Detaljan vodič za držanje hrane u frižideru.
Sara Rejni je spisateljica i autorka brojnih knjiga recepata. Ona je u članku koji je napisala za Dailymail razrešila koje namirnice treba da stavljamo u frižider, a koje ne.
„Sinoć smo se moj muž i ja posvađali oko frižidera ili tačnije oko putera, koji on stalno vraća u frižider nakon što ga izvadim.
Kažem mu da je nemoguće mazati dečje sendviče ako je puter tvrd. On mi kaže da će se otopiti ako nastavim da ga ostavljam na radnoj površini.
Iako možda nikada neće priznati da sam u pravu, nije prvi put da se svađamo oko toga šta ide a šta ne ide u frižider. Hladiti ili ne hladiti je višegodišnje pitanje, počevši od kečapa, jaja, hleba, džema…
Čak ni naučnici ne znaju gde su u ovoj debati, jer je Agencija za standardizaciju hrane nedavno poništila svoj savet o čuvanju krompira van frižidera. Godinama se verovalo da će njihovo hlađenje dovesti do proizvodnje akrilamida, hemikalije za koju se smatra da povećava rizik od raka. Sada se ispostavilo da je stavljanje u frižider savršeno bezbedno.
Dakle, koje stvari treba da idu u frižider, a koje van? Konsultovala sam stručnjake za konačan vodič i otkrila da je sve što ste mislili da znate o svom frižideru, pogrešno.
Pun frižider je zdrav frižider
Ako je vaš frižider pun nagomilanih kutija, limenki i tegli, ne plašite se.
Kejt Hol, osnivačica stranice ‘The Full Freezer’ kaže: „Pun frižider je efikasniji od praznog.“
To je zato što što više stvari imate u frižideru, mehanizam za hlađenje mora manje da radi. Sama hrana postaje hladna i deluje kao rashladno sredstvo, čineći sve oko sebe rashlađenim.
U stvari, ako je vaš frižider pomalo prazan, stručnjaci predlažu da unutra držite nekoliko balona punih vode kako biste održavali temperaturu.
To naravno ne znači da treba da ga napunite toliko da nešto ispadne svaki put kada otvorite vrata.
„Vazduh treba da cirkuliše, tako da je najbolje težiti da frižider bude napunjen dve trećine do tri četvrtine“, kaže Kejt.
Salata izvan, sveže voće unutra
Većina nas drži povrće za salatu u fiokama na dnu frižidera, a voće u činiji na radnoj površini – zar ne? Pogrešno, kažu stručnjaci, koji preporučuju da radimo obrnuto.
Paradajz i krastavci se, u stvari, mogu držati na sobnoj temperaturi – isto kao u supermarketu.
Dijetetičarka Duan Melor objašnjava da su paradajz i krastavci „skloni oštećenju od hladnoće a ćelije se mogu razbiti kada su izložene hladnoći, što utiče na ukus i teksturu.“
Isto važi i za paprike i patlidžane – mogu stajati tri do sedam dana na sobnoj temperaturi. U frižideru od hladnoće mogu da omekšaju.
S druge strane, većinu voća je bolje držati u frižideru.
„Bobičasto voće, citrusno voće i jabuke je najbolje držati u frižideru“, savetuje dr Melor. Ona objašnjava da niske temperature i nizak nivo kiseonika, koji ograničavaju proizvodnju etilena, gasa za sazrevanje, duže održavaju voće svežim.
Banane ne treba držati u frižideru – one pocrne zbog hladnoće izazivajući reakciju koja oslobađa smeđu supstancu koja se zove melanin, ali nemojte ih čuvati ni u posudi za voće.
„Ako se ostave blizu drugog voća, banane oslobađaju etilen koji izaziva sazrevanje“, kaže dr Melor. Predlaže da ih umotate u prozirnu foliju ili da ih stavite u posebnu, zatvorenu posudu.
Nikada ne hladite sok od paradajza
Začini su kontroverzna tema, ali stručnjaci se slažu: kečap ne mora da se drži u frižideru, zajedno sa soja sosom, ljutim sosom, vusterširskim sosom, kiselim krastavcima, maslinama u teglama, džemom, medom i sirćetom.
Prema Kejt Hol, to je zato što sastojci deluju kao prirodni konzervansi. „Kečap je, na primer, veoma bogat šećerom i sirćetom.“
Dr Melor dodaje: „Ako je nešto kiselo, kao što su mnogi sosovi, ili ima puno šećera, to znači da voda nije dostupna bakterijama i plesni koji bi ih mogli pokvariti.“
Čak i ako su ovi začini otvoreni, još uvek ih ne treba hladiti.
To se, međutim, ne odnosi na majonez, tartar sos, pesto ili javorov sirup od kojih svi imaju koristi od temperature u frižideru.
To je zato što sadrže manje šećera i u mnogim slučajevima sadrže mlečne proizvode, koji moraju biti rashlađeni da bi se sprečio rast Listerie i E. coli.
Majonez treba držati u vratima frižidera jer ako se previše ohladi ulje će se izdvojiti.
Hladnije nije zaista bolje
Stručnjaci kažu da je optimalna temperatura kućnog frižidera između između 0 i 4 stepena.
„Ovo je dovoljno hladno da ograniči rast bakterija, što može dovesti do kvarenja i uzrokovati bolesti koje se prenose hranom“, kaže dr Melor.
Ako je hladnije postoji rizik da se voda u hrani pretvori u led. „Kristali leda se mogu formirati unutar ćelija koje čine povrće, voće, ribu i meso. U nekim slučajevima to može dovesti do toga da postanu kašasti.“
Različiti delovi frižidera su na različitim temperaturama. Ovo se odnosi na dno frižidera i vrata (gde topli vazduh ulazi iz vaše kuhinje).
Najhladniji deo je donja polica, zatim srednja polica pa gornja polica. Vrata su prijatnih 3,4 stepena, tako da to nije dobro mesto za čuvanje mleka.
Zaustavite truljenje orašastih plodova
Neotvoreni orašasti plodovi imaju veliki rok trajanja, ali čim otvorite pakovanje, oni počinju da trunu. Da biste to sprečili, orašaste plodove čuvajte u frižideru.
Dr Andreas Karakas, profesor mikrobiologije objašnjava: „Ulje u orašastim plodovima može da užegne, što utiče na ukus. Držanje u frižideru može usporiti ovaj proces. Isto važi i za brašno, posebno od celog zrna, koje treba čuvati u frižideru da se spreči oksidacija ulja u njima i njihovo kvarenje.“
Neki stručnjaci preporučuju zamrzavanje brašna nedelju dana nakon što ga kupite da biste ubili jaja žižaka, koje nose bube koje žive u suvoj robi.
Pravilo ostataka dva sata
Iako je primamljivo pospremiti ostatke čim završite večeru, stručnjaci kažu da bi trebalo da ih pustite da se ohlade dva sata pre nego što ih stavite u frižider.
Međutim, jela od pirinča, koja su posebno sklona rastu bakterija koje proizvode toksine, treba brže ohladiti.
Stavljanje vruće hrane u hladan frižider je takođe loša ideja, jer će podići temperaturu svega oko nje.
Ostatke treba držati na gornjoj polici (najtopliji deo), što je dalje moguće od sirovog mesa, koje treba čuvati na najnižoj polici kako ne bi kapalo na drugu hranu.
Kada su u pitanju napola pojedena jela nikada ih nemojte hladiti u originalnim pakovanjima.
„Metal u konzervama za hranu može da oksidira kada je izložen vazduhu, utičući na ukus, a ponekad i na boju proizvoda“, objašnjava dr Karakas.
Puter je bolje držati na radnoj ploči
Iako je mlečni proizvod, puter se može držati van frižidera do nedelju dana. Visok sadržaj masti stvara barijeru protiv bakterija, a ako je soljen pruža dodatni sloj zaštite.
Isto važi i za tvrde sireve, kao što je čedar, koji se mogu čuvati na temperaturi do 10C.
Hleb je još jedan od proizvoda koji nikako ne ide u frižider: dok se neki kunu da duže ostaje svež, nauka pokazuje da on zapravo postaje bajat. Niska temperatura uzrokuje rekristalizaciju skroba unutar vekne, čineći je tvrdom i krutom.
Jaja se takođe mogu držati neohlađena (sve dok vaša kuhinja nije previše vlažna). Kondenzacija može izazvati razmnožavanje bakterija unutar ljuske.
Vlažno okruženje u frižideru takođe može uticati na kafu, jer menja ćelijsku strukturu zrna, čineći je gorkom.
Čokoladu je takođe najbolje čuvati van frižidera, zbog kristala šećera koji izlaze na površinu.
Držite korenasto povrće u vodi
Možda mislite da je korenasto povrće, kao što je šargarepa ili repa, dobro držati u frižideru, međutim stručnjaci se s tim ne slažu.
Ne samo da njihove ćelijske strukture ostaju bolje netaknute u hladnijim klimama, već niža temperatura sprečava rast bakterija, što znači da će trajati duže – do pet nedelja.
Da biste sprečili da omekšaju, čuvajte ih u posudi napunjenoj hladnom vodom, jer to usporava dehidraciju i održava povrće svežim.
Nasuprot tome, crni i beli luk treba držati u tamnom, dobro provetrenom ormaru, koji imitira uslove tla u kojem su rasli.
Bilje poput nane i bosiljka će uvenuti kada je izloženo niskim temperaturama – zato nemojte biti u iskušenju da ih stavite u frižider. Peršun i korijander su dovoljno čvrsti pa njih možete ohladiti.
Očistite svoj frižider
„Održavanje frižidera čistim može ga učiniti 25 odsto efikasnijim“, preporučuje Kejt.
Ona predlaže da koristite krpu i toplu vodu sa sapunom da obrišete police i da koristite štapić za jelo kako biste došli do uglova i pukotina.
„Uradite dubinsko čišćenje na svaka tri meseca“, savetuje ona. „Fioke za povrće će biti najprljavije mesto u frižideru zbog prljavštine i bakterija koje su ostale od voća i povrća.“
Obavezno očistite i police na vratima. A ako su napukle, onda ih zamenite.
***
Bonus video: Kurkuma – neizostavni začin orijentalne kuhinje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
