Letnji raspust - omiljena stvar svakog školarca, a jedna od najvećih briga svakog roditelja. Pitali smo vas kako se snalazite, a među preko 250 odgovara se istaklo jedno rešenje.
Za zaposlene mame i tate, organizacija čuvanja dece tokom letnjeg raspusta može predstavljati ozbiljan izazov, posebno ako nemaju pomoć baka i deka. Skoro dva i po meseca, roditelji imaju obavezu da žongliraju između posla, dece koja ostaju sama kod kuće ili izdvajaju novac za njihovo čuvanje.
Iz godine u godinu, svaki od ovih izbora postaje teži i teži. Pre nekoliko godina, mi, deca sa sela, imali smo apsolutnu slobodu, jer je bar neko od familije bio „kuća uz kuću“, a u krajnjem slučaju – i roditelji su nam radili tu negde, u blizini. Deca iz grada su dolazila kod baka i deka, pa smo svi zajedno odlazili u neku banju ili na planinu.
Danas, ipak, situacija je malo drugačija. Dadilja koja je čuvala moju ćerku ima skoro 70 godina, i nije jedina koja ne odlazi u penziju. Naši roditelji nemaju drugi izbor sem da rade do pozne starosti, što im ne ostavlja previše prostora da uživaju u unučićima, a samim tim ni roditelji nemaju tu slobodu da spakuju klince u kofer i prepuste čarima druženja sa bakama i dekama.
Zbog toga smo pitali vas, zaposlene roditelje mlađih školaraca koji nemate pomoć baka i deka – Kako se snalazite tokom letnjeg raspusta?
Među skoro 250 odgovora, najčešći je da ostavljate decu kod kuće, već od prvog razreda.
„Deca od osam godina itekako se mogu ostavljati sama, iako nam zakon i zapad poručuju da ne smeju. Ako ste ih naučili na samostalnost, niste ih tetošili i vezali za sebe previše, sve će biti ok. Mi koji smo rođeni za vreme Tita i malo posle njega, naučeni smo da ostajemo sami. I ne samo da ostajemo sami, već i da se staramo o mlađoj deci. Moj muž je biciklom išao po brata u vrtić sa 7 godina. Kroz grad, bez biciklističkih staza, ga vozio do kuće koja nije bila blizu. Ja sam u vrtić već išla sama, predškolsko, pa se setim da nam daju novac da platimo nešto vaspitačicama, a mi novac u dokolenice, pa hajde kroz park do vrtića. Strah nas, veliki park je to, šuma, uhvatimo se za ruke, pa trčimo do vrtića kao bez duše. Ali se nismo posle žalili roditeljima da nas je bio strah. Ali danas, danas ne možeš ni dete od 10 godina ostaviti samo, svašta im pada na pamet od silnih Tik Tokova i gluposti koje gledaju. A pritom ne znaju sebi ni sendvič napraviti, a kamoli šta drugo“, napisala je Josipa.
„Moje dete je samo od 1. razreda, sad će u četvrti. Mlađe u vrtiću, a stariji kući. Deo raspusta uzmem godišnji, deo su kod tate, a tih nekih mesec dana koliko nam ostane bio je sam, Dovoljno je zreo da zna šta je opasno, ostavim mu obroke, čujemo se redovno, imam komšiluk u slučaju nečega, bivao je i kod druga u komšiluku, igraju se napolju. Srećom, iako živim u gradu, komšiluk je miran, i svi se znamo. Nemam baka servis, i nas troje smo sami već 5 godina. Bude mi ga žao, ali moram raditi, žalije bi mi bilo da su gladni ili da nemaju krov nad glavom“, podelila je Danijela.
„Organizacija sa hranom, kuvanje unapred, buđenjem, alarm, drugim roditeljima, komšijama za druženje, prijateljice, instalirana kamera, kontakt. Rad u 3 smene, samohrani roditelj. Sad je lakše, ima 10 godina, pa se pravim važna, ali pre 6 godina bilo je drž ne daj“, rekla je Marinela.
„Ja sam ostavljala starije dete, od 7 godina, da čuva mlađe od 4 godine, na par sati. Nikad nisam imala pomoć. Plaćali letnje centre i razne zanimacije. Radila kraće, ma svakako. Hvala Bogu pa sve prošlo. Mada mene i mog brata niko ni toliko nije čuvao. Zamislite molim vas, sami od prvog razreda išli u školu i sami pisali domaći. Od komšija mali imao dadilju do 14. godine. Nikad nisam skontala ko je koga čuvao“
„Moj od 7 godina već ostajao sam, sad ima 9, počeo je raspust i opet je sam. Rasporedi sebi dan dok nas nema“
S druge strane, neki od vas ne smatraju da deca treba da ostaju sama kod kuće.
„Deca od 8 godina sama? Jeste vi normalni? Pa moja sestra od tetke je bila sama u tim godinama i zamalo nije zapalila stan kad je pokušala da nešto podgreje na šporetu. A da ne pričam za decu koja sama šetaju ulicom u tim godinama i izložena su kidnapovanju. Vaš problem je što čekate da se nešto desi pa onda kukate, ali tada je kasno.“
„Ja radim online tako da bez brige balansiram između privatnog i poslovnog života. Radim kad hoću, koliko hoću, bez stresa i šefa nad glavom.“
„Ja radim od kuće, na žalost, samo sam fizički prisutna.“
„Vodite ga sa sobom na posao. Može biti od pomoći i taman da nauči nešto.“
„Kao i do sad. Kontra smo smena od kad su se rodili.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
