Osnaživanje deteta da kaže "ne" važna je veština u mnogim životnim situacijama.
Džodi Ejr je master nauka i licencirana bračna i porodična terapeutkinja. U svom radu posebno se bavi međuljudskim odnosima, naročito rešavanjem konflikata koji nastaju zbog upotrebe digitalnih uređaja. Njeni tekstovi objavljivani su u stručnim časopisima, među kojima su publikacije Američkog udruženja za bračnu i porodičnu terapiju i Journal of Clinical Psychiatry.
U jednom od svojih tekstova bavila se temom koja je za mnoge roditelje neprijatna, ali sve važnija – kako razgovarati sa decom o pornografiji u digitalnom svetu. Kako ističe, za većinu porodica danas je gotovo nemoguće potpuno zaštititi decu od susreta sa pornografskim sadržajem. Potpuna prevencija zahtevala bi stalni nadzor, softvere za roditeljsku kontrolu, podešavanje filtera za bezbednu pretragu, praćenje korišćenja interneta i niz drugih mera. Ipak, čim dete izađe iz kućnog okruženja, velika je verovatnoća da će na nekom ekranu imati pristup takvom sadržaju.
Prema nedavnom istraživanju neprofitne organizacije za zaštitu dece Common Sense Media, većina dece je videla pornografski sadržaj pre 13. godine. Upravo zato, Ejr naglašava da je važno razgovore o postojanju pornografije započeti rano. Svako dete je drugačije – neka deca će otvoreno postavljati pitanja, dok će se druga povući čim se ova tema pomene. Prvi korak je, kako navodi, stvaranje atmosfere u kojoj dete zna da sa roditeljem može da razgovara o ljudskoj seksualnosti na obrazovan, otvoren i siguran način.
Takvi razgovori mogu pomoći detetu da se pripremi za pritisak vršnjaka, ali i za složene emocije koje se mogu javiti kada se susretne sa eksplicitnim sadržajem. Edukativan razgovor detetu daje prostor da postavi pitanja, a istovremeno gradi poverenje između roditelja i deteta. Rana komunikacija može ublažiti neprijatnost koja često nastaje kada se o seksualnosti ćuti sve do adolescencije.
Razgovor sa decom o pornografiji je osetljiv, ali važan zadatak i najčešće ne može da se završi jednim razgovorom. Potrebno je više razgovora tokom vremena, uz jezik prilagođen uzrastu i razvojnoj fazi deteta. Decu treba učiti seksualnoj pismenosti od trenutka kada počnu da postavljaju pitanja koja se tiču ljudske seksualnosti. Cilj je da informacije budu jasne, tačne i primerene njihovom uzrastu.
Ejr predlaže da se razgovor započne pitanjima koja pokazuju radoznalost i otvorenost, na primer: „Reci mi šta te tačno zanima“ ili „Kako mogu da ti pomognem da se osećaš sigurno kada želiš da me pitaš nešto o seksualnom ili sadržaju za odrasle?“ Normalno je da roditelji osećaju nelagodu kada razgovaraju o ovim temama, ali otvorenost i tačne informacije mogu pomoći detetu da razume različite aspekte pornografije, uključujući i potencijalnu štetu za onoga ko takav sadržaj gleda.
Autorka naglašava i da je važno detetu objasniti da je pornografija industrija zabave i da sadržaj koji se pravi nije namenjen deci. Roditelji mogu pomoći detetu da postavi zdrave granice kada se susretne sa pornografskim sadržajem – bilo slučajno, bilo zato što mu je neko poslao snimak. Važno je da dete zna da ne mora da pogleda neki video samo zato što mu je ponuđen. Rečenice poput: „Ne moraš to da gledaš ako ne želiš“ ili „U redu je da kažeš drugarima da nisi spreman/spremna za to“ mogu pomoći detetu da se oseća sigurnije i zaštićenije.
Prema njenim rečima, osnaživanje deteta da kaže „ne“ važna je veština u mnogim životnim situacijama. Mnogi roditelji se plaše da će razgovor o pornografiji podstaći dete da traži seksualni sadržaj, ali otvoren razgovor zapravo može smanjiti rizike koji nastaju kada dete ostane samo sa svojom radoznalošću, bez podrške i tačnih informacija.
Deo razgovora treba da budu i teme bezbednosti – na primer, rizici, uključujući pravne posledice, kopiranja i slanja pornografskih fotografija ili snimaka. Posebno je važno razgovarati sa decom o tome zašto ne treba da šalju svoje fotografije niti fotografije drugih osoba. Na taj način roditelj postavlja važnu osnovu: seksualno zdravlje podrazumeva pristanak na više nivoa.
Deca se sa pornografijom susreću iz različitih razloga, često i sasvim slučajno. Zato je važno da znaju da mogu da se obrate roditeljima za pomoć i savet kada se to dogodi. Više razgovora o ovoj temi pomaže detetu da roditelja doživi kao osobu koja razume realnost digitalnog sveta i dostupnosti pornografije na internetu, ali koja o tome ne razgovara kroz sramotu, paniku ili oštru osudu.
Kako zaključuje Džodi Ejr, razgovor o seksualnosti tradicionalno je jedan od najtežih razgovora za roditelje. Ipak, kao porodična terapeutkinja, ona veruje da je važno deci dati znanje, pomoći im da postave jasne granice i da veruju da su njihovi roditelji ili staratelji pouzdan izvor zdravih i tačnih informacija.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
