U modi je "prirodan izgled". Ali, šta to zapravo znači i gde su granice? Stavovi su različiti.
Pišu: Ivana Stojanov i Ana Kalaba
Ivana: Neću nazad u pećinu
Živele sve slobodne ženske odluke, posebno one koje ih rasterete, donesu olakšanje i približe ih onoj fazi u životu u kojoj mogu da kažu „zabole me za to, ne moram ja više ništa“. Ne moram da usisam kuću danas, ručak za sutra kupite, kasnim, ali neću trčati, neće ništa izgoreti. Jedna sam od tih žena koje su dosta kasno naučile da se očekivanja ne moraju uvek ispuniti, ali ne, seda kosa mi ne ide s tim u paketu.
Ne moram da se vratim u pećinu da bih došla do te faze. Kakve veze ima šminka, garderoba i farba za kosu? Pa zar ne pričamo uvek da se šminkamo i sređujemo zbog sebe, a ne zbog drugih? Koliko puta smo se raspravljale sa muškarcima koji u to nisu verovali jer se svet samo oko njih okreće? I evo, sad žene masovno prestaju da kupuju šminku, kažu ne treba im to da bi bile zadovoljne sobom. Rasteretile su se i puštanjem sede kose, neke koje poznajem, a koje su odjednom bele kažu – laknulo nam je. O dlakama na nogama i pod rukom ne bih – meni su ružne na svakom i tačka.
U glavi mi je moja Ana koja čim ustane nabaci rumenilo, maskaru i krejon, čak i kada ne izlazi iz kuće i niko joj ne dolazi u goste. Kaže – mrzi kad u prolazu čekira ogledalo pa se isprepada. Ili Sanja koja kosu nikad ne pere kod kuće, i jedinu lovu koju troši na ulepšavanje daje na feniranje jer dobra frizura je sve! Ja balansiram. Vikendima imam faze kad sam u trenerci, čupava i bleda, ne pipam neseser, ne zanimaju me ni kreme ni karmin. Baš tih dana sam shvatila da se ne osećam dobro iznutra kad sebi ne ličim na čoveka, pardon ženu koja ima makar želju za životom. Onda ofarbam izrastak, isfeniram se sama, nabacim bronzer, maskaru, obučem farmerke umesto trenerke s rupom, i raspoloženje mi se momentalno popravi. Javi se i želja da mrdnem iz svoje pećine.
I sad, ako vas smara da se farbate i super ste sebi sa sedom kosom i bez šminke – go for it. Super ste i meni. Pa ipak, postoji jedan paradoks koji sam provalila, pa molim Kalabu da mi bar usmeno, ako ne u ovom dvouglu objasni. Zašto su u salonima svih vrsta – kozmetičkim, frizerskim, baš sada najtraženiji razni tretmani koji simuliraju „prirodnost“? Šminka – prirodna, obrve – idu na gore ali prirodne, kosa – 10 sati na stolici da bi delovala kao da je izašla iz kreveta, a eno viđam čak i simuliranje sede kose uz pomoć raznih platinastih nijansi. Zato mi deluje da sve te parole „ua kozmetika“ kod mnogih nemaju veze sa istinskim oslobođenjem, već sa još jednim novim trendom u kom je na Instagramu važno odbaciti stege, ali dati bogatstvo na tretman koji će te učiniti prirodnom.
S tim imam problem, teze se zamene lako i vezuju se za neka važna ženska pitanja. Pa samo da se nekako odvoji jedno od drugog, jer u suprotnom zaista ćemo se vratiti u pećine, a još ćemo to papreno i da plaćamo.
Živela šminka, crknite podočnjaci, nek oproste one koje se ne slažu, samo mi je muka kad trend ženi diktira šta je za nju ok. Zato da ne pričamo o nametnutim očekivanjima. I dalje je na nama da razmislimo kako se bolje osećamo – balajaž ili sedijaž.
Ana: Sebi najlepša
Sebi sam najlepša na moru. Evo, baš ovih dana gledam slike s prošlogodišnjeg letovanja, totalna “divljakuša”. Kosa mi je istovremeno i raščupana i ulepljena od soli, a čak i da nije, teško bi se to frizurom moglo nazvati jer je obično pustim u tom periodu da raste svojim tokom. Moja koža baš ne voli sunce, pa mada se mažem po pet puta dnevno, uvek dobijem neke pegice, nos mi malo izgori, oko očiju ostane belo zbog naočara… Obrve inače ne čupam, taman je “prirodan izgled” u modi, a na moru se ni ne depiliram baš redovno, jer ionako su mi dlake svetle, ne vide se na suncu. Bar ih ja ne vidim i to mi je sasvim dovoljno.
Ali, baš na tom poslednjem letovanju, na plaži u Grčkoj sam ih na jednoj devojci primetila. U kratkom šortsu, preplanula i samouverena, prošla je na pet, šest metara od mog peškira i čak i na toj razdaljini bilo je lako uočiti tamne malje na njenim savršeno oblikovanim nogama.
U, ova ladno pušta dlake na nogama – nisam bila ni svesna da sam to glasno izgovorila. Drugar koji je bio sa mnom bio je u fazonu da nije ni primetio, mada sam videla kako je odmerio devojku. Kako bre nisi, može kike da uplete?!
Nije on primetio ni “šiške ispod miške” ni celulit na guzi.
A mene nije bilo sramota što ja jesam, jer sam ostatak dana bukvalno provela zadivljeno posmatrajući tu prelepu mladu ženu kako dominira plažom kao ideal prirodne ženske lepote, naspram grupe tinejdžerki, koje savršeno izdepilirane, počupkane, obrijane, isfenirane, nalakirane, namazane, zategnute, utegnute, našminkane čak (prirodni look je u modi, pa je za plažu dovoljno samo malo maskare i sjaja za usne) – jedna drugu uveravaju da ne izgledaju debelo u tom kupaćem…
Takva razglednica s letovanja čini mi se ilustruje čitav taj nesporazum oko insistiranja na prirodnom izgledu, a ja sedim tu negde između sa svojim zamaskiranim kompleksom zbog viška kilograma, poluobrijanih nogu i nijansom kose koju nijedan frizer ne bi mogao da potrefi i mirne duše tvrdim da taj “trend” oslobađa ženu.
Oslobađa te nesrećne tinejdžerke koje se tripuju zbog svake pogrešne dlačice na svom telu i koje će možda dozvoliti sebi da u nekom momentu potrče i opuste se na plaži, iako im tad “ispadne” stomačić.
Oslobađa moje koleginice koje su rešile da prestanu da se farbaju i puste sede pramenove – jer, zašto da ne, može super da izgleda i da „ne izgledaju kao neke babe“, a ako im se baš ne svidi kako im stoji, mogu ponovo da se ofarbaju.
Oslobađa moju drugaricu koja je alergična na farbu za kosu i ceo život pokušava da se ugoji.
Oslobađa mene od loših fora zbog toga što ne čupam obrve i nikad nisam jer nisam htela da izgledam kao druge devojke (a i boli me užasno). Vidite da su “čupave” sad u modi.
Ma, oslobađa nas od svega što nam ne prija i “daje dozvolu” da se osećamo dobro u svojoj koži čak i ako nismo stigle da odemo do frizera ili da se našminkamo za posao, ako imamo podočnjake koje ne znamo više kako da prikrijemo, možda smo sebi baš lepe tako „žgoljave“ i „ravne“, možda nam je depilacija užasno bolna i ne želimo to da trpimo, a možda smo procenile da je život bez brushaltera mnogo lakši i briga nas što će neko da pilji u naše opuštene grudi…
Naravno, super je što živimo u 21. veku pa postoje raznorazni načini da se izborimo sa svojim eventualnim fizičkim nesigurnostima, ako nam je to potrebno da bismo se osećale lepše i samouverenije, ali za sebe, ne po meri drugih.
Da se ne lažemo, crveni karmin uvek imam u torbi jer mi u trenutku podiže samopouzdanje i puder za snimanje jer ne želim da se „sjajim“, dlake ispod pazuha ne dozvoljavam sebi ni zimi jer mi je užasan osećaj, inače mrzim dlake, a juče sam snimila i jednu sedu vlas i odmah uzela u razmatranje izvlačenje pramenova… Mada, sad kad gledam, možda i da je pustim.
***
Bonus video: Šiške poznatih lepotica
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
