Ima li šta gore od tročasovnog leta avionom na kojem nečija beba sve vreme neutešno plače, bez pauze?
Ili zamislite sledeću situaciju – došli ste u restoran sa prijateljicom koju dugo niste videli i želite da jedna drugoj milion i jednu stvar ispričate uz čašu vina, međutim, za stolom pored se dešava rat hranom između dvoje petogodišnjaka i vi jednostavno ne možete da dođete do reči.
Ili ovu – pobegli ste s dečkom na vikend, jedva ste dočekali da hotelski vajb dovede među vama strasti do usijanja, međutim, usred akcije, iz sobe pored kreće da zapomaže nepoznati dvogodišnjak kojem eto baš sad rastu petice i odjednom imate najbolju kontracepciju na svetu.
Deca su divna i obožavate ih, ali da li baš uvek morate da budete “osuđeni” na druženje s njima? Nepopularno mišljenje: čak ni roditelji, koji svoju decu vole najviše na svetu, ne vole baš svaki trenutak da provode s njima i neophodan im je predah, što od svojih, što od tuđih malaca.
Koncept hotela bez dece u svetu uveliko postoji i mnogi su ga prigrlili oberučke, uprkos osudama. Jer deca su najveće blago i ne daj bože da neko prizna da je nekad jednostavno lepše i lakše kad nisu tu – bila tvoja ili tuđa.
Zbog činjenice da ova tema toliko polarizuje javnost, odlučila sam da opipam kako o njoj razmišljaju ljudi iz Srbije. Iskreno, očekivala sam oštre odgovore, ali ne baš toliko. Većina učesnika u anketi ostrvila se na mene kao da sam rekla da decu treba sveukupno zabraniti i ukinuti. Doživela sam čak i uvrede, a vala i blaže pretnje. Brzo mi je postalo jasno da sam dirnula u osinjak koji se ne dira. Ovo su samo neki od komentara koje sam dobila:
„Treba zabraniti ovako glupa i besmislena pitanja.”
„Na sva tri mesta bih zabranila ulazak osobama koja postavljaju ovakva pitanja… I osobama kojima su životinje preče od djece gledam paščad i mačke mogu, a deca ne mogu, kuda ide ovaj svet? Pohapsiti sve kojima deca smetaju…”
„Pse vode svuda, sad će deci da zabrane ulaz u restorane i avione, a psi mogu svuda, ispade psi imaju veća prava od dece! Svi smo nekad bili deca, uostalom, zabranjivanjem tako nečega se pružaoci takvih usluga odriču svoje klijentele i samim tim i zarade! Zabranila bi ljude koji tako nešto i pomisle…”
„Ime i prezime ovog stručnjaka koji je ovo napisao. Da mu ja postavim samo jedno pitanje. Je*o me dan kad sam naučio čitati.”
„Goveda, kako zabraniti decu bilo gde, ugasite se da ne postojite ljige jedne.”
Ipak, bilo je i onih koji zbog ovog pitanja nisu poželeli da me razapnu i misle da ima smisla uvesti ovakve usluge. Oni kažu:
“Meni je super da postoje hoteli bez dece da bi tamo mogli da odu roditelji, da se odmore od svoje i sve druge dece bar jednom godišnje.”
“Ne mogu ni da nabrojim sve slučajeve u kojima su mi razmažena deca izvan ikakve kontrole roditelja upropastila odlazak u restoran. Ne govorim ovde o finoj i vaspitanoj deci, nego o onima koji se nekontrolisano dernjaju, skaču, trče, plaču i rade sve što mogu da vam zagorčaju život. Razumem roditelje koji su na to navikli i kojima je odlazak u kafanu verovatno jedna od retkih prilika da malo odmore, ali ne na račun drugih ljudi. Možda ne bh direktno zabranio dovođenje dece u restoran, ali bih svakako ohrabrio ugostitelje da opomenu roditelje čija deca divljaju. Vikendom bih, bogami, uveo i novčane kazne!”
„Nisam za to da se zabrani ali nisam ni za to da mi tuđa deca skaču po glavi, a da pri tom roditelji mrtvi ladni ne reaguju na ponašanje svoje dece za koju misle da svima treba da budu centar sveta.”
BONUS VIDEO: Podcast Mamazjanija Milica Đurđević Stamenkovski: Nije lako biti trudnica u parlamentu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
