Jedan Erdem komad iz nove kolekcije spaja najbolje iz muške i ženske mode

Za reviju za proleće 2027. Erdem Moralıoğlu napustio je svoje uobičajeno mesto održavanja revija, Britanski muzej, i preselio se u Roundhouse u severnom Londonu. Pista postavljena u krug nije bila slučajan izbor - savršeno je odgovarala priči sezone, inspirisanoj Barbetteom, čuvenim američkim akrobatom iz dvadesetih godina prošlog veka koji je na sceni stvarao iluziju ženstvenosti i nastupao izvan tada veoma strogih rodnih pravila.

Barbette je tako postao još jedna istorijska ličnost iz sveta umetnosti i zabave koju je Erdem uveo u svoj modni univerzum. Njegova priča pretočena je u bodije prekrivene kristalima, strogo krojena odela inspirisana cirkuskim kostimima, praktične mantile obrubljene žakarom i raskošne dnevne komade koji su namerno izgledali pomalo razbarušeno.

Jedan od stajlinga možda najbolje objašnjava čitavu kolekciju. Crni komad koji izgleda kao spoj mantila i večernje haljine u gornjem delu ima sve elemente tradicionalnog muškog krojenja - naglašena ramena, revere, dugmad i precizno definisan struk - dok se od kukova širi u raskošnu suknju završenu providnom crnom čipkom i trodimenzionalnim cvetnim aplikacijama.

Uz belu košulju sa teatralnom visokom kragnom i ravne crne cipele, u jednom looku sudaraju se strogo muško odelo i izrazito romantična ženstvenost.

Upravo je igra između ta dva sveta bila u centru Erdemove kolekcije.

Moralıoğlu je poznat po tome što svoje kolekcije gradi oko detaljno istraženih istorijskih ličnosti, često onih čije su priče ostale na marginama. Za proleće 2027. dizajner je praktično preuzeo ulogu šoumena i iza scene novinarima ispričao priču o Barbetteu, još jednoj važnoj, ali danas nedovoljno poznatoj figuri iz LGBTQIA+ istorije.

Rođen u Teksasu kao Vander Clyde Broadway, Barbette se proslavio kao izvođač na trapezu. Prema priči koja je bila polazište za kolekciju, nakon što je ostao bez partnerke u akrobatskoj tački, upravo je on preuzeo žensku ulogu. Predstava je morala da se nastavi.

U beleškama uz reviju njegova transformacija opisana je upečatljivom rečenicom: Barbette se na trapez penjao kao žena, a silazio kao muškarac.

Njegovo pojavljivanje u ženskoj odeći nije bilo jednostavno pitanje privatnog identiteta, već u početku način da sačuva posao i svoju scensku karijeru. Upravo je ta sposobnost stvaranja iluzije posebno zainteresovala Erdemа.

Dizajner je slične teme istraživao i ranije. Kolekciju za proleće 2025. zasnovao je na životu književnice Radclyffe Hall i njenom izrazito muževnom načinu oblačenja. Kod Barbettea ga je fascinirao dodatni paradoks - izvođač je na sceni morao da projektuje izrazitu ženstvenost, dok je istovremeno koristio ogromnu fizičku snagu potrebnu za akrobacije visoko iznad publike.

Kao i mnogi avangardni umetnici tog vremena, Barbette je otišao u Pariz, nakon perioda tokom kojeg je nastupao i u londonskom Palladiumu. Tamo je privukao pažnju Jeana Cocteaua i Man Raya, koji u njemu nisu videli samo scensku transformaciju, već fascinantnu umetničku figuru i muzu.

Za Erdemа je zato kolekcija za proleće 2027. postala studija transformacije. Tradicionalno "muško" krojenje priljubljeno je uz telo ili skraćeno gotovo do struka kako bi otkrilo bogato ukrašene trikoe koji prizivaju Barbetteove kostime sa trapeza. Kolekcija je tako zamišljena kao savremena interpretacija garderobe kakvu su akrobate dvadesetih mogle da nose, ali provučena kroz Erdemov romantični i dekorativni senzibilitet.

Istovremeno se poslednjih sezona u brendu oseća i mlađa energija. Posle jubilarne revije održane u februaru, sve je jasnije da Erdem pokušava da svoj svet približi novoj generaciji. Taylor Swift i Zendaya već nose njegove kreacije, a bodiji u boji karmina, čipka i komadi nalik donjem vešu lako mogu da se zamisle na mlađim zvezdama koje žele da pomere granice klasične garderobe za crveni tepih.

Bodiji, gaćice visokog struka i detalji inspirisani donjim vešom bili su važan deo kolekcije jer su direktno povezani sa Barbetteovim nasleđem, iako će van piste verovatno zahtevati nešto više slojeva.

Moralıoğlu je objasnio da je želeo da istraži ono "najženstvenije od ženstvenog" - donji veš, grudnjake i gaćice - i da ga zatim kombinuje sa nečim što deluje nedvosmisleno muževno.

Zbog toga se kroz celu kolekciju ponavljaju kontrasti - strogo i romantično, praktično i teatralno, sako i čipka, pantalone i bodi, muško i žensko. Ali umesto da ih postavi kao suprotnosti, Erdem ih je spojio u istu siluetu.

Izbor Barbettea za muzu nije, međutim, bio samo estetski. Za Moralıoğlua njegova priča govori i o slobodi da svako oblikuje sopstveni identitet, temi koja i danas izaziva snažne društvene i političke rasprave. U izvođačkim umetnostima, međutim, transformacija tela, odeće i identiteta vekovima je bila sastavni deo nastupa.

Barbetteova sudbina istovremeno pokazuje koliko je takva sloboda u njegovo vreme bila ograničena. Homoseksualni odnosi između muškaraca bili su tada ilegalni u Velikoj Britaniji, a njegov privatni život imao je ozbiljne posledice po mogućnost da tamo nastavi da radi.

Erdem sada njegovu priču vraća upravo na londonsku pistu, smeštajući Barbettea među niz zaboravljenih ili nedovoljno slavljenih kvir umetnika čije priče kroz svoje kolekcije pokušava ponovo da učini vidljivim.

Kako je dizajner rekao posle revije, tema mu je delovala posebno važna upravo sada: ideja roda i transformacije činila mu se "veoma hitnom i relevantnom za istraživanje, posebno u vremenu u kojem danas živimo".