Od Bičarke na travi do žene, majke, kraljice.
Od Bičarke na travi do žene, majke, kraljice jedno je sigurno – malo je unikatnijih žena od Une Senić i to je prosto tako. Bilo da je za DJ pultom, da vam pomaže da se sjedinite sa svojom seksualnošću na sesijama kundalini joge, ili vam je instruktorka pole dance-a do toga da se sa njom budite uz Play Radio, nešto vezano za njenu energiju prosto nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Taj efekat na nas najčešće ostavljaju ljudi koji se bore za to da autentično žive u svojoj istini. Zato mi je i momentalno pala na pamet vezano za temu prvog rođendana ovog portala – prava ja. U opuštenom razgovoru, pokušale smo da dođemo do toga šta nam je sve prepreka na putu do prave sebe, kako prepreke prevazići i koje je mesto majčinstva u dubljem otkrivanju sebe.
Šta je sve danas prepreka ženi da dođe do svog pravog ja?
Uf, toliko toga. Koliko je okvira i pravila po kojima treba da se ponašamo. Prvenstveno je tu ono što smo nasledile time što smo rođene ovde na ovom podneblju. Istina je da se stvari značajno menjaju, ali ono što su naše generacije nasledile od svojih majki je neka uloga žrtve, odnosno da je požrtvovanost vrhunska vrlina, i onda se stalno ulazi u taj začarani trougao: žrtva-progonitelj-spasitelj, kao uloge u kojima se smenjujemo. A sve to nas jako udaljava od onoga autentičnog što naša duša želi da iskaže. To je ono što nam najčešće dolazi kroz nasledsvo i porodicu a onda imamo i ono što nam danas donose mediji. Stalni trendovi kako treba da izgledamo, da se oblačimo, kako da se borimo protiv starenja, protiv kilograma, a zatim i kako da se predstavljamo. I mentalno i fizički i duhovno, mnogo je stega koje treba prevazići.
U kom trenutku si se osetila najudaljenije od prave sebe?
To je bio period u kome sam osetila da imam previše energije sa kojom nisam znala šta da radim. Nisam mogla da kontrolišem svoje porive i želje jer nisam bila svesna šta je ono što ja stvarno hoću. Puštala sam da me stihijski vode stvari, prihvatala sam sve što je dolazilo. Zapravo – nisam znala da kažem ne. Najudaljenija sam bila od sebe kada nisam znala da kažem ne. Kada moje granice nisu bile jasno postavljene.
Tvoj tromesečni program kundalini joge se zove Sveta seksualnost. Kako se kroz našu seksualnost bolje upoznajemo sa sobom?
Da se vratimo na početak i shvatimo kako smo vaspitani da doživljavamo našu seksualnost u smislu reprodukcije koja je najčešće udaljena od duhovnog elementa i nasilno odvojena od našeg bića. Vrlo često je naš seks odsečen i od emocija i uma, vodimo se animalnim instinktima u smislu da ne postoji svesnosti u tome. A seksualna energija je ona u kojoj leži najdublja povezanost sa sobom, u kojoj je naša životna snaga koja stvara sam život, sila koja je najpotentnija. Kada dođemo u kontakt sa tom seksualnošću onda možemo bolje da se razumemo i tu snagu prelivamo i na druge aspekte našeg života. Jako je važno da radimo sa time i svesno koristimo svoju energiju, da je ne traćimo. Meni se dešavalo da upravo ta neobuzdana životna energija dovodi do nekih autodestruktivnih momenata.
Jedna od prvih asocijacija kada neko pomisli na tebe bi bilo to neko buntovništvo koje je sad preraslo u spiritualnost. Misliš li da te dve stvari dolaze iz istog mesta?
Meni je jako bilo zanimljivo kada sam se osvrnula i videla šta sam sve do sada uradila, pogotovu te Bičarke na travi koje su opet bile u domenu eksplicitne seksualnosti i potrebe da se problematizuje poimanje ženske seksualnosti u društvu kad smo mi bile klinke. Često kažem da smo mi bile nesvesne feministkinje i da je ta agresivnost i buntovništvo bilo neophodno u nekom periodu, pre svega jer smo to radile u periodu kad se feminizam tek budio. Pa tek kad se nakon toga raskrčio put nekim temama i oslobođenju moglo je zapravo dublje da se zagrebe po toj temi. Pogotovu što ti sve vreme rasteš i razvijaš se. Ali mislim da je taj put i logičan, prvo ide grub rad, kao veliko spremanje, prvo raskrčiš sve pa radiš na detaljima i nekoj finoći.
Kako te je majčinstvo oblikovalo i postalo deo tvog pravog ja?
Pa ja nikada nisam bila ta osoba koja jedva čeka da ima dete i loži se na majčinstvo. Ali sam na njemu jako zahvalna, ono me toliko uči o meni samoj. Pogotovu što sam istovremeno u ulozi i majke i ćerke. To se toliko stalno smenjuje. U nekim trenucima se osećam kao da sam ja njoj ćerka, a ona meni majka. To je baš jedno veliko učenje. Meni se i moja majka pre nekog vremena javila sa jednom rečenicom gde sam se ja osetila kao da sam njoj majka. To je taj stalni ples između učitelja i učenika i uloga koje se smenjuju.
Pa da, u pitanju su ti ogledalni procesi. Ogledamo se jedna kroz drugu.
Da. Što je ćerka starija to je sve izazovnije i lepše. Što je ona starija to više učim o sebi, nema više guranja stvari pod tepih, sve je iskrenija i autentičnija. Stvarno mi kao ogledalo sasipa neke istine u lice. Baš je moćno.
Nedavno si preko jednog posta jako lepo i ponosno proslavila svoj 40. rođendan. Znam da se mnogo i muškaraca i žena plaši godina. Kako se ti osećaš?
Jao, još nisam stigla da napravim veliku žurku povodom toga. Šalu na stranu, ne plašim se godina, dobro se osećam. Stvari su mi sve jasnije i više sam u svojoj autentičnosti. Neke stvari koje nisu više u skladu sa mnom otpadaju, a dolaze sve više stvari koje su u istini i radujem se tome. A to stvarno dolazi sa iskustvom i godinama. Pa ako znaš da sebi ugađaš i da postavljaš stvari tako da uživaš u njima onda tu stvarno nema straha od godina ili bilo čega.
Hvala na razgvoru i vidimo se na žurci.
***
Bonus video: Joga za zauzete mame
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
