Umetnica Vesna Perunović za Zadovoljnu: Žensko iskustvo koje je u senci želim da učinim vidljivim

U Galeriji DOTS u Beogradu nedavno je otvorena izložba kanadsko-srpske umetnice Vesne Perunović pod nazivom „Metod u ludilu - Gestovi otpora: Gradnja. Razgradnja. Obnavljanje.“ (Method To Madness - Gestures of Resilience: Making. Unmaking. Remaking.).

Posle nešto više od tri godine ova umetnica se vraća u Beograd ciklusom radova zamišljenih kao niz fragmentisanih celina koje se međusobno povezuju u jedinstven i slojevit narativ.

Moćan naziv izložbe „Metod u ludilu“ inspirisan je Šekspirovim „Hamletom“, a Vesna Perunović za Zadovoljnu priča kako kao žena i umetnica pronalazi svoj lični metod i mir u ovom globalnom haosu u kom živimo.

„Pokušavam da ostanem uzemljena, aktivna i u dodiru sa onim što se dešava oko mene, ali istovremeno i da zadržim određenu distancu od svakodnevnog haosa. Moj način da pronađem ravnotežu jeste posvećenost radu i projektima koji često zahtevaju mnogo energije, organizacije i dugoročnog promišljanja. Umetnički proces mi pruža prostor za fokus, istraživanje i razumevanje sveta oko sebe.“

Jednako su joj važni i ljudi koje voli, mesta kojima pripada, kao i svakodnevne aktivnosti koje je ispunjavaju van umetnosti - dizajn, kuvanje, druženja, boravak u prirodi i šetnje.

„Unutrašnji mir nalazim u stalnom traženju ravnoteže između ličnog i kolektivnog, između angažovanosti i izolacije, između delovanja i refleksije.“

Na ovoj izložbi koja traje do 27. juna prvi put je predstavila instalacije „Mi i oni“ i „Obrnuti kod“. Kada bismo te naslove preveli na jezik svakodnevnih ljudskih odnosa, šta nam oni govore o empatiji i podelama u današnjem društvu?

„U njima je prisutna i zabrinutost zbog sve vidljivijeg potiranja vrednosti koje su građene nakon Drugog svetskog rata - nakon istorijskog iskustva koje je čovečanstvo platilo ogromnim ljudskim stradanjem i razaranjem. Verujem da bi trebalo da učimo iz istorije o važnost dijaloga, solidarnosti i odgovornosti. Ona treba da nam ukaže na opasnosti koje nastaju kada društva počnu da se dele na ‚nas‘ i ‚njih‘. Umesto toga, danas ponovo svedočimo rastu sukoba, militarizaciji i retorici koja svet približava novim katastrofama.“

Zato su u radove na izložbi utkane i reference na obrazovanje i prenošenje znanja, kroz umetničke knjige i tekst, ali i elementima koji asociraju na uništenje, sagorevanje i nestajanje - grafit, crni pigment i fragmenti - kao nešto što ostaje kao rezultat razaranja i devastacije. Ova izložba se čvrso pozicionira između ta dva pola - znanja i destrukcije, empatije i podele.

Kustoskinje izložbe ističu da Vesnin rad otvara prostor za vidljivost ženskog iskustva. Sada ona objašnjava koje je to autentično žensko iskustvo koje je želela da istakne.

„Kada govorim o ženskom iskustvu, mislim pre svega na perspektivu koju to iskustvo oblikuje - na brigu, istrajnost, upornost, tiho insistiranje, ulaganje vremena i energije, empatiju, majčinstvo, svakodnevne rituale i često nevidljiv rad koji stoji iza održavanja života, porodice i zajednice. Upravo zato je gest na ovoj izložbi u fokusu. Zanimaju me ponavljanje i akumulacija malih radnji koje kroz umetnički proces postaju svojevrsna refleksija ženskog iskustva. Ti mali, gotovo neprimetni postupci, vremenom rastu i dobijaju monumentalne razmere. U pojedinim radovima, poput umetničkih knjiga, broj gestova doseže na stotine hiljada. Svaki zarez, trag, ubod ili ponovljena radnja postaju zapis uloženog vremena i pažnje.“

Kroz takav proces njen cilj je da učini vidljivim ono što često ostaje neprepoznato i nije vrednovano - rad koji se podrazumeva, a bez kog mnoge stvari ne bi mogle da postoje. Na taj način gest postaje i svedočanstvo i oblik otpora, ali i način da se oda priznanje svakodnevnom, strpljivom radu koji oblikuje naše živote.

Vesna Perunović (1960) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1987. godine, a od 1988. živi i radi u Torontu. Njen rad proističe iz duboko ličnog i transnacionalnog konteksta, oblikovanog njenim iskustvom migracije iz bivše Jugoslavije u Kanadu.

Delujući između Kanade i Evrope, realizuje kompleksne projekte velikog formata, često vezane za specifične lokacije i kontekste. Gotovo četiri decenije bavi se temama granica, migracija i identiteta, čime se profilisala kao značajna autorka savremene kanadske umetničke scene. Njena multidisciplinarna praksa obuhvata performans, instalaciju, crtež, video i tekstil, a radovi su joj predstavljeni na brojnim izložbama i međunarodnim bijenalima širom Evrope, Severne i Južne Amerike, kao i Azije. Njena dela deo su relevantnih muzejskih i javnih kolekcija.

Sada nakon gotovo četiri decenije u Kanadi, ona otkriva kako izgleda taj unutrašnji dijalog između Beograda njene mladosti i Toronta u kom se izgradila.

„Taj dijalog je i dalje u toku. Zapravo, tokom poslednje dve decenije postao je intenzivniji nego ikada, zahvaljujući mojim čestim dolascima i dužim boravcima u Srbiji i regionu. Beograd i Toronto se danas u mom iskustvu sve više prožimaju i spajaju u jedan složen, hibridan prostor pripadanja.“

Kako kaže, u mladosti su ta dva sveta bila mnogo jasnije odvojena, i fizički i mentalno. Danas ih više ne doživljava kao suprotnosti, već kao delove jednog istog životnog iskustva. Kao i u svom radu, i u životu pokušava da pronađe ravnotežu između različitih kulturnih okruženja i vrednosnih sistema koji su je oblikovali.

„Pozicija između te dve kulturne sredine snažno je prisutna u mojoj umetničkoj praksi. Oduvek su me zanimale granice, prelazi i međuprostori, mesta gde se suprotnosti susreću. Zato u svom radu, ali i u sebi, stalno pokušavam da pomirim različite i ponekad kontradiktorne impulse: potrebu za privatnošću i uživanje u druženju, opreznost i potrebu za rizikom.“

Naša sagovornica priča i šta je ono najvrednije što je ponela iz Beograda, a šta je to u Kanadi naučila o slobodi i granicama.

„Iz Beograda sam ponela toplinu i neposrednost u odnosima sa ljudima, sklonost da preispitujem pravila i ne prihvatam autoritete zdravo za gotovo, kao i potrebu za kritičkim promišljanjem stvarnosti. Ponela sam i snažnu posvećenost radu, koja dolazi iz moje porodice. Moji roditelji su imali izuzetnu radnu etiku i verujem da su me upravo oni naučili da se stvari grade strpljenjem, odgovornošću i upornošću.“

Kanada, a posebno Toronto, naučili su je toleranciji i širem pogledu na svet.

„Život u jednom izrazito multikulturnom okruženju pomogao mi je da još više vrednujem različitosti i da budem opreznija u donošenju sudova o drugima. Naučila sam koliko je važno pokušati razumeti tuđe iskustvo, čak i kada se ono značajno razlikuje od sopstvenog. Kanada me je takođe naučila da cenim prostor - kako fizički, tako i mentalni. Boravak u prirodi, blizina jezera, šuma i otvorenih pejzaža razvili su kod mene duboku povezanost sa okruženjem i svest o tome koliko su priroda i svakodnevni kontakt sa njom važni za kvalitet života.“

U svojim radovima Vesna Perunović istražuje tenziju između intimnosti i izmeštenosti. I kako se žena u dijaspori bori sa činjenicom da si negde uvek i stranac i svoj?

„Moje iskustvo je da istovremeno možete biti i svoj i stranac, na više mesta odjednom. Za mene to nije nužno stanje nesigurnosti već pozicija koja omogućava širu perspektivu i sposobnost da svet posmatram iz više uglova. Mislim da osećaj pripadanja nije samo iskustvo dijaspore već jedno od ključnih pitanja savremenog života. Svi na neki način pokušavamo da uskladimo ono što je lično i intimno sa javnim prostorom i društvenim očekivanjima. U tom smislu, osećaj pripadanja ili izmeštenosti nije vezan isključivo za geografiju, već i za način na koji se krećemo kroz različite društvene, kulturne i profesionalne kontekste. Danas se, zahvaljujući tehnologiji i stalnoj povezanosti, manje osećamo kao stranci nego što je to bio slučaj ranije. Na mnogo načina delimo isti globalni prostor, iste informacije, slične brige i nade. Naravno, jezik, kultura i lokalni konteksti ostaju ključni za naš osećaj pripadanja. U svom radu često polazim upravo od tog zajedničkog ljudskog iskustva - potrebe za pripadanjem, bliskošću, porodicom, prijateljstvom, stvaranjem i ličnim razvojem.“

Vesna Perunović za Zadovoljnu otkriva i koji prostor, grad ili kutak na svetu u njoj najbrže budi kreativni impuls.

„Verujem da svako mesto u kom boravim ima potencijal da probudi kreativni impuls. Inspiracija za mene ne dolazi samo iz prostora već i iz ljudi, susreta, razgovora i specifičnih okolnosti u kojima se zateknem. Toronto je grad u kom sam izgradila gotovo celokupan svoj umetnički opus i koji je duboko utkan u moj način razmišljanja i rada. Beograd i region me danas snažno inspirišu, posebno kroz intenzivne profesionalne kontakte, izložbe i dijalog sa lokalnim umetničkim kontekstom Takođe, neka od najintenzivnijih kreativnih iskustava vezana su za umetničke rezidencije i duže boravke u različitim delovima sveta. Banf, Berlin, Njujork, Istanbul, Malta i Peking su mesta na kojima je moja kreativnost na poseban način procvetala i gde je nastao značajan deo mog stvaralaštva. Svaki od tih gradova ostavio je drugačiji trag – kroz energiju, kulturni kontekst, istoriju ili susrete sa ljudima.“

A kada joj možda zatreba uteha, Vesna se uvek vraća jednoj knjizi - „Feel the Fear and Do It Anyway“ autorke Susan Jeffers. Kako kaže, ona je na mnogo načina bila formativna za nju, kako u iskustvu emigracije, tako i u privatnom i profesionalnom životu.

„Njena osnovna poruka je jednostavna, ali veoma moćna: strah od nepoznatog nikada u potpunosti ne nestaje. On je prirodan deo svake promene, svakog novog početka i svakog kreativnog procesa. Ono što možemo da promenimo jeste naš odnos prema tom strahu. Ta knjiga me je naučila da se napred ne ide tek kada strah prođe, već upravo uprkos njemu. Mnoge važne odluke u mom životu - od odlaska u Kanadu do realizacije zahtevnih umetničkih projekata - podrazumevale su rizik i izlazak iz zone komfora. Vremenom sam shvatila da su baš ti trenuci neizvesnosti i strepnje često bili i trenuci najvećeg ličnog i kreativnog rasta.“

A kada je u pitanju ultimativni luksuz u današnjem vremenu, Vesna kaže da je upravo to vreme. U svetu koji nas neprestano podstiče na brzinu, produktivnost i stalnu dostupnost, mogućnost da raspolažemo sopstvenim vremenom postaje sve dragocenija.

„Pod luksuzom ne podrazumevam samo slobodno vreme, već mogućnost da ga svesno i smisleno koristimo - da ga ulažemo u svoj talent i kreativnost iz bilo koje sfere ljudskog delaovanja, u ljude koje volimo, u odmor, u razgovore, u životno okruženje, u stvari koje nas ispunjavaju. Način na koji trošimo vreme zapravo govori mnogo o tome šta zaista vrednujemo. Mislim da svest o vrednosti vremena raste sa godinama. U mladosti često imamo utisak da je vreme beskonačno, dok kasnije postajemo mnogo svesniji njegove ograničenosti. Vreme za mene je najvažniji resurs koji posedujemo. Ono je jedina stvar koju ne možemo vratiti, nadoknaditi ili kupiti.“

Na kraju ona otkriva šta bi danas, sa svim ovim iskustvom, poručila onoj Vesni koja je 1987. godine tek magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

„Verovatno bih joj prvo rekla da bude manje kritična prema sebi, da ima više poverenja u proces i prirodan tok stvari, i da odustane od potrebe da baš sve drži pod kontrolom. Mnoge stvari odvijaće se drugačije nego što je zamišljala, ali će često upravo slučajnost i nepredvidivost doneti najvažnija i najlepša iskustva. Rekla bih joj da se raduje svemu što dolazi – divnim trenucima, neočekivanim susretima, velikim ljubavima i prijateljstvima, putovanjima, kreativnim otkrićima i uspesima koji će joj donositi osećaj smisla i ispunjenosti. Ali bih joj rekla i da će na njenom putu biti razočaranja, gubitaka, promašaja i perioda sumnje. Da očekuje izazove i teškoće, kako na ličnom, tako i na kolektivnom planu, i da ih dočekuje sa strpljenjem i razumevanjem. Često će upravo najteža iskustva postati izvor najdubljih transformacija. Vremenom će shvatiti da radost i tuga, uspeh i neuspeh, dobitak i gubitak nisu suprotnosti, već neodvojivi delovi istog životnog iskustva. Sve to zajedno gradi jedan bogat, složen i ispunjen život - život u kom je od cilja važnije samo putovanje.“

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Instagram