Na stenovitoj obali Rokbrin-Kap-Martena vila E-1027 je delo arhitektice koja je nekada bila izbrisana iz istorije.
Šifrovanog imena E-1027, ova vila na Azurnoj obali je remek-delo koje gleda na Mediteran.
U 51. godini dizajnerka Ajlin Grej stvorila je svoje prvo veliko arhitektonsko delo, završeno 1929. godine, što je bio prelomni trenutak u istoriji moderne arhitekture. Ajlin Grej, rođena među irskim aristokratama, od slikarke u Londonu postala je uticajna dekoraterka u Parizu, pre nego što se okrenula modernoj arhitekturi, tako što je glasno i jasno izjavila: „Da biste stvarali, prvo morate preispitati sve.“
Upravo zahvaljujući Žanu Badovičiju, arhitekti, kritičaru i prijatelju Le Korbizjea, Grej je mogla u potpunosti da izrazi svoje ideje. On je bio idealan klijent. Želeo je kuću za odmor za „čoveka strastveno posvećenog radu, sportu i umetnosti zabavljanja gostiju“. Vila će dobiti ime E-1027, kodirani naziv, gotovo poput pomorske registracije, ali i kao intimna aluzija na njihov odnos – E za Ajlin, 10 za slovo J, 2 za slovo B i 7 za slovo G.
Kupila je divlju parcelu uz more, na stazi kojom su nekada prolazili carinici između Mentona i Monaka. Potpuno izolovana, kuća je bila okrenuta osnovnim elementima prostora, beskraju mora, zaslepljujućoj sunčevoj svetlosti i stenama Kap-Martena. „Nad njim se uzdiže niotkuda“, napisala je 1926. godine.
Bez pristupnog puta, sav materijal transportovan je ručno, u kolicima. Kuća ima oblik slova L. Kao metafora bekstva, putovanja i slobode, kuća je poput broda usidrenog na stenovitoj obali Rokbrin-Kap-Martena. Horizontalni prozori uokviruju morski pejzaž, dok bova okačena sa dugog balkona priziva sliku brodske palube. Tu su i jarbol za zastavu, kao i ograda na koju se mogu razapeti tende kako bi filtrirale sunčevu svetlost, piše Vogue France.
„Uvek pokušavam da uradim nešto novo i inovativno“, kazala je Ajlin Grej.
Ta želja za inovacijom ogleda se u kući koja, iako inspirisana Le Korbizjeovim principima moderne arhitekture, ipak ostaje posebna zahvaljujući duboko ličnom pristupu.
Ajlin Grej je pedantno radila na organizaciji prostora. Vila E-1027 jedna je od prvih modernih kuća projektovanih tako da se prilagode vrućini, uzimajući u obzir odnos između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, dnevnog svetla i prirodne ventilacije. Za nju kuća nije, kako je govorio Le Korbizje, „mašina za stanovanje“, već živi organizam.
Ajlin Grej uspešno je uspostavila odnos između enterijera i eksterijera.
„Plan ne bi trebalo da bude slučajna posledica fasade, treba da živi potpunim, skladnim i logičnim životom.“
Ona je svoju kuću osmislila kao građevinu koja odgovara fizičkim i emocionalnim potrebama ljudskih bića. Uključila je kretanje i pažljivo koreografisala pokrete stanara, prateći putanju sunca. Tako je, na primer, projektovala male prozore koji omogućavaju pogled dok ležite, kapke koji stvaraju složene igre senke i povetarca, kao i kamin postavljen pored velikih staklenih vrata kako bi se istovremeno uživalo i u svetlosti vatre i u prirodnom svetlu.
Radi privatnosti stanara, svaka prostorija ima direktan izlaz ka spoljašnjem prostoru. Nema potrebe da prolazite kroz dnevni boravak ili hodnik kako biste otišli do kupatila ili uživali na terasi. Biti zajedno, a ipak nezavisan – to je bio cilj Ajlin Grej.
Zgrada ima dva nivoa, glavni sprat sa velikim dnevnim boravkom, dve spavaće sobe (glavna spavaća soba osmišljena kao studio), kuhinjom, kupatilom i terasom, dok se u prizemlju nalaze soba za poslugu, gostinska soba, letnja i zimska kuhinja, kupatilo i prostor za odlaganje. Ajlin Grej povezuje kuću sa tlom stvaranjem spoljnog dnevnog prostora-terase između stubova.
Ono što ovu kuću čini jedinstvenom jeste to što nije reč o praznom prostoru u koji se jednostavno postavlja nameštaj, već je vila, predviđajući funkcionalnost, izgrađena oko predmeta. Osmišljen sa dvostrukom svrhom, nameštaj istovremeno ima funkcionalnu i poetsku ulogu. U kupatilu se nalazi satelitsko ogledalo sa pokretnom rukom koje omogućava da se vidite i spreda i otpozadi. U dnevnoj sobi, da biste zaklonili pogled na more, dovoljno je da navučete zavesu preko velikog staklenog otvora i otvorite prozor okrenut ka severu, koji otkriva novi horizont stabala limuna, sa starim selom u daljini.
Ajlin Grej bila je strastveno zainteresovana za način na koji se tela kreću kroz prostor. Njen rad vodio ju je ka izradi predmeta u prirodnoj veličini kako bi proverila preciznost skice u odnosu na ljudsko telo. Napravila je kolica za čaj sa površinom od plute kako bi se smanjilo zveckanje šoljica, a druga kolica služila su za prenošenje gramofona.
Među kultnim komadima kuće nalazi se ležaljka – lagani čelični okvir, viseće sedište nalik mreži i podesivi naslon za glavu – direktno inspirisana ležaljkama sa paluba okeanskih brodova. Još jedan amblematski komad jeste fotelja Bibendum, nastala pre izgradnje same kuće. Reč je o udobnoj fotelji sastavljenoj od horizontalnih, preklopljenih jastuka. Naziv ove fotelje odnosi se na reklamni lik kompanije Michelin. Ovoga puta ideja putovanja nije povezana sa morem, već sa automobilom.
Grej je takođe dizajnirala nameštaj opisan kao kamperski stil, namenjen i unutrašnjoj i spoljašnjoj upotrebi. Ovi komadi su modularni, sklapaju se, okreću, uklapaju i uvlače prema gotovo sistemskoj logici. Kuća je tako ispunjena domišljatim rešenjima prilagođenim potrebama stanara. Sa dozom humora, stencil tehnikom ispisala je reči koje pozivaju na razmišljanje i maštu: „Lepo vreme“, „Poziv na putovanje“, „Ulazite polako“, „Zabranjeno smejanje“.
Uticajni i mondenski kritičar Žan Badoviči ugostio je u svom domu čoveka koji će ostaviti trajan trag na lokalitetu Rokbrin-Kap-Martena – Le Korbizjea. Duboko dirnut mestom i samom kućom, vraćao joj se kad god je mogao. Ohrabren od prijatelja i vlasnika kuće, Le Korbizje je sa zadovoljstvom i entuzijazmom oslikao osam velikih fresaka i crteža na besprekorno belim zidovima vile E-1027.
Tim činom simbolično je prisvojio delo koje je stvorila arhitektica čiji je doprinos umanjivao, dok je ona u tome videla skrnavljenje sopstvenog rada. Nije pogrešila, jer je godinama vila pripisivana ili Le Korbizjeu ili Badovičiju, brišući Ajlin Grej iz istorije.
Le Korbizje, zauzimajući još više prostora, izgradio je pored male restoranske kolibe, postavljene odmah uz vilu E-1027 nakon rata, drvenu kabinu za svoja letnja povlačenja. U zamenu za parcelu na kojoj se nalazila kabina, Le Korbizje je za vlasnika imanja izgradio pet Camping Units jedinica, koje su zamišljene kao prototipovi kuća za odmor. Do kraja pedesetih godina vila Ajlin Grej tako je dobila za susede nekoliko rezidencija Le Korbizjea – i samog Le Korbizjea.
Kao da to nije bilo dovoljno, 1965. godine arhitekta iz Čandigara utopio se u moru, naspram svoje kabine i kuće… a sahranjen je na veličanstvenom groblju u Rokbrinu, sa pogledom na more.
Ajlin Grej napustila je ovo mesto pre rata kako bi nastavila svoj život, dok je kuća prolazila kroz pravi pakao pre nego što je početkom 21. veka spasena i obnovljena, konačno omogućivši svakom posetiocu da oseti ono što je arhitekttica zamislila – živu kuću, istovremeno poetsku i funkcionalnu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
