Najveće zablude o pesimizmu i optimizmu

Da li je baš sve tako jednostavno? Psiholog Džuli Norem smatra da nije i ona tvrdi da je određena doza pesimizma čak i dobra za suočavanje sa nepremostivim problemima koje ćemo pre ili kasnije imati. U svom autorskom tekstu za sajt Psychology Today ona je nabrojala neke od najčešćih zabluda o optimizmu i pesimizmu. Više o njenim zapažanjima o ovoj temi možete saznati u redovima koji slede, piše citymagazine.rs. 

Zabluda #1: Ljudi su optimisti ili pesimisti

Nije tačno da je neko uvek samo optimista ili pesimista povodom svih stvari. Vrlo često se dešava da neko, na primer, polaže velike nade u svoj poslovni uspeh, dok s druge strane ima mala očekivanja u vezi sa svojim ljubavnim životom. Sve zavisi od temperamenta date osobe i okolnosti u kojima se nalazi.

Zabluda #2: Optimizam je urođen

Mada je ova opservacija donekle tačna, jer geni umnogome određuju našu psihologiju, ljudi ipak imaju slobodnu volju i mogu iz iskustva da nauče kako da formiraju adekvatna očekivanja o budućnosti, a da ne odu ni u jedan ekstrem.

Zabluda #3: Uvek je bolje biti optimista nego pesimista

Kao što smo već napomenuli u uvodu, zdrava doza pesimizma i te kako može biti korisna u našem životu, a posebno kada se suočavamo sa velikom neizvesnošću. Važno je psihološki se pripremiti za najgori scenario neke situacije, kako bi u slučaju da se on desi izbegli fazu šoka i razočaranja i odmah se uhvatili u koštac sa svim gorućim problemima.

Zabluda #4: Pesimizam nas sprečava da budemo srećni

Biti pesimista u nekim okolnostima je savršeno razuman stav i on nije nužno toliko štetan po naše blagostanje kako se možda čini. Naravno, treba razlikovati odbrambeni pesimizam i fatalistički pesimizam. Ovaj prvi nas čuva od zabluda, verovanja u čuda i prevelikih očekivanja. Fatalistički pesimizam, s druge strane, ne ostavlja nimalo mesta za nadu i gotovo nužno dovodi do depresije ili je njen simptom.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram