strane, jako zrela banana je slađa i jednostavnija za varenje. Takođe se može koristiti da obezbedi nalet energije pre ili posle vežbanja.
Zašto je dobro jesti banane?
Banane su zdrav izvor vlakana, kalijuma, vitamina B6, vitamina C i raznih antioksidanata i fitonutrijenata. Banane su bogat izvor ugljenih hidrata, koji se uglavnom nalaze u obliku skroba u nezrelim bananama i šećera u zrelim bananama.
Sastav ugljenih hidrata banane se drastično menja tokom zrenja.
Glavna komponenta nezrelih banana je skrob. Zelene banane sadrže do 80% skroba mereno u suvoj težini. Tokom zrenja, skrob se pretvara u šećere i na kraju bude manji od 1% kada je banana potpuno zrela.
Najčešći tipovi šećera u zrelim bananama su saharoza, fruktoza i glukoza. U zrelim bananama ukupan sadržaj šećera može dostići više od 16% sveže mase.
Banane imaju relativno nizak glikemijski indeks (GI) od 42-58, u zavisnosti od njihove zrelosti. GI je mera koliko brzo ugljeni hidrati iz hrane ulaze u vaš krvotok i podižu šećer u krvi.
Visok sadržaj otpornog skroba i vlakana u bananama objašnjava njihov nizak GI. Veliki udeo skroba u nezrelim bananama je otporan skrob, koji nesvaren prolazi kroz creva.
U vašem debelom crevu, ovaj skrob fermentišu bakterije da bi se formirao butirat, kratkolančana masna kiselina koja ima blagotvorne efekte na zdravlje creva.
Banane su takođe dobar izvor drugih vrsta vlakana, kao što je pektin. Neki od pektina u bananama su rastvorljivi u vodi.
Kada banane sazrevaju, povećava se udeo pektina rastvorljivog u vodi, što je jedan od glavnih razloga zašto banane postaju mekane kako stare.
Banane su dobar izvor nekoliko vitamina i minerala, posebno kalijuma, vitamina B6 i vitamina C.
Banane su dobar izvor kalijuma. Ishrana bogata kalijumom može da snizi krvni pritisak kod ljudi sa povišenim nivoima i koristi zdravlju srca.
Banane su takođe bogate vitaminom B6. Jedna banana srednje veličine može da obezbedi do 33% dnevne vrednosti (DV) ovog vitamina.
Kao i većina voća, banane su dobar izvor vitamina C.
Banane i dijabetes
Voće se generalno preporučuje kao deo zdrave i uravnotežene ishrane, što je vrsta ishrane koja se preporučuje za dijabetičare. Pored toga, voće i povrće pomažu u prevenciji drugih bolesti kao što su rak ili srčani problemi, čiji se rizik povećava sa dijabetesom.
Ukratko, banane se mogu uključiti u ishranu osoba sa dijabetesom i čak biti korisne za njih, pri čemu se zrele banane preporučuju više od onih koje su već potpuno zrele.
Da li banana sadrži šećer?
U zelenim ili nezrelim bananama ovi ugljeni hidrati su uglavnom skrob, dok se u zrelim bananama ovi skrobovi se pretvaraju u šećere. Šećeri prisutni u zrelim bananama su uglavnom saharoza, fruktoza i glukoza, koji mogu dostići 16% ukupne banane, zbog čega se preporučuje upotreba zelenih banana pacijentima koji boluju od dijabetesa.
Banane kao lek
Lek za kašalj od banane
Banane možete napraviti i ukusan i prijaten lek za neprijatan problem – kašalj i bronhitis. Potrebne su vam dve srednje banane, dve kašike šećera ili meda i 400 ml. ključale vode.
Nakon što izgnječite banane viljuškom dodajte šećer i dobro promešajte. Zatim dodajte kipuću vodu, poklopite i ostavite da odstoji oko 30 minuta. Ukoliko umesto šećera koristite med, kupuću vodu dodajte u izgnječene banane, a med spajte tek kada se smesa ohladi. U oba slučaja, kada se smesa prohladi, dobro je procedite.
Uzimajte ovu smesu četiri puta dnevno, s tim da je pre konzumiranja treba malo podgrejati.
Svaki dan pripremite novu dozu i za nekoliko dana kašalj će nestati.
Banane i hemoroidi
Piling od banane je efikasan i za hemoroide. Sve što treba da uradite je da trljate koru na bolno područje pet minuta i ponovite postupak pet puta dnevno.
Banane i holesterol
Banane pomažu u uklanjanju lošeg holesterola iz tela sprečavajući ga da uđe u krvotok i blokira arterije. Da bi poboljšali efekat, stručnjaci preporučuju dodavanje banana u jutarnju ovsenu kašu sa čia semenkama.
Banane i gastritis
Banane vraćaju kiselinsko-baznu ravnotežu, uklanjaju toksine i otrove, pomažu u smanjenju intenziteta upale i deluju laksativno. Istovremeno, poboljšavaju stanje mikroflore i pomažu u oslobađanju napetosti.
Ljudima sa gastritisom se savetuje da jedu banane radi smanjenja kiselosti želuca i rizika od gorušice, ali je bolje izbegavati ovo voće u slučaju crevnih oboljenja u akutnoj fazi.
Banane i jetra
Za osobe sa hroničnim oboljenjima jetre sve što jedu i piju ima veći uticaj na jetru, pa su oprezni kada konzumiraju bilo koju hranu. Banane, koje su kritikovane zbog visokog sadržaja ugljenih hidrata i šećera, kada se pogleda šira slika, odličan su izbor za one koji imaju problema sa jetrom.
Idealne su kada pokušavate da održite težinu ili smršate, jer su hranljive i pomažu u smanjenju apetita. Hranljivim sastojcima kojima su banane bogate, kao što su skrob, kalijum i vlakna, a oni kojima nedostaje njihov nutritivni profil, kao što su masti, holesterol i natrijum, znače da su relativno visoko rangirani na lestvici zdravlja jetre.
Banane u službi lepote
Banane imaju primenu i kada je lepota u pitanju. Zbog svog privlačnog mirisa, čest su sastojak losiona za telo ili krema, ali mogu se koristiti i za negu kože lica ili kose.
Kora od banane za lice
Ostružite bela vlakna koja se nalaze u kori banane i pomešajte vlakna sa aloje verom. Ako nemate aloju, koristite svoju omiljenu hidratantnu kremu. Pomešajte sve sastojke i nežno nanesite na područje ispod očiju. Ostavite masku da deluje pet do 10 minuta pre nego što je temeljno isperite mlakom vodom.
Za maske za lice od voća, trebalo bi da birate organsko voće da biste izbegli da na kožu lica nanosite iritantne pesticide.
Maska za kosu od banane
Od banane možte napraviti i masku za oštećenu i suvu kosu. Potrebna vam je jedna banana, malo meda i maslinovo ulje.
U izgnječenu bananu dodajte jednu kašiku maslinovog ulja i tri kašičice meda i sve dobro izmešajte. Smesu koju ste dobili ravnomerno nanesite rukama na suvu kosu od korena glave do vrhova kose. Ostavite masku da deluje oko 45 minuta i zatim operite kosu šamponom.
Ovu masku bi trebalo da koristite najmanje jednom nedeljno.
Da li banane treba izbegavati tokom trudnoće?
Ne, naprotiv. Banane sadrže vitamin B6, koji može pomoći u smirivanju stomaka u slučaju teške jutarnje mučnine. Jedna banana dnevno znači da ste uneli 0,38 mg, ili 30% vitamina B6 koji vam je potreban na dnevnoj bazi.
Imajte na umu da banane obiluju ugljenim hidratima i ako ih jedete previše, možete doći do povećanja telesne težine iznad preporučenih nivoa za trudnice. Ako ipak konzumirate banane u drugom stanju, dovoljna je jedna dnevno (oko 90 g).
Dodatan savet: Nemojte jesti banane kao užinu, posebno uveče.
Kora banane je odlična za cveće
Kora banane može biti od koristi i ako želite da vaše sobne biljke budu zdrave i zelene.
Jedan od načina na koji možete upotrebiti bananu (i to onaj deo banane koji se najčešće baca!) je da napravite “banana vodu”. Oni koji su je probali kažu da ova voda čuda čini za sobne biljke.
Kako se pravi “banana voda”? Koru od banane stavite u teglu, sipajte vodu do vrha i ostavite da odstoji preko noći. Tom vodom potom ćete zalivati cveće svakih nekoliko nedelja.
Takođe, kora se može koristi jedna vrsta prihrane uključuje rezanje kore na manje komade i zakopavanje u zemlju pored biljke. Kora banane će se polako raspadati i zemljište će biti obogaćeno mineralima koji su neophodni za rast biljaka.
Kora od banane za orhideje
Za pripremu đubriva, cvećari preporučuju koru od banane koja sadrži fosfor, magnezijum i kalijum, takozvane zlatne materije za dug život biljaka. Ovi mikroelementi se dodaju zemljištu u dozama koje nisu štetne za cveće. Na ovaj način će orhideje izgledati zdravo tokom cvetanja.
Predstavljamo jednostavan recept za pripremu hranljivog rastvora za koji će vam trebati voda i kora od banane.
1. U činiju stavite dve kore od banane i prelijte ih sa dva litra vode.
2. Ostavite da stoje u vodi dva dana.
3. Filtrirajte rastvor i razblažite vodom u odnosu 1:1. Ovako pripremljenom tečnošću zalijte orhideju kao i obično.
Plus savet: Listove orhideje možete očistiti i korom od banane. Nežno utrljajte koru preko listova i oni će postati sjajni i apsorbovati korisne hranljive materije.
***
BONUS VIDEO: Tretman lica korom banane
Pratite nas i na društvenim mrežama:
