Moguće je smršati bez Ozempika i brojanja kalorija - ključne su tri stvari

Pre samo nekoliko godina Dženi je nosila američku veličinu 22, borila se sa gojaznošću i predijabetesom, a zbog izgleda je trpela i zadirkivanje. Njen nezdrav odnos prema hrani ozbiljnije je počeo sa 16 godina, kada je položila vožnju i dobila slobodu da sama odlazi po brzu hranu.

"Moj život se zaista vrteo oko hrane. Živela sam da bih jela", prisetila se Dženi.

Njen tipičan dan izgledao je ovako - veliki frapućino uz peciva ili slatkiše, pržena piletina sa pomfritom i gaziranim pićem, veliki desert, a zatim još pržene hrane uveče. Ukratko, ishrana koja je bila daleko od uravnotežene.

Prelomni trenutak dogodio se kada je imala 22 godine.

"Shvatila sam da je ovo jedino telo koje ću ikada imati", rekla je opisujući trenutak kada je osetila da mora nešto da promeni.

Tri stvari bile su ključne - počela je da trenira redovno, izbacila je šećer i pojačala unos proteina, povrća i voća.

Počela je da prati program Whole30 i svakodnevno vežba između 20 i 30 minuta. Kasnije je dodala treninge u teretani, vežbe snage, pilates i najmanje 10.000 koraka dnevno.

Iz ishrane je izbacila rafinisani šećer, žitarice, mlečne proizvode, soju i gluten. Uglavnom je jela proteine, krompir, povrće i voće, a zdrave užine pripremala je unapred. Ipak, kalorije nije brojala.

"Meni je prioritet da budem snažna i zdrava, a ne što mršavija", kaže danas Dženi.

Gubitak kilograma neočekivano je promenio i način na koji su je drugi ljudi doživljavali. Odjednom su čak i školski drugovi koji su je ranije ignorisali počeli da joj se javljaju.

"Popularni momci koji me ranije nisu ni primećivali odjednom su tačno znali ko sam i počeli su da mi se javljaju", ispričala je.

"Čudan je osećaj, jer sam i dalje ista ona devojka sa kojom su išli u školu", dodala je.

Ipak, svoju najveću pobedu vidi u nečemu drugom.

„Više ne provodim svaki trenutak pokušavajući da izgledam sitnije. Sada mogu jednostavno da budem ono što jesam i da uživam u trenutku", zaključila je Dženi.