Nakon finalne epizode serije "Senke nad Balkanom 3" glavna glumica ovog ostvarenja za naš portal priča o svojoj ulozi Maje Davidović, kako su je "Senke" promenile, ali i kako je podizati decu u svetu koji, slično kao i onaj u seriji, deluje kao da je na ivici nekog novog haosa.
Serija „Senke nad Balkanom“ važi za jednu od najboljih na ovim prostorima ikada. Treća sezona u produkciji Cobra i United Media je ujedno i poslednja, a vodila nas je u 1938. godinu, vreme političkih previranja, mračnih tajni i predstojećeg rata. U duhu ranijih sezona, i ova je donela dinamičan i mističan trilerski zaplet, prožet istorijskim detaljima, intrigama i neizvesnostima. A jedan od centralnih likova je Maja Davidović koju igra Marija Bergam.
Marija u intervjuu za Zadovoljnu na početku otkriva koliko je zahtevno igrati ženu kakva je Maja Davidović, a šta je tu najlepše.
„Zahtevno je veoma, s obzirom na to da je Maja jedna složena, višeslojna ličnost koja pokušava da napravi unutarnju ravnotežu, ali joj ne uspeva. Upravo ta kompleksnost je ono što glumcu daje najviše prostora, ali i traži posvećenost i umeće.“
Kako kaže, najlepše u radu na tom liku jeste njena sloboda.
„Maja je žena koja prkosi svima, ne polaže račune i ne pristaje na ograničenja koja joj društvo nameće. Ta njena unutrašnja snaga i hrabrost da radi po srcu bile su mi izuzetno inspirativne. Poseban užitak bio je i njen vizuelni identitet, koji su briljantno oblikovali kostimograf Boris Čakširan i makeup umetnica Dušica Vuksanović. Kroz taj estetski sloj dodatno se oslikava Majina moć i autentičnost.“
Kostimi su mi pomagali da osetim Majino samopouzdanje
Ti kostimi Maje Davidović su priča za sebe i često su odraz unutrašnje moći. Marija priča koliko ona privatno veruje u tu „magiju odevanja“ i koliko generalno žena sebe može da izrazi onim što nosi.
„Maja je veoma svesna svoje atraktivnosti i kroz sve tri sezone je koristi kao svoju prednost u sprovođenju zamisli. Ima provokativan karakter, pa se tako često i oblači, naročito u prve dve sezone. Kostimi su meni kao glumici bili veoma važni jer su mi pomagali da uđem u lik i da osetim njeno samopouzdanje. Mislim da je moda pre svega prostor za kreativnost i način da kroz odevanje izrazimo svoju ličnost.“
Kroz ulogu Maje sam pronašla svoje mesto i u životu i u poslu
A koliko se i kako Marija menjala uz ulogu Maje kroz sve sezone?
„S obzirom na to da je prošlo gotovo deset godina od početka snimanja prve sezone do danas, imam utisak da sam u međuvremenu proživela tri života. Menjala sam se, pre svega kroz sazrevanje, i nekako uspela da pronađem svoje mesto i u životu i u poslu. Naravno, čovekov karakter se suštinski ne menja. Kao što je pisao Heraklit: ‚Čovek je karakter, a karakter je sudbina.‘ U tom smislu, posebno mi je drago što je i Maja Davidović ostala dosledna sebi do samog kraja.“
Serijal „Senke nad Balkanom“ je nešto zaista specifično i za publiku i za glumce, a Marija je jednom prilikom nedavno kazala da su joj „Senke“ promenile život.
„Uloga Maje u seriji ‚Senke nad Balkanom‘ predstavila me je široj publici u jednom veoma lepom svetlu i, na neki način, odredila dalji tok moje karijere. Otvorila mi je mnoga vrata i donela prilike koje su bile važne za moj profesionalni razvoj. Istovremeno, ta uloga bila je izuzetno dragocen prostor za moj glumački rast. Kroz Maju sam istraživala različite slojeve karaktera, pomerala sopstvene granice i sazrevala kao umetnik. Možda i najlepši deo tog iskustva jeste to što sam, radeći na ‚Senkama‘, imala priliku da sarađujem sa velikanima regionalnog glumišta. To su susreti i iskustva koja oplemenjuju, ostaju za ceo život i iz kojih se stalno uči.“
Zanimljivo je i da je Marija u detinjstvu bila jako posvećena baletu, pohađala je osnovnu i srednju baletsku školu „Lujo Davičo“ i priznaje da je ta umetnost uticala na njene kasnije životne stavove i posao.
„Bavljenje baletom u detinjstvu me je u velikoj meri oblikovalo. Kroz njega sam rano naučila koliko su rad, disciplina i odricanje neophodni za postizanje pravih rezultata. Kada sam kasnije počela da se bavim glumom, telesna svest i veština koju sam već imala pokazale su se kao moja prednost. Najviše su me privlačili projekti u kojima se prepliću dramski izraz i pokret. Ne mislim da mi je balet ikada odmogao – naprotiv, dao mi je jednu vrstu sigurnosti i autentičnosti koju i danas nosim u svom radu.“
Marija Bergam danas je jedna od naših najuspešnijh mlađih glumica. Rođena u Kotoru, a poreklom iz obližnjeg Stoliva, svoju prvu TV ulogu ostvarila je u filmu Klopka iz 2007. Nakon završene treće godine srednje škole upisala je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Na trećoj godini studija nagrađena je iz fonda Dara Čalenić za najbolju glumicu u predstavi „Radnici umiru pevajući“ na Sterijinom pozorju 2012. godine. U međuvremenu je radila i na filmu „Nigde“, pojavila se i u ostvarenjima „Gde je Nađa?“ i „Falsifikator“, kao i u serijama „Budva na pjenu od mora“ i „Vojna akademija“. Osim toga, Marija je igrala i u nekoliko pozorišta, a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu počela je da radi kao stručni saradnik na predmetu glume.
Ipak, ona je uspela da sačuva svoj privatni život od tabloida, što je danas prava retkost. Sada za Zadovoljnu govori koliko je to zapravo dragoceno u današnje vreme.
„To je bio moj svesni izbor. Veoma sam zadovoljna što sam od novinara nailazila na veliko razumevanje i što sam, gotovo bez izuzetaka, imala odličnu saradnju sa tom strukom. Mi smo mali narod i relativno malo tržište. Dobra strana toga je što se, čak i kada ste javna ličnost, ne oseća u tolikoj meri taj ‚teret slave‘ kakav postoji u velikim zemljama i razvijenim kinematografijama.“
A kako je podizati decu u svetu koji, slično kao i onaj u „Senkama“, deluje kao da je na ivici nekog novog haosa?
„Igrom okolnosti, već duže vreme se kroz doktorske umetničke studije na Fakultetu dramskih umetnosti ozbiljno bavim temom intenzivne digitalizacije sveta i njenim uticajem na sve aspekte našeg života. Posledice tog procesa su i dalje nedovoljno poznate. Čini mi se da se upravo u oblasti korišćenja digitalnih uređaja, veštačke inteligencije i društvenih mreža kriju najveće nepoznanice, ali i potencijalne opasnosti kada je reč o odrastanju dece. Mislim da u ovom trenutku ne možemo u potpunosti da predvidimo kako će se formirati njihova svest i kakav će odnos imati prema realnosti. A kao mama – ponosna sam, pre svega, na samu tu ulogu“, kaže Marija koja ima sina Danila i ćerku Olgu.
Ženski lik koj posebno volim je Hasanaginica
Marija za Zadovoljnu otkriva i koji ženski lik iz literature je oduševljava i pronalaze se u njemu.
„Ranije je bilo mnogo takvih likova, dok danas moram da priznam da sam nešto manje u toj vrsti literature. Ipak, jedan ženski lik koji posebno volim iz naše dramske književnosti jeste Hasanaginica iz dela ‚Hasanaginica‘ Ljubomira Simovića.“
A koji novi film ili seriju bi pogledala kad ugrabi vremena?
„Kada je reč o novijim naslovima, volela bih da pogledam novu adaptaciju romana ‚Orkanski visovi‘.“
Na kraju, naša sagovornica otkriva u koji novi lik bi rado uronila posle Maje i šta bi je iznova u glumi ispunilo i istinski zaintrigiralo.
„Kamo lepe sreće da glumci mogu sami da kreiraju takve prilike – ovako nam ostaje da maštamo jer je to često priroda našeg poziva. Volela bih da tumačim snažne, emotivne ženske likove, čije se priče i sudbine tiču svih nas. To su uloge koje istinski inspirišu i koje imaju snagu da dopru do publike. Nadam se da će takvih prilika biti.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
