Glen Klouz, jedna od najcenjenijih glumica našeg doba, rođena je 19. marta 1947. godine u Konetikatu.
Život 74-godišnje američke glumačke dive jednog dana mogao bi poslužiti kao predlog za film. Njeno detinjstvo obežilo je odrastanje u kontroverznom religioznom kultu koji je osnovao evangelički fundamentalista Frenk Bučman iz Pensilvanije, piše zadovoljna.hr.
To je bila grupa u kojoj su svi morali da govore iste stvari i ponašaju se na isti način.
„Za mene, kao dete, to je bilo poražavajuće jer su mi u vreme kad sam sama trebala da shvatim šta sam, drugi govorili šta moram biti. Jednostavno nam ništa nije bilo dopušteno. Bilo mi je teško jer do trenutka kad sam uspela da se izvučem iz svega nisam verovala svojim instinktima. Verovala sam da su to misli koje je neko drugi usadio u mene“, kazala je glumica o kultu u kojem je živela od svoje sedme do 22. godine.
Nikada nije otkrila kako je zapravo pobegla iz kulta, ali poznato je da je odmah nakon izlaska upisala fakultet: „Mislila sam da će se svet promeniti ako se svi držimo za ruke i zajedno pevamo. Bila sam vrlo naivna. Mnogo me toga nateralo da odem, a onda sam ušetala na fakultet u odeljenje za dramu i jednostavno postala neko drugi“.
Njen neverovatni glumački talenat bio je očigledan od samog početka studija pa joj nije dugo trebalo da osigura uloge u raznim pozorišnim produkcijama. Filmski uspeh stigao je u osamdesetima. Reditelj Džordž Roj Hil otkrio ju je 1980. godine na Brodveju i tražio da dođe na audiciju za film The World According to Garp s Robinom Vilijamsom. Naravno, dobila je ulogu, a izvedba u filmu osigurala joj prvu nominaciju za nagradu Oskar.
Sedam godina kasnije dobila je ulogu u filmu Fatalna privlačnost koji ju je lansirao među najveće holivudske zvezde.
„To je bila prva uloga s kojom sam se odmaknula od dobrih majčinskih likova. Nikada se nisam više pripremala za film“.
Ovaj kultni psihološki triler doneo joj je četvrtu nominaciju za Oskara. Sedmu je osvojila za film The Wife iz 2017. godine, ali nagrada joj je opet izmakla. Za razliku od mnogih kolega, Glen ne skriva da bi ga jednog dana ipak želela da ga osvojiti.
„Oduvek sam se osećala kao autsajder u glumačkom svetu i nagrada poput Oskara mnogo bi mi značila upravo zbog tog osećaja. To je jedno od najvažnijih filmskih priznanja koje možeš dobiti i s obzirom na to koliko dugo radim ovaj posao, naravno da bi mi to mnogo značilo“.
Svoj privatni život uspešno je skrivala od očiju javnosti, ali poznato je da se tri puta udavala (i razvodila). U vezi s producentom Džonom Starkom 1988. godine dobila je ćerku En s kojom je glumila u filmu The Wife. Bogato životno iskustvo čini je sjajnim sagovornikom, pa smo iz njenih intervjua izdvojili životne lekcije koje je podelila s drugima. Pročitajte ih u nastavku.
POGLEDAJTE JOŠ:
1. O VAŽNOSTI OBRAZOVANJA
Pre fakulteta nisam imala pojma o ničemu. Bila sam prazna kutija za alat. Željna znanja. Za mene su studije doslovno bile poput vode u pustinji. Jednostavno sam počela da rastem. Studirala sam dramu i antropologiju. Šta je obrazovanje uradilo za mene? Probudilo znatiželju o određenim područjima koja će trajati do kraja života. To je, po meni, dužnost studija drutvenih nauka. I zato, kada mi ljudi priđu i kažu šta trebaju da urade kako bi postali glumci, ja odgovorim: ‘Pronađi dobar fakultet društvenim nauka.’ A to je zadnja stvar koju žele da čuju.
2. O LIČNOM OSTVARENJU
Moja mama je čitav život sebe podređivala mom ocu. Bila je u osamdesetima kad mi je rekla: ‘Osećam se kao da ništa nisam postigla.’ To je bilo toliko tužno. Mi žene, mi smo hraniteljke, to je ono što svi očekuju od nas. Imamo svoju decu, svoje muževe, partnere. Ali mi moramo pronaći svoje ispunjenje. Moramo slediti svoje snove. Moramo reći: ‘Ja to mogu.’
3. O SAMAČKOM ŽIVOTU
Sada sam sama. Ironično je to što se nikad u životu nisam više osećala živom i željno iščekivala sve novo što dolazi. Mislim da to ima veze sa spoznajom ko ste zapravo kao osoba i spoznajom da je u redu biti ta osoba. Izgleda da sam ja po tom pitanju malo kasnije procvetala.
4. O SRAMEŽLJIVOSTI I INTOVERTNOSTI
Kao malena devojčica bila sam neverovatno sramežljiva van kruga porodice i danas još uvek nosim u sebi tu sramežljivost. Što je manje ljudi oko mene, to sam srećnija. Ja volim tišinu, ali neki ne znaju šta bi s njom. Problem je u tome što danas mnogo ljudi ne prepoznaje što im njihov unutrašnji glas govori. Toliko je drugih glasova koji im na uho šapuću šta bi trebali da budu, da misle i da izgledaju. Bombardovani smo bukom i slikama i zbog toga smo zaglavljeni.
5. O BRAKU I LJUBAVI
Bila sam u mnogo veza i bio je to težak put. Sada ne tražim nikoga. Osećam poštovanje prema braku, mislim da je to sjajna stvar. Želiš nekoga ko će te čekati kod kuće, nekoga ko će ti čuvati leđa. Iako nikad nisam bila uspešna s brakovima, verujem u njih. Ali takođe mislim kako je najvažnija stvar u životu poznavati sebe, shvatiti šta tebi donosi zadovoljstvo i biti ostvareno ljudsko biće. Kada si umetnik, ponekad si toliko okupiran svojom umetnošću da nemaš dovoljno emotivne energije kako bi se dao nekom drugom. Zato je, na neki način, lakše kad si sam.
6. O STARENJU
Godine donose slobodu. Što sam starija, lakše mi je reći: ‘Ne, ne želim to da uradim. To mi neće doneti nikakvo zadovoljstvo.’ Mislim da sam u životu često stvari odrađivala zbog osećaja dužnosti, a sada više nemam razloga za to.
7. O MUŠKOM EGU
Toksična muževnost je jedna vrlo kompleksna tema. Očito je da muški ego može biti neverovatno destruktivan. Potrebno mu je nešto što će ga učiniti civilizovanijim. Evoluirali smo u ratnike. Nažalost, motiviše nas potreba za moći i teritorijom, a to je najviše izraženo na muškoj strani. Mislim da je to stvarnost ljudske prirode. Trenutno je sve radikalno izvan balansa. Gubimo važnu bitku sa svojom mračnom stranom. Ja pronalazim čudnu utehu u prirodi. Priroda će ovako ili onako preživeti, ali ljudi? U to nisam sigurna. Mislim da smo previše pohlepni i glupi za to.
8. O POSLU
Nisam dobra u postizanju balansa između posla i slobodnog vremena. Puno sam bolja kad radim. Uvek osećam krivicu kad se odmaram. Više od svega volim da čita i stalno mislim da moram da zaradim vreme za tu aktivnost. Ali nedavno sam rekla samoj sebi: ‘Dosta više s tim. Jednostavno uživaj.’ Recimo da je život za mene uvek bio malo veći izazov od posla.
9. O EMOCIJAMA
Generalno govoreći, muškarcima je puno teže da se emotivno izraze nego ženama. To je stvarno veliko generalizovanje, ali mislim da je valjano. Ljudi žude za povezanošću. Sećate se onog jednog eksperimenta koji je potvrdio da malim bebama treba dodir? Kada nemate te povezanosti i kada vas niko ne nauči kako je steći na pravilan način, to ima drastične posledice na naš život.
10. O POTREBI ZA OSEĆAJEM ODOBRAVANJA
Svakome treba odobravanje drugih. Retki su oni koji mogu bez toga. Mislim da to ljudima daje hrabrost i donosi spoznaju da ono šta rade za druge ima određenu vrednost.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
