Uticaj kovida na mentalno zdravlje Srba: Žene na udaru

Istraživači i sagovornici na panelu Hemofarm fondacije bili su prof.dr Nađa Marić - vanredna profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu i rukovodilac službe za naučno-istraživačku i obrazovnu delatnost Instituta za mentalno zdravlje, dr Ljiljana Lazarević - viša naučna saradnica na Institutu za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu i prof. dr Goran Knežević - redovni profesor na Odeljenju za psihologiju i Laboratoriji za istraživanje individualnih razlika Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Oni su predstavili svoje istraživanje sprovedeno od početka pandemije 2020. do početka 2022, kako bi utvrdili uticaj kovida na nastanak psiholoških poremećaja.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 ljudi.

Kovid stres sindrom

Skoro svi ispitanici su, bez obzira na prethodne predispozicije pokazali jednu sličnost- strah od zaraze i anksioznost usled nedostataka sredstava zaštite. Dva glavna ne-kovid stresora koja su uticala na naše mentalno zdravlje su finansijski problemi (kriza i gubitak posla) i međupartnerski odnosi poput raskida dugih veza.

Osobe koje su najjače bile pogođene "Kovid stres sindromom" su sledeće kategorije ljudi: žene, penzioneri, osobe koje su imale/ju neki od psiholoških poremećaja, oni nižeg obrazovanja i oni koji su bili primorani da budu u izolaciji.

Jedan od zaključaka istraživanja je bio da je došlo do porasta umerenih simptoma depresije. Ilustracije radi, blagi simptomi depresije su sa 2,1 odsto 2013. porasli na 4,1 odsto 2021, da bi se u februaru 2022. oni vratili na vrednost od dva odsto.

Procenat stanovništva koji je pokazao ozbiljne simptome koji zahtevaju hospitalizaciju iznosi 0,3%, što je oko 13.500 stanovništva, ali se taj broj ne razlikuje od normalnog, ne-kovid stanja.

"Svaki šesti stanovnik je ispunio uslove neke od dvanaest osnovnih psiholoških oboljenja."

Najčeše registrovani poremećaji  u toku pandemije su:

-depresivne epizode

-generalni anksiozni poremećaj

-zloupotreba supstanci - uglavnom alkohola

"Što je veće mesto, veća je i depresivnost", jedan je od zaključaka. Psiholozi, koji su deo ovog istraživanja, su skrenuli pažnju na "Atlas mentalnog zdravlja" i činjenicu da su ljudi u Srbiji "prepušteni sami sebi" usled malog broja psihologa po glavi stanovnika. Neka mala mesta nemaju psihologa ni u domu zdravlja! Nesvesni svog psihičkog stanja niste u sposobnosti da izrazite problem, ako ga imate, pa je na taj način teže registrovati da li neko pati od nekog konkretnog psihološkog problema ili poremećaja. Veliku podršku su nam u jeku pandemije pružali bliski ljudi, a ne stručna lica.

Teorije zavere

Istraživanje o direktnom odnosu pandemije kovid 19 i mentalnog zdravlja nacije je skrenulo pažnju na tendenciju da se veruje u teorije zavere. Ljudi skloni psihozama i magijskom mišljenju, oni zatvoreniji za iskustva i podložniniji predrasudama,  kao i oni nižeg obrazovanja, spadaju u grupu koja više veruje u teorije zavere.

Najčešće teorije zavere u koje su ljudi poverovali u toku pandemije su: zavera farmaceuta koji profitiraju od pandemije, američka vojska koristi kovid kao biološko oružje, uticaj 5G mreže, zavera kako bi se smanjila prenaseljenost i na kraju  sumnja da virus uopšte  postoji. Interesantno je da je u zemljama Zapadnog Balkana sličan procenat onih koji veruju u teorije zavere i da je je taj broj približan onom među stanovnicima Velike Britanije i SAD.

Šta je zaključak?

Opšti zaključak istraživanja je da su se ljudi u toku dve godine pandemije navikli da se nose sa neizvesnošću, da je u početku pandemije postojao skok kovid stres sindroma sa umerenim simptomima depresije, ali da je taj procenat opao početkom ove godine. Najveći kovid stres agresor bio je strah od zaraze  i nedostatka zaštitnih sredstava,  finansijski problemi i partnerski odnosi su najčeši iz kategorije stresora koji nemaju direktan koren u pandemiji.

"Više malih trauma koje se nakupljaju vremenom imaju isto dejstvo kao i velika trauma."  Kao nacija smo u toku dve godine nošenja sa strahovima povezanim sa pandemijom korona virusa uspeli da se priviknemo, i reagujemo bez skretanja u ozbiljne psihološke poremećaje.

***

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram