"True crime" je jako popularan žanr dokumentaraca i serija, žene ga obožavaju i masovno gledaju. Zašto je to tako?
Istraživanje Ejden Ariel ulazi u psihološke i kulturološke razloge koji objašnjavaju zašto žene vole da gledaju krimi dokumentarce uznemirujućeg sadržaja. Ako se malo upustite u tematiku, primetićete da na Jutjubu o zločinima iz prošlosti, ali i onim aktuelnim uglavnom govore žene. Da li je tačno da se opuštamo uz sadržaj koji nikako nije relaksirajući? I ako je tako – zašto?
„Sećam se kada sam prvi put shvatila koliko su privlačni dokumentarci o slučajevima ubistava. Bila sam prva godina fakulteta i tražila sam način da se opustim i oslobodim od stresa. Umesto žurki ili spavanja, počela sam da istražujem serijske ubice“, napisala je Ejden. Ubrzo je sa popularnih slučajeva poput Teda Bandija (možda najpoznatiji serijski ubica čija su meta bile žene), i informacija sa Vikipedije, materiju počela da istražuje mnogo dublje.
„Zašto je istraživanje o kriminalcima, od kojih su neki brutalno ubili žene imalo takav uticaj na mene“, zapitala se Ejden. Ubrzo je shvatila da nije sama u svojoj fascinirantosti serijskim ubicama. Odgovor na pitanje zašto, nije tako jednostavan, što ste verovatno zaključili na osnovu tematike, ali leži u ljudskoj psihologiji.
Samoodbrana i empatija
Samo 2019. interesovanje žena za ovaj žanr je povećano za 16 odsto. Najlogičnije objašnjenje je da možemo nešto da naučimo iz slučajeva gde su žrtve upravo žene.
Muškarci su skloniji da počine zločin, a žene su u velikom broju slučajeva žrtve (što, naravno, ne znači da ne postoje obrnute situacije i tendencije).
Samoodbrana i oprez nikada nisu na odmet, a iskustva drugih žena nam mogu pomoći da se zaštitimo.
Još jedan razlog je da, naučno, žene imaju viši nivo empatije, samim tim, zainteresovanije smo i za razloge – zašto neko počini zločin.
Način da izbacimo bes?
Nasilne video igre i sportovi su uglavnom omiljena razbibriga muškaraca. Gledanje dokumentaraca o nasilnim zločinima može poslužiti kao izduvni ventil od normalnih ljudskih osećanja kao što je bes.
Šta smo zaključili?
Naravno da ovaj žanr nije rezervisan samo za žene. Ali šta je opšti zaključak – zašto žene toliko vole krimi dokumentarce?
Potreba za pravdom, osećaj da smo sigurne (da mi nismo žrtva konkretnog zločina), empatija, neka su od objašnjenja.
U svojoj knjizi “ I will be gone before dark“, Mišel Maknamara sažima razlog u korenu, koji će mnoge žene koje su preživele zločine potvrditi.
„Moram da vidim njegovo lice, gubi moć kada mu vidim lice“, piše ona, aludirajući da žrtva zločina može da dobije koliko-toliku kontrolu nad svojim životom nakon što svog agresora pogleda u lice.
***
Bonus video: Svetske zvezde u Pirelijevom kalendaru kroz objektiv Brajana Adamsa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
